Suspenzijom rukovodstva Elektronske industrije i postavljanjem generala Jugoslava Kodžopeljića na njeno čelo, Vlada Srbije ambiciozno je najavila oporavljanje EI, ali i otvorila mogućnost da se ta fabrika ipak nađe na "crnoj listi" EU

      Ispred Elektronske industrije, radnim danima oko 14 sati, niški preprodavci zaposlenima redovno nude robu široke potrošnje novog balkanskog talasa: paprike, paradajz, kore za pitu, čarape, cigarete, toalet papir, salvete, žvake. Jer, sapun "Savodž" ("Samo 10 dinara, u gradu je 11!") odavno je postao bolji primer takozvane robe široke potrošnje, nego što je, recimo, nekad bio EI televizor na zagrevanje.
       "Ne verujem da će ovde biti bolje. Ne može, dok se Elektronska ne transformiše. Ona je građena za SFRJ, a ne za SRJ i to SRJ pod sankcijama", kaže inženjer Miroslav J.
       Vlada Srbije, pak, ocenila je da se loše stanje u Elektronskoj industriji može popraviti. Uvidela je da su kapaciteti EI nedovoljno iskorišćeni pa je, uoči godišnjice čekanja saglasnosti republičkih vlasti na početak privatizacije u EI Niš i mesec dana uoči izbora, suspendovala organe upravljanja najveće fabrike elektronike na Balkanu. Najveće nesumnjivo, iako trenutno zapošljava 12 000 radnika, od nekadašnjih 25 hiljada u više od deset gradova, počev, naravno, od Niša.
       Vlada je o svojoj odluci javnost obavestila uobičajenim saopštenjem u kome je, neuobičajeno, izostavljeno ime inkriminisanog direktora, rotarijanca Vojislava Mitića, umesto koga je civilna vlada postavila generala Jugoslava Kodžopeljića, doktora vojnih nauka i pomoćnika saveznog ministra za odbranu. Rešenje potpisao Vojislav Šešelj.
      
       Sajber menza
       Elektronska industrija rođena je 1948. godine, kada je izgrađen Zavod za proizvodnju radio i rendgen aparata. Danas je sastavljena od matične korporacije u okviru koje radi 46 društava kapitala, tri društvena preduzeća i jedna banka. Ambiciozno zvuči, mada ne treba zaboraviti da je takva kakva je osmišljena u staroj Jugoslaviji, te da, danas, takođe, radi u jednoj smeni, dok je i za sadašnje, a pogotovo za ondašnje uslove, "sajber" menza sa šest pokretnih traka odavno zatvorena.
       Podnosilac predloga za suspenziju načelnik Nišavskog okruga Jovan Zlatić spoznao je da Holding kompanija EI Niš već više godina posluje nerentabilno, stvarajući time "velike ekonomske i socijalne probleme, ne samo u Nišavskom okrugu, već i u Republici Srbiji". Naveo je još i neracionalnu organizaciju, nerad i nedisciplinu, poremećene ljudske odnose, odliv stručnih kadrova, pad proizvodnje i kvaliteta proizvoda i, kao jedan od uzroka takvog stanja, zabeležio "nedovoljno angažovanje i nesnalaženje rukovodeće strukture". Kaže da je uglavnom radila trećinu radnog vremena.
       Vlada je Elektronskoj industriji namenila i 400 miliona dinara. Novo rukovodstvo smesta je poslalo dopis direktorima preduzeća u okviru sistema, da se izjasne: šta i koliko mogu da ostvare od započetih programa. "Inicijalna" suma biće uložena u repromaterijal, alate i sve što je potrebno da se, pod jedan, ne koči proizvodnja u toku. Priznaju da je tehnologija zastarela, druga faza biće razvojni projekti.
       Gradonačelnik Niša Zoran Živković prokomentarisao je potom da ga raduje obećana pomoć od 400 miliona, ali da ta suma predstavlja samo dva odsto od onoga što su ljudi iz državnog vrha odneli iz EI Niša u Beograd. Ili na neka druga mesta.
       Potpredsednik vlade potpisao je rešenje 22. avgusta. Novo rukovodstvo održalo je prvi sastanak skoro dva dana kasnije. Suspendovani su o suspenziji čitali u novinama. Kvalitet i plasman, "ni dinar za ono što ne daje efekte", poručio je general Kodžopeljić. Red, rad, disciplina, odgovornost i strogo poštovanje zakona i bezbednosti na svih 300 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora EI i imovine i ljudi na njemu.
      
