Mislim da je još od 1995. godine Koštunica idealan predsednički kandidat. Tokom demonstracija 1997. godine ja sam u kolima na putu za Niš predložio Vuku Draškoviću da Koštunica bude naš zajednički kandidat

      Zoran Đinđić ne sumnja u pobedu Vojislava Koštunice, a veruje da će je narod odbraniti ako režim pokuša da je ukrade. To je osnovni utisak iz jednočasovnog razgovora sa menadžerom kampanje DOS-a.
      
       Da li je ijedna izborna kampanja izgledala kao ova?
       - Ne. Prvi put za deset godina je kampanja vođena jasnom strategijom i preciznim planom. Na delu je preporođena opozicija, bez starih grešaka. Reforma opozicije počinje u maju, posle šoka izazvanog preuzimanjem Studija B i nasiljem na beogradskim ulicama.
       Prva naša strateški važna odluka bila je da učestvujemo na izborima sa svešću da izborni uslovi neće biti dobri. Ranije se opozicija uvek cenkala i kada smo na kraju pristajali da idemo na izbore, već smo bili poraženi u predtakmičenju.
       Druga važna razlika bilo je rano opredeljivanje za jednog predsedničkog kandidata sa obećanjem da niko u toj kampanji neće reći nijednu rečenicu čak ni blage sumnje protiv tog izbora. Zatim, nismo se cenkali sa SPO-om. Uputili smo im fer ponudu, i kada su je odbili, za nas je priča bila završena.
       Poslednja velika razlika je što smo se opredelili za pozitivnu kampanju. Da govorimo o životnim problemima naroda i o programima, a ne o Miloševiću. Građani vole da slušaju loše stvari ali glasaju za nekoga ko obećava dobre stvari.
       Od maja do danas smo uspeli da sprovedemo jednu doslednu strategiju. To nikada ranije nismo uspeli.
       Mislim da smo uspeli zato što smo poruku već na početku jasno definisali. A poruka je bila: mi nudimo najbolje. Ne samo: režim je toliko loš da su svi bolji pa i mi, nego i da nema njih, naš kandidat je najbolji. I da se ne kandiduje Milošević, Koštunica je najbolji. I da se ne kandiduju SPS i JUL, naši ljudi su najbolji jer mi Srbiji nudimo najbolje što na političkoj sceni postoji.
      
       Tvrdi se da ste vi isturili Koštunicu kao predsedničkog kandidata jer niste sami mogli to da budete pošto će vas režim lako satanizovati. S druge strane, vas sumnjiče da bi u slučaju da Koštunica izgubi vi ostali kao jedini od starih opozicionih lidera koji nije potrošen.
       - Mislim da je još od 1995. godine Koštunica idealan predsednički kandidat. Tokom demonstracija 1997. godine ja sam u kolima na putu za Niš predložio Vuku Draškoviću da Koštunica bude naš zajednički kandidat na šta je rekao da on želi da bude kandidat.
       Svoju odgovornost sam u potpunosti vezao za uspeh Koštunice i njegov neuspeh je više moj neuspeh nego njegov, jer on je samopožrtvovano prihvatio nešto što mu je nametnuto. Nije se on takmičio pa rekao: hoću, hoću, nego smo ga mi stavili pred svršen čin. I praktično, činjenica da je on naš izbor, pre svega Demokratske stranke, vezuje njegov neuspeh direktno s nama i u to nema nikakve sumnje. Ako on uspe, to je njegov uspeh. Ako on ne uspe, to je neuspeh nas koji smo napravili tu koncepciju.
       Deset godina lideri opozicije se ponašaju kao fudbaleri kojima je glavni cilj da oni postignu gol bilo gde da se na terenu nalaze čak i ako su kod svog gola pa treba da predribluju ceo protivnički tim, a ne pada im na pamet da doture loptu nekome ko je blizu protivničkog gola. Prvi put sada smo mi rekli: daj da vidimo ko je gde, na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Možda bih i ja mogao da postignem gol ali bih morao da pređem duplo veći put nego Koštunica. Zašto trošiti energiju, hajde da damo loptu nekome ko je na penalu. Ja bih mogao da vodim kampanju objašnjavajući ljudima da nije tačno ono što se govori o meni i to bi bila defanzivna kampanja koja je vrlo, vrlo dosadna. Koštunica može da vodi ofanzivnu kampanju, a mi hvaleći ga i ističući njegove vrline, možemo da istaknemo njegove skrivene potencijale i ostvarimo što ni u jednom drugom slučaju nije bilo moguće.
      
