Australija je jedina država koja je svojom površinom zauzela ceo jedan kontinent smešten između Tihog i Indijskog okeana

      Srednjovekovni geografi su ovu zemlju nazvali Nepoznata južna zemlja (Terra australis incognita), što je i u bukvalnom smislu za njih tako bilo - Australija je bila samo nepoznato kopno na jugu Zemljine polulopte. Holanđani su bili prvi koji su, u XVI veku, detaljnije istražili ovaj kontinent. Moreplovac Tasman otkrio je ostrvo Tasmaniju koje danas sa Australijom čini Australijski savez kao nezavisni deo Komonvelta, odnosno Britanske zajednice naroda.
       Engleski moreplovac Xems Kuk (James Cook), posle Tasmanovih šturih impresija o ovom kontinentu, bio je prvi koji je podrobnije istražio Australiju nakon što je otkrio Novi Zeland. Godine 1770. proglasio je Australiju delom Engleske imperije. Ovaj moreplovac je po svojim istraživačkim zaslugama i ugledu zauzeo značajno mesto u engleskoj istoriji tako da se na Internetu mogu pronaći brojne stranice koje se bave njegovim životom i istraživačkim radom. Posebno treba izdvojiti sajt na adresama http://www.jetcity.com/~kirok/cook.htm i http://www.south-pole.com/p0000071.htm. Osam godina kasnije, pošto je ekspedicija kapetana Kuka otkrila Australiju, ova zemlja postala je takozvana britanska kažnjenička kolonija u koju su deportovani engleski osuđenici. Prva naseobina formirana je 1778. godine pod imenom Port Xekson. Nešto manje od jednog veka Australija je naseljavana isključivo kažnjenicima. Tokom XIX veka praksa se menja pa ovaj kontinent postaje zanimljiv mnogim kolonistima iz Evrope, među kojima su najbrojniji Englezi. Počinje se sa osnivanjem samoupravnih kolonija a jedna od prvih je bila Novi Južni Vels.
       Ne treba zaboraviti da su Australiju pre dolaska Evropljana naseljavali Aborixini, pleme koje je, istorijski gledano, imalo jednu od najstarijih kultura na svetu s obzirom na to da su došli iz Indonezije pre oko 70 000 godina. Evropljanima je bilo veoma teško da razumeju njihovu kulturu pa je, kao i svuda u svetu u sličnim situacijama, "beli čovek" pokušao da protera ove "gracilne starosedeoce" sa njihove vekovne zemlje. Iako postojanje Aborixina ( http://www.educ.utas.edu.au/students/skansano/Aborigins.html ) datira još od kasnog ledenog doba, danas ih u Australiji živi oko 230 000. Tek posle Drugog svetskog rata australijskim Aborixinima se poboljšao status što se tiče njihovih prava kao legitimnih građana Australije. Poslednji primer koji govori tome u prilog jeste da je olimpijsku vatru prilikom otvaranja letnjih Olimpijskih igara u Sidneju zapalila Aborixinka, trkačica Keti Friman "prošavši kroz vodu da bi zapalila večitu vatru simbolično premošćavajući rasne podele".
       Australija u svom sastavu ima sedam država koje čine Australijski savez. Mnogobrojne podatke o otkriću Australije, njenoj istoriji, kulturi i prirodnim atrakcijama kojima ova zemlja zaista raspolaže u velikom broju sadrži sajt Lonely Planet's Guide to Australia na adresi http://www. lomelyplanet.lycos. com/australasia/australia. Od otkrića kontinenta pa do današnje moderne države prošlo je nešto više od dve stotine godina. Hronologija istorijskih dešavanja, sa posebnim osvrtom na period od 1901. godine, kad je Australija postala federacija, prezentovana je na sajtu koji se bavi isključivo australijskom zastavom, ali je sadržaj protkan veoma važnim istorijskim činjenicama. Dakle, stranica na Internetu koja se bavi proučavanjem australijske zastave Australian Flag nalazi se na adresi http://www.southcom.com.au/~jennifert/tas/ausflag.html.
       Australija obiluje prirodnim atrakcijama tako da Australijanci turizam smatraju veoma bitnom granom industrije. Svaka od sedam država u sastavu Saveza ima šta da ponudi radoznalom posetiocu. Na sajtu koji se jednostavno zove Australija na adresi http://www.about-australia.com/attrac.htm možete virtuelno posetiti svaku državu i, makar putem slika, dočarati sebi lepotu prirode ove zemlje od zapadne obale Indijskog okeana do Brizbejna na istoku, kao i od severa, odnosno Timorskog mora do ostrva Tasmanija ( http://www.parks.tas.gov.au/tpnjs.html ).
       Gradovi kao što su Sidnej, Pert, Kanbera, Melburn ili Brizbejn zaista imaju šta da ponude radoznalom posetiocu. Na sajtu Atrakcije - vodič kroz Australiju na adresi http://www.lomelyplanet.lycos.com/australasia/australia/attractions.html nalaze se osnovni podaci o svakom od ovih gradova koji treba da posluže kao uvod u dalja istraživanja o Australiji. Sidnej je, naravno, najatraktivniji grad smešten u jugozapadnom delu Australije sa svim karakteristikama modernog grada kao i odlikama koje svedoče o tome da je jedno od najstarijih naselja Južne zemlje. Osim što je najveći grad u zemlji, Sidnej je i jedan od turistički najposećenijih gradova naše planete ( http://www.cityofsydney.nsnj.gov.au). Australijanci s ponosom ističu da je taj grad za Australiju isto što i London za Englesku, odnosno Pariz za Francusku. Nalazi se u državi Južni Vels, na obali Tihog okeana, pa samim tim njegova atraktivnost dobija na značaju. Na Internet adresi http://www.channel8.net/australia/images/cities/sydney/index.html nalaze se slike popularnih objekata u Sidneju, kao što su luka Darling, Opera, Sidnej tauer kao i tri nacionalna parka koja okružuju grad na jugu (Royal National Park), severu (Kurangai Chase National Park) i zapadu (Blue Mountains National Park). Prezentacije poznate sidnejske Opere, za koju kažu da je jedan od najslikovitijih primera modernog sveta napravljenog po nacrtu danskog arhitekte Jorna Utcona, nalaze se na adresama http://www.soh.nsnj.gov.au/files/about.html i http://www.acn.net.au/articles/1998/10/soh.htm (Sydney Opera House).
      
