O Mileni Arežini, članici SIK-a iz Privrednog suda, kao simbolu arogancije vlasti u raspadanju

      Nevolja je u tome što se i pri demokratskom prevratu javlja revolucionarni talog. Množe se prvoborci od juče. Dižu glave sa izrazom časti na licu, spremaju se za novo jednoumlje. Važno je ugurati se u krizni štab, demokratija može i da sačeka. Tu su oni što su zgrešili svojoj partiji pa ih dugo nije bilo, i oni što su više očekivali od svoje partije, i bivši izvršni sekretari, kapetani Dragani, tu je Vesna Zmijanac s decom... Oslobađaju medije!
       A i Dačić aplaudira!
       Tako se dogodilo, u najponosnijem dnevnom listu na Balkanu, da novinar, koji je u prethodnom periodu potpisivao najprljavije tekstove, izveštava sa inauguracije novog predsednika SRJ!
       Pobedili smo, kažu s tako bezočnom radošću da je čoveku neprijatno da ih podseti gde su dosad bili.
       Video sam jedan krizni štab u restoranu "Grmeč" - jede! Kriza mu, jednostavno, odgovara...
       U kriznim štabovima su i oni koji su služili krizi, ćutanjem i nečinjenjem. Čovek koji je dosad ćutao, a sada se tiska u krizni štab, u suštini se ne razlikuje od onoga što je lagao i krao u ime bračne koalicije SPS-JUL. Radi se o poremećaju ličnosti u kojoj se ništa ne buni protiv toga što ličnost radi, nema kočnice u stidu ili kajanju, nema unutrašnjeg otpora prema svesnom manipulisanju. Psihijatri kažu, potrebna je višegodišnja terapija!
       Ambasador Prlja (Stokholm) prvi se javio da kaže kako je služio otadžbini, a ne Miloševiću, pa bi, ako Koštunica pristaje, da služi još malo. I ambasador Stojičić (Prag) do daljeg stavlja Koštunici na raspolaganje svoje intelektualne i moralne sposobnosti; nije, veli, zatvorio ambasadu dok vidi šta će biti, nego demonstranti ispred ambasade lažu!
       Revanšizma ne sme biti, ali bi valjalo pribeležiti neka imena za istoriju beščašća, da se takva istorija i ta imena ne bi ponovila. Vrh koalicije SPS-JUL-Slobodan Milošević se podrazumeva. Lično bih stavio naglasak na Ivana Markovića. Tu je i jadni Vlajko Stojiljković sa nerazjašnjenim ubistvima i sedmoro unučadi; posle njega, kaže, u dosad idiličnoj Srbiji procvetaće kriminal!
       Ne mogu se zaboraviti ni pozadinski radnici. Onaj Laban sa Elektrotehničkog, koji je sam sebe proglasio profesorom i doveo "skinhedse" da tuku studente, i njegov dekan Teodosić, zatim lakeji iz medija: Dragutin Milanović, Hadži Dragan Antić, Dušan Čukić, dr Živorad Đorđević, Tatjana Lenard... Lakeji su bili sadisti dok su imali mogućnost da budu sadisti: proveravali su misli potčinjenih, kažnjavali, otpuštali bez milosti. Tu je, konačno, i jedan vladika: Filaret, mileševski!
       Radi polne harmonije, posebno ističem Milenu Arežinu, smenjenu predsednicu Privrednog suda u Beogradu i članicu, u ostavci, Savezne izborne komisije; Arežina je simbol arogancije režima u raspadanju. Još iste noći kad su stigli rezultati izbora, Arežina je siktala na rezultate! Htela je da ih menja u skladu sa njenom stvarnošću, tražila je da se udalje predstavnici DOS-a dok sve ne dođe na svoje mesto!
       Dete slaže ili ukrade kliker, ljuti se i istinski se uvredi kad ga za to optuže zato što nedovoljno razlikuje stvarnost od fantazije. Fantazija je kod deteta gotovo jednaka realnosti. Kod odraslih, kakva je Arežina, iste stvari imaju drukčije značenje: izražavaju poremećaj ličnosti, jer su duboko ukorenjene u njenu strukturu. (Zato je Milena Arežina odlučila da ne prizna novu stvarnost.) Ali taj poremećaj ličnosti ne umanjuje uračunljivost i odgovornost ni pred Bogom ni pred zakonom.
       Milena Arežina ostala je dosledna u drskosti i kada je podnosila ostavku na članstvo u Saveznoj izbornoj komisiji: ljuta je, kaže, što je Savezni ustavni sud (isto tako vrlo moralna institucija!) poništio rezultate koje je utvrdio SIK!
       Onda su je smenili i u Privrednom sudu.
       Smenili su je zato što je za dve godine nanela nesagledive štete beogradskoj i srpskoj privredi, a što joj se moglo kao kadru JUL-a; postavljena je po naređenju Mire Marković i Srđana Smiljkovića da uništava firme koje zapadnu za oko levici, kako bi ih, posle stečaja, levica prigrabila. Svedoci kažu da je mehanizam bio jednostavan: odabere se firma koja poseduje znatniju imovinu, poslovni prostor ili proizvodne kapacitete, iskoristi se njena trenutna nelikvidnost (a koje su firme bile likvidne?) i na prepad se otvori stečaj. Onda nastupe prijatelji iz JUL-a...
       Arežina je naročito volela da se obračunava s nepodobnim medijima, i tu je nalog svoje partije izvršavala bespogovorno. Onemogućavala je poslovanje i rešenje statusa (ili menjala status) Studija B, "Glasa javnosti", "Večernjih novosti"; oštetila je i NIN. Sudila je i "Galenici", ABC produktu, "Elektrotehni".
       Kada je konačno shvatila da je demokratski prevrat uspeo i da su njeni zaštitnici pali s vlasti, pokušala je da uništi tragove tehnikom i trikom drž'te lopova! Izdala je saopštenje da su u Privredni sud upala nepoznata lica, njih petnaest, sa sudijom Goranom Kljajevićem (upravo je Kljajević sada vršilac dužnosti predsednika Suda), i da su joj uzeli pečate i knjige. I da su nestali sudsko-registarski spisi koji se odnose na status "Galenike", "Borbe", ABC produkta, "Velefarma"...
       Siguran dokaz da krv nije voda jesu postupci Milenine rođene sestre Milice Arežine-Simonović, bivše funkcionerke SPS-a i direktorke Prve beogradske gimnazije. I ona je imala kabinet od 150 kvadratnih metara, i ona je trošila državni benzin. Živelo se na visokoj nozi...
       Nema, velim, revanšizma; ovo govorim iz bojazni da se mangupi iz njihovih redova ne prestroje u hodu!