       Vas lično optužuju da ste naručilac NATO bombardovanja, da ste određivali ciljeve bombardovanja i da se nikada niste izjasnili o karakteru NATO bombardovanja. Možete li sada dati kratke i jasne odgovore na te optužbe?
       - Ne na te optužbe. Mogu da dam svoj stav o tome. NATO bombardovanje je bilo suludo.
       Međutim, kritikovati NATO intervenciju je tako lako. Pola zemaljske kugle to čini, rade to i u Americi i u svim novinama. To je samo u Srbiji dokaz hrabrosti. Međutim, hrabrost je odvojiti pogled od toga i usmeriti ga ka budućnosti i reći: to se desilo, hajde da svojom pametnom politikom obezbedimo da se to više ne desi. To što ćemo mi Klintona da proglasimo ratnim zločincem niti njega interesuje niti bilo koga drugog interesuje niti šta može da promeni, a može da nas još više da izoluje od sveta.
       U razgovoru sa političarima iz Evrope tokom rata sam shvatio da oni nisu manje zgroženi nad tim što bombe pogađaju autobus ili most na kome su ljudi nego što smo mi. Tada mi je bilo jasno da moramo da tražimo koncepciju za budućnost sa tim zemljama koje su nas bombardovale jer u tim zemljama većina ljudi je bila protiv bombardovanja.
       I mi smo pokazali da smo jedan veliki narod, da možemo jednu veliku nepravdu da progutamo, da nas ona ne opterećuje i možemo da kažemo: tačno, to su uradili bez ikakvih razloga i to je užasno ali mora da se živi. Hajde da vidimo kako da sarađujemo. Time smo pokazali da smo politički zrela nacija.
      
       DOS-u se prigovara da je njegov cilj rušenje SPO-a, a ne Miloševića. Kao krunski dokaz je što u Kragujevcu nije napravljena zajednička lista. Tvrdi se da zbog nesaradnje opozicija može da izgubi Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac...
       - To je potpuno neosnovana optužba. Sled naših odluka je jasan: nema cenkanja, izlazimo na izbore, ovo je naš kandidat, počinjemo kampanju tada, završavamo je tada, naša poruka je ta... Ako uspemo, znamo da smo uspeli na osnovu svog plana a ne slučajno: ako ne uspemo, znamo da nismo uspeli zato što je bio loš plan. Rekli smo na izbore izlazimo kao Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica. Nema mućenja vode. Ko će sa nama pod tim uslovima, može.
       Dok nismo definisali taj naziv, mi smo SPO-u sve nudili. Zvali smo ih formalno na svaki naš sastanak. Oni nisu dolazili. Rekli su: nije vreme za razgovore o izborima, u maju. U junu su rekli: terorizam i represija, kakvi izbori, ko učestvuje na izborima, taj je izdajnik i radi za Miloševića. Onda su rekli posle promene Ustava: ko učestvuje na tim izborima, on tera Crnu Goru. Znači, izbori ni po koju cenu, bojkot. I onda su rekli: evo, ovo je naš kandidat Voja Mihailović, ili ga prihvatite ili ga odbijte, nema razgovora o tome.
       Niko sebe nije tako sistematski izopštio iz opozicije kao oni.
       Oni nisu shvatili da je Demokratskoj stranci ovoga puta cilj da pobedimo Miloševića a ne da unutar opozicije utvrđujemo pozicije. I da ne postoji cena koja je previsoka da bismo tu strategiju - sproveli. Ako treba da raspustimo dvadeset odbora, raspustićemo dvadeset odbora. Ali to nije bilo potrebno. Isključili smo samo sedam ili osam ljudi u Kragujevcu. Miting DOS-a, u Kragujevcu, koji je bio jedan od najemocionalnijih u čitavoj našoj kampanji, pokazao je da ljudi podržavaju našu odluku. Razumeli su da smo spremni da nešto žrtvujemo zbog višeg cilja.
       SPO je suviše sadašnju situaciju tumačio sa pozicija interesa koji su u opoziciji prevladavali pre dve-tri godine i nisu shvatili novi kvalitet koji je nastao posle preuzimanja Studija B. Tada je postalo jasno da opozicija ne sme da bude kalkulantska.
      
