Hoće li Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije uvažiti želje dela izdavača da se vreme održavanja Sajma pomeri

      Datum održavanja predstojećeg 45. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, sudeći prema raspoloženju dobrog dela srpskih i crnogorskih izdavača, mogao bi da bude pomeren. Što se, pak, tiče organizatora ove velike smotre knjige, Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije, ne postoji izgleda nikakva spremnost da se vreme njenog održavanja menja: na pitanje novinara da li se razmišlja o eventualnom odlaganju, tamo se i dalje odgovara da sve pripreme teku po planu i da će Sajam trajati onako kako je bilo i predviđeno - od 24. do 30. oktobra.
      
       Pokrovitelj
       Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, već dugo asocijacija sa nejasnim statusom, i Savet Međunarodnog sajma knjiga, čiji su čelni ljudi Ognjen Lakićević i Vuk Ognjanović, već odavno ne daju mnogo na to šta misle izdavači, pisci i ostali učesnici u proizvodnji, distribuciji i popularizaciji knjige. Poput Udruženja književnika Srbije, i ovo Udruženje zastupa uzak krug monopolom povezanih (para)državnih izdavačkih kuća i pojedinaca, skoncentrisanih pre svega na to da u nekakvom konkubinatu sa vlastima zadovolje svoje parcijalne interese i stvore privid da je u izdavaštvu uvek sve u najboljem redu. Tako su i nedavno saveznog ministra za međunarodnu kulturnu i naučnu saradnju Čedomira Mirkovića obaveštavali da uprkos ekonomskim i drugim teškoćama naše izdavaštvo ide uzlaznom linijom a da ni embargo nije uspeo da ugrozi vitalnost Sajma i same knjige. A direktnu spregu sa režimom obelodanili su informacijom da su uputili molbu predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću da bude "visoki pokrovitelj" ovogodišnjeg Sajma knjiga.
       Teško je, dakle, očekivati da će rukovodeća garnitura Udruženja imati razumevanja za želje izdavača da im se nešto kasnijim održavanjem Sajma pruži prilika da se u novom društvenom i ekonomskom ambijentu konsoliduju i zaokruže planiranu godišnju produkciju. A sve, razume se, zbog toga da bi se upravo na Sajmu mogli pojaviti u svom punom izdanju. Ali, u slučaju da se Udruženje ogluši o takvu inicijativu, mnogi privatni izdavači izražavaju nameru da Sajam bojkotuju, pa da u tom slučaju obnove i raniju ideju o njegovom alternativnom pandanu.
       U razgovoru za NIN, urednici izdavačkih kuća koje traže odlaganje datuma održavanja Sajma ističu za takav zahtev tri skoro identična motiva.
       Najpre, napominju da je u poslednja tri meseca, kada su nepovoljne ekonomske prilike dosezale svoju kulminaciju, štampanje knjiga bilo praktično zaustavljeno. Proizvodnja knjiga postala je enormno skupa i praktično neodrživa, ukoliko se svesno nije htelo ići u stečaj. Sada se, međutim, pojavljuju tek prve povoljnije pretpostavke za njeno oživljavanje ali ukoliko bi se Sajam održao za nešto više od desetak dana, dakle u redovnom terminu, više novih knjiga ostalo bi u štamparijama nego što bi ih bilo izloženo na sajamskim štandovima. A popunjavati ih (štandove) starim naslovima bilo bi više nego luksuz za ionako osiromašene izdavačke kuće. To, možda, nije problem jedino za izdavačka preduzeća koja su na razne načine subvencionisana od strane države, ali i takva su retka i njihov spisak nije dug: tu su, recimo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Verzal-pres, Prosveta i SKZ.
       Na drugom mestu, kada iznose razloge za odlaganje Sajma, izdavači pominju trenutnu drastično malu kupovnu moć ljubitelja knjige. Ona je sada takva da se od prodaje knjiga na sajamskim tezgama ne bi mogao očekivati nikakav značajniji efekat. Pogotovo ne takav da se pokriju, kao i uvek, enormno veliki troškovi iznajmljivanja izložbenog prostora. O zaradi, naravno, niko i ne razmišlja. Za očekivati je, međutim, da bi se za mesec-dva mnogo toga promenilo, pa i da bi građani bili u povoljnijoj prilici da izdvoje neki dinar i za nabavku novih knjiga.
      
       Strpljenje
       Treći argument za kasnije održavanje Sajma sagledava se u mogućnosti da on, posle ukidanja sankcija i novih simpatija koje je Beograd stekao izvedenim demokratskim promenama, u daleko izraženijem vidu povrati svoju nekadašnju međunarodnu fizionomiju. Onu koja se ranijih godina, kao što bi to bilo i sada ako ne bi došlo do pomeranja, samo simulirala da bi se stvarao privid kako doskorašnjem režimu ni u čemu, pa ni u kulturi sankcije i izolacija nisu mogli da naškode. Pretpostavke za povratak bar dela ranijeg međunarodnog ugleda beogradskog Sajma knjiga zaista su realne i bilo bi zaista šteta ne pokazati strpljenje da se i u tom smislu desi promena.
       Nesreća je, međutim, što organizatori Sajma knjiga imaju najmanje strpljenja. Jer, ovo je verovatno poslednji Sajam koji oni realizuju i koji se priprema bez ikakvog uticaja izdavača, ako se izuzmu miljenici Udruženja i države kojima se učešće omogućuje pod beneficiranim uslovima. I kojima takođe jedan davno kompromitovani žiri po sistemu VIP-a (veze i prijateljstva) i udvorništva dodeljuje različita sajamska priznanja, od najznačajnijih za izdavački poduhvat do onih za grafička rešenja i sl.
       Deset dana pred održavanje Sajma još se ne zna ni koja će ga ličnost otvoriti. Udruženje je i u pogledu njenog izbora zadržalo pun monopol a godinama tu čast uskraćuje domaćim piscima. Ta neizbežna ceremonija pretvorena je u politički miting na kojem se pojavljuju i često relevantni svetski pisci ali čiji su govori po pravilu predstavljali veću podršku režimu Slobodana Miloševića nego težnjama naroda za demokratskim promenama kakve su se napokon dogodile.
       Zato bi odlaganje koje se traži možda doprinelo da svež dah promena prostruji i pod kupolama beogradskog sajmišta kad se uskoro ispune knjigama, piscima i mnogobrojnom publikom.
      
       SAVA DAUTOVIĆ