       Porozne granice
       Tokom do sada jedinog poznatog susreta s novinarima pohvalio se kako "nije zakazao ni na jednom poslu" i da "mi jesmo pod sankcijama, ali granice su porozne". Sekretarica prvog čoveka EI odgovorila nam je da puno novinara traži intervju od generala i da će, tim povodom, najverovatnije uskoro, zakazati konferenciju za novinare. Razgovor u četiri oka - teško.
       Zato je iznenađenje bilo utoliko veće kada je predsednik novoformiranog, "glavnokomandujućeg" Odbora korporacije, rektor Univerziteta u Nišu dr Branislav Đorđević, u kratkom, neformalnom telefonskom razgovoru, za NIN ocenio da je suština u "svežoj krvi", kao u fudbalu.
       Kodžopeljić, tvrdi Đorđević, uopšte nije nesposoban za funkciju v.d. generalnog direktora EI (primisao zlih duša), jer je pokazao izuzetne rezultate vodeći namensku proizvodnju u vojsci, zaslužan je za revitalizaciju svih vojnih fabrika posle bombardovanja. Nije tačno ni da on sam, rektor, nema veze s EI, kako mu neki spočitavaju. Doktorirao je tehničke nauke, stipendista je Elektronske industrije.
       Na pitanje da li je uredba Vlade Srbije motivisana politikom, kaže "ma, kakva politika". Pa i Vojislav Mitić je član SPS-a. Ispravlja se, "bio je član". Bio je i predsednik Izvršnog saveta Niša, ali je, zahvaljujući Miletu Iliću, iz partije isključen 1992. godine. "Svaki proizvod koji se proizvodi u EI, odmah može na tržište", zaključuje Đorđević, s napomenom da će detaljnije podatke o početnim rezultatima konsolidacije EI objaviti posle 24. septembra.
       Vojislav Mitić do sada se nije oglasio. Od suspendovanih se javno izjasnio jedino bivši potpredsednik Poslovnog odbora EI LJubivoje Slavković, rekavši da su svi izgledi da će i Elektronska industrija dospeti na "crnu listu" Evropske unije. A što će biti pogubno za uvoz pojedinih, za proizvodnju neophodnih delova. Veruje da je ovaj akt Vlade Srbije u funkciji predizborne propagande, čime se želi obezbediti podrška 20 do 30 hiljada ljudi vezanih za Elektronsku industriju.
       Slavković kritikuje republičke vlasti zbog "prepisivanja" plana konsolidacije koje je bivše rukovodstvo resornom ministarstvu dostavilo još prošle godine. Istina, u dokumentaciji se lako može pronaći moto smenjenih: ne želimo da budemo veći, nego jači. A upravo je ministar Branislav Ivković, od avgusta i predstavnik vlade u EI, nagovestio stvaranje jakih poslovnih sistema po modelu malih i srednjih preduzeća.
      
      
       Vojna uprava
       Možda je čudno, ali reakcije opozicionog Niša na suspenziju rukovodstva u EI bile su, ipak, mlake. Gotovo svi su obuzeti predizbornim talasanjem. Vremešni Jovan Radović, Nišlija zaustavljen kod Tržnog centra "Kalča", prvo se malo zamislio, zatim i odgovorio: "To ono što su smenili ove? Ma, ništa od toga. Samo zamazuju narodu oči. Elektronska ne može da se izvuče bez para sa Zapada."
       Gradonačelnik Živković smatra da odluka vlade liči na uvođenje vojne uprave u EI. Prema njegovim rečima, vlada nema pravo na tu prinudnu upravu, jer u zemlji nije proglašeno vanredno stanje, ili neposredna ratna opasnost, kao i da EI nije preduzeće od vitalne važnosti za odbranu zemlje.
       "Čini mi se da će EI krenuti nizbrdo još brže", kaže za NIN predsednik gradske vlade Niša Branislav Jovanović. Smatra da je za stanje u EI kriva višegodišnja pogubna politika, a ne Vojislav Mitić. Propadanje je, dodaje, počelo kada je važan deo EI, Mikroelektronika, 1988. godine preseljena u Beograd. Raspala se SFRJ, raspala se Rusija, uvedene su nam sankcije...
       Niš i te kako pati zbog posrnule Elektronske industrije. Jovanović obelodanjuje da u ovom trenutku 80 000 Nišlija ništa ne radi (buvljaci se ne računaju). "Nisam za to da se kadrovi nameću, pre svega gradu, zatim i privredi. Privreda treba da iznedri osobu koja će voditi takav gigant kao što je EI. Ovo je, u stvari, samo kupovanje socijalnog mira. Potrošiće pare kao i do sada što je bilo i nikakvi efekti neće se videti."
       Jovanović se priseća spektakularne posete Mirka Marjanovića Elektronskoj industriji, pred izbore 1997, kada je potpisan sporazum o proizvodnji 100 000 telefonskih centrala (i tada je direktor bio Vojislav Mitić). Do sada, priča, nijedna nije izašla iz EI. U međuvremenu su se uvozile centrale nemačkih i francuskih firmi. Otvara se, dakle, poznata priča o uvoznom lobiju: "Godišnje su uvozili preko 50 000 televizora, iako EI ima osvojen program koji i kvalitetom i cenom može da konkuriše na tržištu. Znam i da su u Nišku bolnicu iz Japana stizali rendgeni, iako su na svega 500 metara od nje imali naše aparate."
      