       Vaša prognoza izbornih rezultata za predsedničke, savezne, pokrajinske i lokalne izbore?
       - Pobedili smo. Definitivno smo pobedili. Imamo preko pedeset odsto glasova na svim tim nivoima. Za pokrajinske ne znam, jer pokrajinski su specifični.
      
       Da li to znači da ostajete na vlasti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu?
       - Da, sigurno.
      
       Vaš predsednički kandidat prolazi u prvom krugu ili u drugom?
       - U prvom krugu prolazi po broju glasova koje će dobiti. Sada dolazi ono "ali".
      
       To "ali" je da su dva najvažnija takmaca na ovim izborima suštinski unapred proglasili svoju pobedu. Da li će doći do mirne smene vlasti u Srbiji?
       - Nema nikakve šanse da opozicija lažira izbore. Sve izborne radnje su u nadležnosti režima. Vrlo je indikativno da režim nas optužuje da ćemo da lažiramo izbore! To znači kao kada bi vozač autobusa optuživao putnika na zadnjem sedištu da on upravlja autobusom.
       Mi kažemo da po istraživanjima javnog mnjenja koja nikada nisu grešila, imamo tako veliku prednost da ne postoji nikakav rizik da tu prednost izgubimo. Za poslednjih deset dana povećali smo prednost u odnosu na Miloševića za deset odsto.
       Mi znamo i Miloševićev plan. On računa da će dobiti milion i pet stotina hiljada glasova regularno i on želi da šest stotina hiljada glasova ukrade. Smatra da će ukrasti na Kosovu četiri stotine hiljada, u Crnoj Gori pedeset hiljada i u Srbiji sto pedeset hiljada. I on želi da proglasi pobedu u prvom krugu. NJemu niko iz njegovog okruženja ne sme da kaže da je nešto drugo moguće. Mi ćemo imati fizičke dokaze o tome kako se glasalo na realnim biračkim mestima. Mi ćemo poslati ljude na Kosovo da snime tih trista biračkih mesta, na polovini ne postoje ni zgrade u kojima je predviđeno glasanje.
       Naš stav da mi pobeđujemo i njihov da oni pobeđuju vrlo se razlikuju po tome što mi umemo svoj da potkrepimo činjenicama, a oni za svoj mogu samo da kažu: ne, Milošević će dobiti toliko i toliko. To su apsurdne stvari koje navode na to da Milošević nema nameru da prizna izborni poraz.
       Ali pošto je narod podignut na noge, to je sada već političko a ne pravno pitanje. Proglašavanje rezultata je političko pitanje a ne pravno. Ko hoće da dođe u Niš, Čačak, Kragujevac, Kraljevo, Novi Sad... i da lažira izbore, taj se igra vatrom. I on i Pavković i čitava njihova kamarila se igraju vatrom.
       Mi nemamo neku specijalnu ulogu
       osim da narodu donesemo činjenice, kao što smo 1996. godine imali zapisnike, da i sada imamo zapisnike i da kažemo: imamo zapisnike sa 8.500 mesta, originale zapisnika, nalaze se tu, obezbeđeni su, čuvaju ih ljudi i na osnovu tih zapisnika rezultat je taj. Narode, to je rezultat, a ti vidi da li si spreman da se boriš za taj rezultat ili si spreman da čekaš četiri godine i pustiš da te ovaj gazi dok mu ne dosadi. Mislim da je u Srbiji atmosfera takva da će ljudi da brane svoju volju.
      