       Melburn se nalazi na samom jugu kontinenta u državi Viktorija, čiji je ujedno glavni grad. Oficijelni sajt grada koji se smatra jednim od najčistijih gradova u svetu nalazi se na adresi http://www.melbourne.vic.gov.au. Za svaki svoj grad Australijanci imaju po neki epitet sa prefiksom naj, tako da je glavni grad države Kvinslend, Brizbejn, u kategoriji najmodernijih gradova sveta. No, da Australijanci svakako nisu pristrasni, govore slike Brizbejna i njegove okoline na sajtu Brisbane City Council ( http://www.brisbane.gld.gov.au) kao i na adresi http://www.brisbanetourism.com.au/brisbane/default.htm. Brizbejn je grad koji, kao retko koja oblast, ima suptropsku klimu u zemlji jer se nadomak grada nalaze planine Glorius i Nebo, kao i tropske kišne šume ( http://www.maxlink.com.au/tpr/features/rainforest.htm). Za samo trideset i pet minuta od centra grada stiže se do Lone Pine Koala svetilišta. To je neka vrsta nacionalnog parka koji nastanjuju različite vrste životinja - koale, kenguri, emui, oposumi i ostale životinje i ptice karakteristične samo za australijski kontinent.
       Životinja koje ima jedino u Papui Novoj Gvineji i na australijskom kontinentu jeste koala. Istraživanja su pokazala da se ova životinjica iz grupe sisara pojavila pre oko 45 miliona godina i da je u prošlosti bila veoma važna starosedeocima Australije, Aborixinima (na aborixinskom jeziku koala znači bez pića, odnosno alkohola). Zanimljive podatke o koalama možete pročitati na stranicama Australijske fondacije za koale na adresi http://www.akfkoala.gil.com.au/physic.html. Životinja koja je daleko krupnija i opasnija od koale, ali jednako neraskidivo povezana s australijskim kontinentom jeste kengur. To su krupne životinje karakteristične za velike australijske stepe i uglavnom žive u stadima. O poreklu i vrstama ovih torbara-skakača možete pronaći zanimljive podatke na adresi http://www.eisa.net.au/~jennt/Roo/infroo.html. U australijsko prirodno blago ubrajaju se i svojevrsne retke ptice kao što su kakadu i kokabura o kojima možete više pročitati na adresi http://www.eisa.net.au/~jennt/Kooka/inf.html.
       Australija je zaista zadivljujuća zemlja puna prirodnih čuda i arhitektonskih velelepnih majstorija. Geografski je možda malo "nepodesna", i to joj se može pripisati kao jedina mana. Ukoliko vam se ikada ukaže prilika da istražite ovu prelepu zemlju - nipošto je nemojte propustiti. Englezi su to, uostalom, shvatili još u XVII veku.
      
       BRANKICA RAKIĆ
      
      

Sidnej - citius altius fortius U Sidneju se 1. oktobra završio najveći sportski šou na svetu - XXVII letnje olimpijske igre. Neko je svojevremeno izjavio da bi zaista bilo dosadno i nimalo zabavno i uzbudljivo ako bi se Olimpijske igre stalno održavale u istom gradu. Za Olimpijadu koja se upravo završila u Sidneju moglo bi se slobodno reći da ne bi bile nimalo dosadne ukoliko bi se ponovo organizovale u Sidneju. Huan Antonio Samaran je na završnoj ceremoniji rekao da su ovo bile do sada najbolje organizovane Olimpijske igre.        Internet je tokom poslednje dve nedelje septembra nudio obilje sadržaja koji je brojnim zaljubljenicima u Olimpijadu, a pre svega u sport, omogućavao da danonoćno prate sve što se dešavalo na sportskim terenima u Sidneju. Stranice na Internetu čiji su sadržaj iščitavali milioni ljudi sa svih meridijana zaslužile su da budu spomenute, iako se zavesa na velikom stadionu "Australija" spustila: http://sydney.citysearch.com.au/Sydney/Olympics, http://sports.yahoo.com/oly, http://www.sydney2000.com, http://www.olympics.org, http://sport.beonet.yu/sidnej2000.               BRANKICA RAKIĆ