       Rotarijanske veze
       Kao osnivač Rotari kluba za Niški okrug, Vojislav Mitić smatra se čovekom s brojnim vezama, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Elektronska industrija nije bombardovana, Elektronska industrija nije se našla na crnoj, ali ni na beloj listi EU. Veoma upadljivo bilo je odsustvo eksplicitnog stranačkog obeležja starog rukovodstva fabrike. Vredi pomenuti i da tokom Mitićevog mandata nije bilo štrajkova.
       Svejedno, Bratislav Đurić, predsednik nezavisnog sindikata u EI i predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata za okrug Niša, ni njima nije bio zadovoljan, jer "10 odsto kapaciteta EI zadovoljava samo potrebe stanovništva Srbije". Izjavljuje da u celoj korporaciji Elektronske industrije nema više od
       10 000 zaposlenih, od kojih, u Nišu, na posao dolazi između dve i tri hiljade, od kojih je, opet, samo polovina stvarno upošljena. Prosečna plata je, "tamo gde je ima" oko 60 DEM. Kaže da su radnici i pre bili "u logoru", sada su samo dobili "komandanta logora": "Nama nimalo nije namera da branimo bivše rukovodstvo. Mi principijelo branimo stav protiv hajdučije i protivzakonitih mera."
      
       Zanatska radionica
       Sistem EI, međutim, toliko je moćan i jak da nijedan od direktora nije mogao potpuno da ga uništi, mada je "njen rad sveden na rad malo veće zanatske radionice": "Iza EI stoji 40 godina uspešnog rada, puno evropske i svetske tehnologije, puno kvalitetnih i dokazanih stručnjaka... Svi znaju da je ceo Niš bio vezan za EI, da je sve što je u ovom gradu izgrađeno u proteklih 40 godina direktan ili indirektan doprinos pre svega EI", dočarava Đurić veličinu fabrike.
       Ranije je svaki treći Nišlija bio na ovaj ili onaj način povezan s Elektronskom industrijom. On pamti, baš kao i Kragujevčani "Dobrodošli u Kragujevac, kuću 'juga', da je na ulazima u Niš pisalo "Dobrodošli u grad elektronike": "Nije bilo kuće, od Triglava do Đevđelije, u kojoj nije bio bar jedan EI proizvod. EI je bio i veliki izvoznik. Za razliku od mnogih drugih koji su izvozili isključivo na Istok, mi smo bili osvojili i tržište Evrope." Nekada su radnike do Elektronske prevozili dva lokalna voza sa po 20 vagona, autobusi na redovnoj liniji i - "hiljade automobila". Toliko da su, seća se Đurić, Bugari u tranzitu mislili da je EI zapravo fabrika automobila.
       No, uspomene definitivno neće vaskrsnuti. Večnost je rezervisana za patriotizam, privredne uspehe i rast proizvodnje. Stoga je, možda, suspenzija rukovodećih ljudi u Elektronskoj industriji plod zainteresovanosti vlasti za preostale profitabilne programe, privatizaciju na naš način. Možda je plod predizborne propagande, ili Šešeljevog animoziteta prema Vojislavu Mitiću, pošto je, siguran je lider radikala, okrenuo leđa kolegama iz postrojenja u Minsku i lice okrenuo previše ka Zapadu? Možda je sve ovo zajedno, možda ništa od toga. Nemojte da mislite o tome.
      
       ANA VUČKOVIĆ