Prošle nedelje je u Srbiji i u Beogradu ulicama i trgovima tekla istorija. Jednog ambicioznog, a nesposobnog političara smenila je narodna volja preko dana - glasanjem, uoči noći - demokratskom revolucijom. Posledice njegove loše i krvave vladavine osećaće, nažalost, još dugo sadašnje i buduće generacije Srba i ostalih naroda na Balkanu. On je bio u kobno "uspešnoj" koprodukciji sa mnogim eksjugoslovenskim i svetskim političarima, mediokritetima na odgovornom poslu stvaranja istorije.
       Istorija nije sve što se desi u stvarnosti, već ono što ima suštinske posledice za sadašnjost i budućnost jednog naroda i sveta.
       Istorija je reč starogrčkog porekla, izvedena od glagola historein ispitati, istražiti. U petnaestom veku u evropskim jezicima dobila je značenje blisko današnjem - "zbornik hronoloških poređanih značajnih događaja sa tumačenjem njihovih uzroka". U doba Šekspira reč histordž je značila dramu koja se bavila aktuelnim istorijskim događajima. Tek u našem veku medicina počinje da je upotrebljava u sintagmi "istorija bolesti".
       O istoriji, kao sinonimu za prošlost ili kao nauci, izrečeno je mnogo zanimljivih aforizama i zapažanja. Evo pregršt manje poznatih:
       Istorija je filozofija koja se uči na primerima. (Dionis iz Halikarnasa)
       Analizirajući istoriju, ne budi suviše dubok, jer su joj uzroci često veoma površni. (Emerson)
       Istoričar je prorok koji proriče unazad. (Šlegel)
       Istorija nas o svemu uči, čak i o budućnosti. (Lamartin)
       Ne znati šta se desilo pre nego što si se rodio, znači da ćeš ostati večno dete. (Ciceron)
       Istorija je zbirka bajki. (Volter)
       Istorija je neartikulisana Biblija. (Karlajl)
       Istorija je ciklična poema koju je ispisalo Vreme na osnovu čovekovih sećanja. (Šeli)
       Na nas se najviše odnosi misao dobrog starog Tacita:
       Najvažniji zadatak istorije je da spreči da se zaborave plemenita dela, a da loše reči i loša dela sačuvaju takvu reputaciju da ih se zauvek plaše buduća pokolenja.