Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja pred međunarodnim pravnim institucijama, naše pravosuđe je odlučilo da samo sudi najodgovornijima za agresiju NATO-a na SRJ, razaranja i ubijanja civila. Za 14 čelnika NATO-a i zapadnih političara (Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Vilijem Koen, Toni Bler, Robin Kuk, DŽordž Robertson, Žak Širak, Alan Rišar, Iber Vedrin, Gerhard Šreder, Jozef Fišer, Rudolf Šarping, Havijer Solana, Vesli Klark) organizovano je četvorodnevno suđenje u odsustvu (od 18. do 21. septembra) u Okružnom sudu u Beogradu pred petočlanim krivičnim većem kojim predsedava sudija Veroljub Rakitić, inače predsednik Okružnog suda u Čačku. Optuženi se terete za krivična dela podsticanja na agresivni rat, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe, ubistvo predstavnika najviših državnih organa u pokušaju podstrekavanjem i povredu teritorijalnog suvereniteta podstrekavanjem.
       Palata pravde, sedište Okružnog suda u Beogradu, temeljno je sređena za ovo suđenje - okrečeni su hodnici i toaleti, postavljeni crveni itisoni, preuređen hol, poboljšana rasveta, ofarbana stolarija. Slika predsednika SRJ Slobodana Miloševića okačena je na centralno mesto velike sudnice, iznad stola za kojim predsedava sud. Za svakog od optuženih, u slučaju da se pojave pred sudom, ostavljena je stolica sa napisanim imenom i prezimenom. Poruka je nedvosmislena: našem predsedniku se neće suditi po haškoj optužnici, jer u Hagu nema suđenja u odsustvu, ali će se pred njegovim licem suditi njima, makar i u odsustvu.
       Optuženima su postavljeni branioci po službenoj dužnosti, 14 advokata iz Beograda i unutrašnjosti Srbije. Predsednik veća Veroljub Rakitić je napomenuo da na suđenje nisu pozvani svedoci i oštećeni. "Dokazi su izvedeni ranije pred 29 okružnih sudova koji su vodili istragu i tada je saslušan veliki broj svedoka, mada bi svi građani SRJ mogli biti saslušani kao svedoci", rekao je Rakitić uz objašnjenje da oštećeni nisu pozvani, jer bi izvođenje dokaza preko video i audio snimaka moglo kod njih izazvati "psihički šok sa nepredvidivim reagovanjem".
       Optuženi se terete za smrt 504 civila, 240 pripadnika Vojske Jugoslavije i 147 policajaca. Pomenuti su svi NATO zločini, uz poimenično nabrajanje žrtava i povređenih. "Uz znanje okrivljenih, njihovo praćenje i kontrolu, pripadnici oružanih snaga NATO-a su od 24. marta do 10. juna, tokom
       25 119 naleta borbenih aviona i lansiranjem 600 krstarećih raketa, prodrli na teritoriju SRJ i napadali na vojne i civilne ciljeve, što je izazvalo smrt i telesne povrede velikog broja ljudi i ogromnu materijalnu štetu", ističe se u optužnici koja je napisana na 192 strane.
       I, da nije kao što jeste, ovo suđenje bi imalo velikog odjeka i u našoj i u svetskoj javnosti pošto se radi o prvom velikom procesu posle Nirnberga. Međutim, podozrenje stručne i šire javnosti izaziva i vreme i način vođenja ovog procesa. Suđenje je sabijeno u četiri dana uoči samih izbora, praćeno primitivnom i zaglušujućom kampanjom protiv "NATO partija i izdajnika", što mnoge navodi na zaključak da se čitavo pravo koristi za paradu u političke svrhe.
       Pomenuta dela nisu sporna. Utvrdili su ih i ugledni međunarodni pravnici, institucije i asocijacije koje se bave ratnim zločinima, što ukazuje da se navedenim licima može i mora suditi. Krivični postupak treba da pokaže postojanje krivičnog dela i odgovornost pomenutih lica, bez obzira na to ko su i šta su. Izostanak svedoka, veštaka i oštećenih, koji su, prema rečima predsednika veća, obuhvaćeni u istrazi, dovodi u sumnju princip javnosti i kontradiktornosti, jer istraga služi tužiocu a ne sudskom veću. Svi dokazi se pred sudom moraju ponovo izvesti, sve isprave pročitati a svedoci i veštaci saslušati. Za sve to je potrebno mnogo više vremena od četiri dana. Uostalom, i procesi sa mnogo manjom težinom, recimo nekom običnom kradljivcu, znaju da traju danima, pa i mesecima.
       Organizator procesa je odredio i branioce po službenoj dužnosti i to, po nekim saznanjima, posle okončanja istrage i zakazivanja procesa, iako su i po našim zakonima morali biti postavljeni još sa pokretanjem istrage.
       Pravni eksperti postavljaju i pitanje same organizacije suda i njegove legitimnosti. Iako se proces odvija u beogradskom Okružnom sudu, predsedava mu predsednik Okružnog suda u Čačku. Tako se on razlikuje i od redovnog i od vanrednog suda, koji se formira posebnim zakonom, što opet dovodi u sumnju njegovu objektivnost i u prvi plan ističe posebne namere onoga ko ga je formirao. "Mnogo bolje bi bilo da je posebnim zakonom uspostavljen sud u kojem bi bili eminentni domaći i strani pravnici, što bi ovom procesu dalo posebnu težinu", reči su jednog sudije iz beogradske Palate pravde.
      
       SLOBODAN IKONIĆ