NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Piščeva konačna reč

Štiteći sebe od drugih, ali i druge od sebe, Dobrica Ćosić je sam dao konačnu verziju svojih dela

      Dobrica Ćosić oslobodio je muka potencijalne "kopače" po njegovoj zaostavštini, a nadasve zaštitio sebe i svoje delo od objavljivanja onako kako ne bi želeo i onoga što smatra da ne zaslužuje da bude objavljeno.
       Sam je svojim delima dao konačnu verziju. Uz to, pristao je da Radovan Popović kroz knjigu "Vreme pisca" objavi njegov autorizovan životopis.
       Izdavačka kuća "Filip Višnjić", uz kreditnu pomoć ICN Jugoslavija, prihvatila se obimnog posla, da objavi prvo potpuno izdanje sabranih dela najtiražnijeg i jednog od najvećih srpskih pisaca dvadesetog veka, u dvadeset i pet knjiga. U "kompletu" je petnaest opsežnih knjiga Ćosićevih romana, koji tako složeni čine najveću romanesknu građevinu ikad napisanu na srpskom jeziku, zatim šest knjiga književne publicistike (eseja, rasprava, polemika i intervjua) i četiri knjige Piščevih zapisa, od 1951. do 1993. godine, koji se sada prvi put objavljuju.
       Knjige se pojavljuju u četiri kola. Svako kolo obuhvata po jedan period u Ćosićevom stvaranju: prvo kolo pedesete i šezdesete godine, drugo sedamdesete, treće osamdesete i četvrto devedesete godine.
       Pošto su Ćosićeve knjige, pogotovo romani, često preštampavani, sa manjim ili većim izmenama, sa manje ili više štamparskih grešaka, one su sada, uz prisnu saradnju lektora i autora, ponovo podvrgnute jezičkoj i stilskoj redakciji, sa izvesnim skraćenjima. Tako je uobličen tekst koji pisac smatra konačnim!
       Prvo kolo od osam knjiga pojavilo se ovih dana, drugo treba da izađe do kraja ove godine a preostala dva do sledećeg leta.
       Na predstavljanju prvog kola u Udruženju književnika Srbije pojavio se i sam autor da izrazi zahvalnost izdavaču i saradnicima na izdanju Sabranih dela, a posebno svojim čitaocima, ali i da podseti na vreme u kojem je stvarao.
       - Kada sam počeo da pišem romane i da objavljujem knjige, nisu se organizovale konferencije za štampu, niti priredbe nazvane promocijom. Tada su same knjige trčale ka čitaocima, a čitaoci su se tiskali po knjižarama kao danas što se tiskaju penzioneri i domaćice u dućanima za zejtin. Prvi moj roman objavljen je u 10 000 primeraka, posle nekoliko meseci još u 10 000 primeraka, pa je za četrdeset godina svog postojanja u javnosti doživeo tiraž od preko 1 500 000 primeraka. Neki moji romani su za mesec dana prodavani i po 40 000 primeraka, da bi za desetak godina dostigli tiraž 300 000, 400 000, a moja publicistička knjiga Stvarno i moguće za dve nedelje prodata je u 10 000 primeraka, a pred knjižarama u Novom Sadu i Nišu bili su redovi kao za derbi utakmice.
       A evo čemu to podsećanje:
       - Ističem to, vi to dobro znate - kaže Ćosić - ne da pohvalim sebe, nego da izrazim zahvalnost svojim čitaocima. Moji čitaoci su me hranili, dali mi slobodu, omogućili mi da slobodno mislim i da kažem to što mislim i još više mi pomogli, omogućili mi čak da budem disident i opozicija Titu i titoizmu. A onda je u naš život nastupila negativna dijalektika. Istorija se inače sprda sa ljudima i njihovim delima. Sada se moje knjige objavljuju samo u 2 000 primeraka, sa mojom sumnjom da će i te 2 000 primeraka lako moći da se prodaju.
       Potom je nastavio:
       - Danas se knjige srpskih pisaca objavljuju u 500 ili 1 000 primeraka i to blagodareći velikodušnosti sponzora, odnosno sankcijskih i ratnih profitera. Veliku moć mentora koji je stvorio srpsku književnost u XX veku, čitaoca, smenio je, na našu tugu, sponzor. Ja izražavam zahvalnost i njima, jer bez njih ja ne znam koliko bi se knjiga i u koliko primeraka danas moglo da objavi. Srpsku književnost kakva je danas, neka mi ne zamere pisci, stvorili su skoro ravnopravno oni i njeni čitaoci. Bez njih, čitalaca, naša književnost ne bi bila ovakva kakva jeste. A ja mislim da je srpska književnost XX veka velika književnost.
       Zatim još jedno podsećanje:
       - U ovom trenutku, u ovoj sali, ne mogu da ne izgovorim jedno podsećanje na Boru Stankovića, po mom mišljenju, prvog velikog pisca, prvog velikog pripovedača srpske književnosti, po mnogim sadržajima najosobitijeg pisca srpske proze, tog velikog i nesrećnog Boru Stankovića koji je 1910. godine skratio svoj roman Nečista krv za tri tabaka, zato što nije imao pare da plati izdavača. Ja se nadam, ja hoću da verujem da 2010. godine naš budući Bora Stanković neće morati da skraćuje svoje romane.
       Na kraju je Dobrica Ćosić rekao da će za života, možda, objaviti još samo jednu knjigu.
      
       JOVAN JANJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu