Na talasu sadašnjeg uspeha DOS-a valja zaplašiti aktuelnu republičku vlast i naterati je da Beogradu vrati ono što mu pripada, bilo da su to sredstva od gradske takse, bilo da je to Studio B, bilo da je to Gradsko saobraćajno preduzeće

      Beograd je na proteklim izborima po treći put za tri mandata otkako postoji višestranački sistem u Srbiji, promenio gradsku vlast. Dakle, svaki put kada je postojala mogućnost da se gradska vlast promeni, Beograđani su je i iskoristili.
       Može se zaključiti da će Srbi još dugo lokalnu vlast poveravati onome za koga misle da valja da vodi i državu. Pošto je tako, valja pretpostaviti da će sudbina nove DOS-ove gradske vlasti u Beogradu biti neposredno povezana sa političkom sudbinom te (sada?) pobedničke koalicije. To zapravo znači da je sasvim svejedno kako će upravljati gradom pošto će im birači na izmaku mandatnog perioda dati ili ne dati poverenje, zavisno od toga kako će se razvijati politički odnosi u Srbiji.
       Ipak, grad mora da živi i gradska vlast će morati da se suoči sa životnim problemima. Prvo što će je možda iznenaditi - kažem "možda" zato što će, opet možda, među novim gradskim ocima biti i onih koji imaju prethodno iskustvo vladanja na lokalnom nivou - jeste okolnost da funkcionisanje grada od nje malo ili nimalo ne zavisi.
       Tačnije, ona može, ako je suluda ili samoubilačka, da ometa normalan rad gradskih službi i komunalnih sistema ali ga ne može bitno unaprediti. Politički, a pre svega fiskalni sistem u državi Srbiji je postavljen tako da se njegova retrogradnost i centralizovanost teško može porediti i s najzaostalijim azijskim zemljama. Republika naprosto kontroliše sve.
       Izgledi da se sam sistem promeni u prvom periodu su nikakvi, ali je jedan mali savet možda moguć. Na talasu sadašnjeg uspeha DOS-a valja zaplašiti aktuelnu republičku vlast i naterati je da Beogradu vrati ono što mu pripada, bilo da su to sredstva od gradske takse, bilo da je to Studio B, bilo da je to Gradsko saobraćajno preduzeće. Takođe, na drugom talasu koji prati ovaj prvi, na talasu međunarodnih simpatija koje je demokratski proces u Srbiji zadobio u Evropskoj uniji, valja tražiti što veću pomoć - koja je bila uskraćena dosadašnjoj gradskoj upravi sa premisom da je aktuelni režim može kontrolisati ili oteti - aktivirajući obimnu diplomatsku kampanju sličnu onoj u kojoj se opozicija zalagala za ukidanje sankcija bez obzira što to još aktuelna vlast može "zloupotrebiti".
       Ali, dočekaćemo valjda i taj dan promene republičke vlasti kada će srpska skupština imati većinu koja drukčije politički misli od aktuelne vlasti. To će, paradoksalno, biti trenutak kada će nove gradske vlasti biti suočene sa najtežim ispitom.
       Naime, u parlamentu će nastati grozničava promena sistemskih zakona. Prvi od njih će verovatno biti sasvim nesporni pošto će se ticati usklađivanja sa savremenim evropskim zakonodavstvom. Za njima će doći zakoni o lokalnoj samoupravi i njenim pravima.
       Kada se jednom donesu, oni se potom teško menjaju. Nova gradska uprava Beograda zato mora u tom trenutku da poseduje spreman predlog zakona o glavnom gradu, ali i političku podršku demokratskih stranaka kako bi ga nametnula Skupštini. Zakon obavezno mora sadržati procenat poreza na promet koji pripada Beogradu ne manji od 25 odsto. Takođe, kada se budu menjali sistemski zakoni mora se izboriti da se gradska imovina - zemljište, nekretnine i javna preduzeća - koja je sada u rukama države, "denacionalizuje", odnosno vrati Gradu sa svim pravima koje ima posednik.
       Naoko, ovo su proklamovani ciljevi svih demokratskih stranaka u Srbiji ali valja se suočiti sa surovom istinom da će nova vlast, kad ovlada Republikom, biti siromašna. Siromaštvo prirodno tera svaku vladu na nespremnost da se odrekne prihoda. U slučaju Beograda to može biti dodatno otežano velikim obimom sredstava koji je potreban i prirodnim otporom, zazorom ili zavišću provincije, koja čini većinu parlamenta, prema "svetlostima velegrada".
       Zato je zakone koji se tiču Beograda važno doneti odmah, u još "mladom" parlamentu, dok ne postane svestan koliki je novac predao natrag Beograđanima, dok se ne "opameti". Posle je kasno, kako rekoh, jer se sistemski zakoni teško menjaju.
      
       (Autor je potpredsednik Skupštine Beograda)