Evropska unija je sve balkanske zemlje, osim SR Jugoslavije, oslobodila plaćanja carine na izvoz poljoprivrednih i industrijskih proizvoda

      Evropska unija donela je još jednu meru sa kazneno -popravnim dejstvom na Srbiju: odlučila je da svoje tržište gotovo potpuno otvori za proizvode iz balkanskih zemalja kako bi se "stvorio pojas blagostanja i stabilnosti oko Srbije". Oko 95 odsto proizvoda iz Hrvatske, Makedonije, Albanije i BiH moći će da se izvoze u Evropsku uniju bez carine, dok će Srbija iz tog programa biti isključena dok je na vlasti predsednik Slobodan Milošević.
       Srpski izvoznici, koji su taj status uspeli da zadrže uprkos svemu što im se u poslednjoj deceniji događalo, imaju već dovoljno muka i bez ove odluke. Konkretno, domaće prepreke i blokade koje treba da preskoče veće su od ove koju je Evropska unija uvela. Nas najnovija mera, predočavaju ekonomisti, direktno i ne pogađa. To što su našim susedima odobrene olakšice pri izvozu, sa nama može imati samo indirektne veze, odnosno efekat famozne šargarepe - ako sadašnji režim, uz pomoć naših glasova, ode sa vlasti i mi možemo konkurisati za ovu olakšicu.
       Naš je problem mnogo dublji - toliko nam je malo robe koju još možemo izvoziti preostalo, da nam je za normalan povratak u svet potrebno mnogo više od ukidanja carina, kad do toga jednog dana dođe.
      
       Evropski partneri
       Dokle smo došli, možda bi rečito pokazao sledeći primer, koji u razgovoru za NIN iznosi dr Milorad Rajić, pokrajinski poslanik i saradnik Instituta za ratarstvo u Novom Sadu: čak je i Hrvatska postala izvoznik pšenice prošlogodišnjeg roda (naši šlepovi vozili su je tako da izbegnu porušene mostove na Dunavu, do Ukrajine) dok nama, ako se ovako nastavi, preti opasnost da od velikog izvoznika postanemo uvoznik pšenice. Ukoliko se međunarodne sankcije nastave, neće moći da se zaseje dovoljno pšenice, pošto ne mogu da se normalno kupuju komponente za mineralna đubriva, gorivo, delovi za već dotrajale mašine, niti nove mašine.
       Kad je o ostalim pomenutim balkanskim zemljama reč, Albanija je uvoznik svih poljoprivrednih proizvoda, kaže dr Rajić, tako da će ova mera EU njoj malo značiti; slična je situacija sa BiH, dok Makedonija najviše izvozi južno voće, vino i duvan.
       "U narednoj godini mi ne možemo Evropi biti partneri za izvoz, zato što kod nas nastupa borba za goli opstanak. Kad se sa svim standardnim nedaćama udruže i klimatske neprilike u vidu dugotrajne suše, zabeležićemo podbačaj kod svih potencijalnih izvoznih artikala", kaže dr Rajić. Rod kukuruza, koji vodi na lestvici naših izvoznih proizvoda pošto je trenutno po ceni pet puta isplativiji od pšenice, iduće godine biće prepolovljen. Kod soje se očekuje podbačaj od čak 65 odsto, suncokret će podbaciti za 20 do 30 procenata, dok je najgora situacija kod šećerne repe - sa podbačajem od oko 40 odsto neće moći da se zadovolji ni polovina domaćih potreba. O izvozu nema ni govora.
       Od artikala koje možemo izvoziti i gde nam okolne zemlje ne mogu nelojalno konkurisati, ističe se čuvena malina. Monopol na izvoz maline i ostalog jagodičastog voća preuzele su neke firme sa dobrim vezama u establišmentu tako da one, začudo bez problema, uspevaju da dobiju izvozne dozvole. Oni koji žele da se u taj krug izvoznika ubace bez veza, moraju dobro da se namuče, i to sa neizvesnim ishodom. Tu im blokada Evropske unije dođe kao šala. Čak su i pojedini državni funkcioneri u nastupu iskrenosti zatražili da se procedura dobijanja izvoznih dozvola pojednostavi, jer "za ono što bi lako svetu mogli prodati, izvoznici kod kuće ne mogu ni uz teške muke dobiti izvozne dozvole".
      
       Šta se izvozi
       Preduzeće koje nema pravu vezu, pošto mu sopstveni direktor (i sam vlast) nije veza, mora dobiti saglasnost saveznog Ministarstva za spoljnu trgovinu, republičkih ministarstava za trgovinu i poljoprivredu i potpredsednika Vlade Srbije Dragana Tomića, što doduše nije navedeno u zakonu. Ako se dobije saglasnost neke od ovih instanci, ne znači da neće zapeti kod ostalih.
       Drugo je pitanje šta se izvozi: direktor jedne domaće firme kaže da nema ekonomske logike (ako isključimo nečiju ekonomsku korist) da se umesto pšenice izvozi seme, umesto mesa kukuruz, tako da se proizvođačima mesa zabranjuje da svoje proizvode izvoze, ali zato stočna hrana može da se izvozi, iako je ovde nema dovoljno. Drugi primer - umesto dozvoljenih 600 tona sirove kože, prošle godine izvezena je nepoznata količina - procene se kreću od dve do pet hiljada tona. Niko zvanično ne zna ni kako ni koliko.
       Uprkos tome što je izvoz i bez dodatnih kazni Evropske unije u stalnom padu, naše zvaničnike ne napušta optimizam: za prvih sedam meseci ove godine izvoz poljoprivredne i prehrambene industrije, naših najčvršćih aduta, dostigao je jedva 170 miliona dolara, što je za 20 odsto manje nego u istom periodu prošle (ratne) godine i predstavlja svega 40 odsto izvoza ovih artikala planiranih za tekuću godinu. Borislav Vuković, savezni ministar za spoljnu trgovinu kaže da "naša roba ipak pronalazi put i na slobodna tržišta i na ona koja su nam nametnula blokadu". Izvozni rezultati, priznaje Vuković, jesu ispod planiranih, ali će stalni rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje pomoći da se do kraja godine realizuje izvoz od dve milijarde dolara.
       Izvoznici koji su primorani da "pronalaze put" do sveta, umesto da tamo idu direktno, nisu takvi optimisti. Kako za NIN kaže dr Vladana Hamović iz Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu, koji svakog meseca anketira direktore domaćih preduzeća, situacija se i bez najnovije mere EU stalno pogoršava. Sve manje konkurentnih proizvoda imamo za izvoz, bez ISO standarda nijedan proizvod ne može izaći na evropsko tržište. Neki naši proizvodi, kaže dr Hamović, nisu ni za domaće, a kamoli za strano tržište. Ništa nam ne bi u ovom momentu pomoglo ni da su i nama ukinuli carine. "Veliko je pitanje koliko bi Evropska unija nama pomogla i na koji način čak i da se vlast promeni. Do sada je bar jasno da oni nikome ništa ne daju za džabe. Kako god bilo, sigurno će nam jednog dana, kad do pomoći dođe, pomagati dozirano, onoliko koliko oni smatraju da je dovoljno, a ne koliko mi mislimo da nam je potrebno", kaže dr Vladana Hamović.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