       Kakve su koalicije moguće posle izbora?
       - Posle izbora nisu tema koalicije nego su tema odluke koje treba doneti i za koje će se tražiti većina. Znači, mislim da mi treba da krenemo u traženje većina bez obzira na ideološke i druge razlike za neke važne odluke, kao što je preuređenje federacije i tu da tražimo bez ikakvog kompleksa čak i podršku poslanika Bulatovićevog SNP-a.
      
       Da li ste razgovarali sa Momirom Bulatovićem? Da li je on vaš novi saveznik...?
       - Ne, Momir Bulatović nije interesantan za razgovore. On nije autentični predstavnik birača Crne Gore. Autentični predstavnik dela birača Crne Gore je npr. Predrag Bulatović. Naravno, naše trajno političko opredeljenje je DPS...
      
       Iako vam je zabio nož u leđa?
       - Da. To je po pravilu tako da onaj ko vam je blizak on vam udari nož u leđa.
      
       Mogući partner je i Šešelj. Kažu da ste već razgovarali sa njim.
       - Nisam razgovarao sa njim. Svi su partneri mogući.
      
       Kosovo je jedna od ključnih tema ovih izbora. Kakva je njegova sudbina posle izbora?
       - Kad Koštunica pobedi, u roku od mesec dana imaćemo ministarstva u Prištini. I to će biti naš ultimatum međunarodnoj zajednici. Ako Milošević pobedi, mislim da će Kosovo da bude najmanje još što ćemo da izgubimo.
       Rezolucija 1244 nije sprovedena zato što nema ove druge strane koja bi mogla da vrši pritisak, a to je Jugoslavija. NJena stolica je prazna i praktično o sprovođenju te rezolucije odlučuju Kušner i Tači. I normalno da je oni sprovode u onoj meri u kojoj žele. Pri čemu Kušner, ako se zameri Albancima, možda ne može ni da ostane na Kosovu. Ako se zameri Srbima, nikakve posledice nema.
      
       Da li u slučaju izbornog poraza DOS ostaje i dalje kao DOS i da li Koštunica ostaje kao njegov kandidat za predsedničke izbore u Srbiji?
       - U slučaju da realno izgubimo izbore, znači da se zaista na svim biračkim mestima gde imamo kontrolu ispostavi da smo izgubili, mnoge stvari će se promeniti. DOS će ostati kao koalicija ali bez mnogih pojedinaca na mestima gde jesu. Tu su se pojavile u međuvremenu i neke sveže snage mada prisutne duže vremena na političkoj sceni - Protić, Svilanović, general Perišić..., ali siguran sam da neki koji su veterani, neće u tu novu fazu ući. Ako utvrdimo da je Milošević pobedio, mi ćemo mu čestitati, reorganizovaćemo opoziciju i neki od nas će se povući sa prvih linija i pripremaćemo onda tu opoziciju za republičke izbore naredne godine. Ali, imam utisak da je to zaista samo teorijska hipoteza. Imam utisak da su ljudi u Srbiji kao nikada do sada spremni na promene, ne toliko što smo ih mi na to animirali nekim svojim pametnim potezima nego tako što smo se ujedinili i predložili odličnog predsedničkog kandidata. Srpska opozicija je sazrela za ulogu pobednika i građani to nagrađuju svojom podrškom.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