NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Elementarno zlo

NAZIV: "Nekoliko refleksija o filozofiji hitlerizma; Sa esejom Migela Abensura"
AUTOR: Emanuel Levinas
IZDAVAČ: "Filip Višnjić", Beograd, 2000.

      Nenad Daković
      
       Veoma mnogo ogleda posvećeno je fenomenu hitlerizma, kako ga u ovom eseju (kratkom eseju) naziva Levinas misleći na fenomen nacionalsocijalizma, ili nacizam, koji je zahvatio Nemačku između 1933-1945. godine. Esej je objavljen 1934, i potom preštampan 1977. godine sa esejom Migela Abensura koji, koliko vidim, insistira na njegovoj fenomenološkoj teorijskoj osnovi i kritici Hajdegera, pošto je sam Levinas tih godina, prema sopstvenom priznanju, bio opčinjen Hajdegerom. I ne samo to. Levinas će u ovom eseju, i naročito u onima koji su usledili posle ovog eseja, pre svega u eseju "O izbavljenju", potražiti odgovor na mučno pitanje kako je došlo do toga da se mislilac Hajdegerovog ranga, koga sam Levinas poredi sa Aristotelom ili Hegelom, prikloni nacionalsocijalističkom pokretu i postane rektor u Frajburgu. Ima li, uopšte, odgovora na ovo pitanje?
       Na tragu Pola Rikera, polazeći od isticanja "neopreznog prenošenja u sferu zajednice" teme bivstvovanja za smrt, Levinas će uočiti "nagoveštaj jedne herojske i tragične političke filozofije ponuđene svakojakim zloupotrebama. Ali šta je ono što Levinasov esej razlikuje od tolikih drugih posvećenih ovoj temi? Mislim da je to Abensur posle toliko godina od hitlerizma razložno uočio. To nije samo paradoks koji se skriva u samom naslovu, u ovom neočekivanom spoju filozofije i banalnosti (varvarstva), ili je suština upravo u ovom paradoksu budući da će Levinas fenomenološkom metodom doći do njegove filozofske suštine. Drugim rečima, osobenost Levinasovog pristupa je upravo u insistiranju na ovim filozofskim izvorima varvarstva. To je isto tako i razlog Hajdegerovog zastranjenja ili opčinjenosti nacionalsocijalizmom. Fenomenološki pristup će, tako, otkriti u onom konkretnom i banalnom opčinjavajuću transcendentalnu strukturu. To pokazuje da je dosezanje transcendencije, i to je možda najdublji filozofski uvid ovog eseja, moguće (mislim na samu mogućnost imanentne transcendencije) jedino uz njeno iskrivljavanje. Zato je Nolte, i po Levinasu, u pravu kada o nacizmau govori kao o iskrivljavanju transcendencije. Isti uvid se, po mom mišljenju, može primeniti na sve oblike fanatizovane individualne, ili kolektivne svesti, kao što je to ovdašnji nacionalizam. Zato je objavljivanje ovih eseja upravo u ovom času kolektivnog otrežnjenja dragocen izdavački poduhvat. Ali, dalek je put do stvarne katarze koja dolazi posle otrežnjenja.
       U svakom slučaju, Levinasova fenomenološka analiza pokazuje ontološke osnove hitlerizma i u ovom otkrivanju njenih transcendentalnih pretpostavki leži njen filozofski značaj. Jer, postoji upletenost zla u samo bivstvovanje. U pitanju je ontološko zlo koje objašnjava zašto se ljudi bore za svoje robovanje kao da je posredi njihovo spasenje. Stoga ovaj fenomen dobrovoljnog ropstva ili "okovanog bivstvovanja", o kome govori Levinas, može biti objašnjen jedino fenomenološkom analizom koja, prema Levinasu, jedina dopire do transcendentalnih osnova ovog "elementarnog zla". Zato je izlaz iz ovog ontološkog zla tako težak. U pitanju je "antiontološka pobuna".
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu