NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ovo je ono

Moji Čačani, olujno smeli krenuli su svesno i sa smislom koji je odavno prerastao u egzistencijalnu potrebu. Ovim činom Srbi nisu izneverili svoju istoriju kao ni duh epohe. Miloševićeva era se završila onako kako je trebalo da počne

      Ne dešava se često da ličnost sa margine političkog života, sa naizgled skromnim mogućnostima, osvane u istoriji jednog naroda kao junak.
       Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka, počeo je da izrazitije osvaja simpatije kao žrtva Vuka Draškovića i SPO-a i konačno ih zadobio kao junak pred Saveznom skup štinom, predvodeći na hiljade Čačana koji su svojom odlučnošću skratili razmak do pobede. Kao donski kozaci, Čačani su predvođeni svojim gradonačelnikom i sa ljudima iz cele Srbije krenuli na Skupštinu koja se tresla kao stari zapušteni mlin, tako da su dešavanja u Beogradu dobila onaj tok koji se najčešće opisuje kao sudbina.
       Vlast koju je simbolizovao čovek faraonske ambicije i oholosti, zlosrećan u izazivanju sudbine, pala je uz tresak koji je odjeknuo u celom svetu.
       Velimir Ilić je čovek koji je tome presudno doprineo. Postao je junak koga već počinje da prati legenda jer joj je u pozadini važna istorijska činjenica i jer mu je odlučnost bila na visini izuzetnosti samog događaja.
       Razgovor smo vodili u nedelju u njegovoj porodičnoj kući u Atenici, predgrađu Čačka.
       Transparentno neposredan i srdačan, govori s onim mirom i staloženoću koji proizilaze iz dobro obavljenog posla, tonom moralne nadmoći. Izgleda kao čovek koji ne mari za uživanje već za delovanje jer baš u tome uživa.
       Impresije o proteklim danima bile su početak priče o ovom zanimljivom čoveku.
       "Znate", kaže gospodin Ilić, "ja sam čovek iz naroda, iz srca Srbije i veoma dobro znam kako je taj narod živeo. Nisam nijednog trenutka sumnjao da je Miloševićeva vlast okončana. Golim okom je bila vidljiva ta neminovnost, ta narodna želja za novim vrednostima u novom poretku stvari. U pojedinim trenucima mi se činilo kao da se sukobljavaju dve natprirodne moći. Moji Čačani, olujno smeli krenuli su svesno - ne u neizvesnost ostvarenja konačnog cilja već sa velikom ličnom neizvesnošću jer se znalo s kakvim protivnikom se sukobljavamo - i sa smislom koji je odavno prerastao u egzistencijalnu potrebu. Ovim činom Srbi nisu izneverili svoju istoriju kao ni duh epohe. Miloševićeva era je završila onako kako je trebalo da počne. Prošle godine sam vam rekao, posle mitinga u Čačku, da će situacija biti bolja vrlo brzo, da će bog pomoći da se oduzme vlast onima kojima je davno oduzeta pamet."
      
       O poreklu
       "Rođen sam u Čačku, gde sam završio gimnaziju i bio jedan od najboljih učenika. Tehnološki fakultet sam završio u Beogradu. Bio sam prvi diplomirani inženjer koji je na ovom području otvorio privatnu radnju. Moji žive stotinama godina na ovoj zemlji. Moj deda je pre Drugog svetskog rata u Čačku bio jedan od najvećih privatnika, gazda. Put prema Kraljevu je radio upravo moj deda. Bili smo i jesmo domaćinska kuća. Vrednosti na kojima sam vaspitavan nestale su pobedom komunista."
      
       O razlozima ulaska u politiku
       "Ja sam rođeni opozicionar, iz ravnogorske kuće. Moj deda, koji je bio ugledni domaćin, obešen je već 1943. godine. Obesili su ga partizani ni zbog čega. Jeste bio četnik, ali častan i pravedan čovek. Moja dva strica, dva očeva rođena brata, bili su lična pratnja đenerala Draže Mihailovića i poginuli su pred njegovo hvatanje. Otac mi je takođe bio ravnogorac i maltene je tek šezdesetih godina dobio građanska prava. Bio je osuđen na smrt. Međutim, pobegao je i dugo se krio. Ponovo su ga uhvatili i osudili. Četiri-pet godina proveo je u borskom rudniku. Dakle, moj politički pravac su odredili moji preci.
       Kada je kod nas nastao višestranački sistem i kada je u Čačku osnivan mesni odbor Srpskog pokreta obnove otac me je naterao da pođem na taj osnivački skup. Može izgledati da se hvalim ali čim sam ušao ljudi su povikali: evo predsednika. Otac mi je rekao da to moram prihvatiti. Tako je i bilo. Kada je Vuk Drašković prvi put došao u ovaj kraj prvo je došao u moju kuću. Sva moja braća i svi moji imaju članske karte s jednocifrenim brojevima.
       Znate, razlog za moj ulazak u politiku nije bio motivisan sticanjem materijalnih dobra ili položaja, ugleda. Ja sam sve to imao. Mene je politika samo koštala. Ovde za naše kampanje niko dinar nije dao, sve smo sami finansirali. Imućan sam čovek odavno i nije mi bila potrebna politika za tako nešto. LJudi to ovde znaju i cene. Jer, ne bih ja od 1990. godine na svim izborima najubedljivije pobeđivao. Mene niko nije mogao da kupi pozicijom, novcem... Imam stan u Beogradu, kuće u Čačku, objekte, proizvodne hale. Vidite, ja sam vernik i vaspitavan sam u pravoslavnom, tradicionalnom duhu. Živim jednostavan i normalan život, pošteno i časno. To želim i u svom okruženju."
      
       O razlazu sa Vukom
       "Ne bih o tome mnogo govorio. Rezultati njegove i moje politike su najbolji odgovor."
      
       O kozmetičkim promenama
       "Srbija se neće zadovoljiti samo kozmetičkim promenama. To je suština ovog narodnog bunta. LJudi žele korenite promene a ne kozmetiku. U subotu je bilo zasedanje saveznog parlamenta, posle onako bahatog Šešeljevog ponašanja ljudi u Čačku su bili revoltirani i hteli su ponovo da izađu na ulicu... Ako se bude zaustavilo samo na ovome, bojim se da će se Srbija dići ponovo na noge i ovo raščistiti do kraja."
      
       O preispitivanju imovinskog stanja
       "Slušajte, bez toga nema ništa. To se mora da kraja rasvetliti. Narod ne želi više da vidi na političkoj sceni ljude koji su radili za JUL i pljačkali državu, koji su bili krvopije ovog sistema i naroda. Ne mogu se očekivati rezultati ako tu budu sedeli Šainović, Gorica Gajević, Minić, Dragan Tomić i ostali iz svite."
      
       O politici DOS-a
       "Pa znate kako, u okviru DOS-a ima dosta stranaka i nekako se vodi politika u užem krugu, možda više tajno, diluje se nešto, nešto se dogovara. Ja bih želeo da to bude onako kako smo krenuli - javno i korektno. Ako se narod opet razočara, krenuće kuka i motika i nema toga koga oni neće zbrisati. Narod hoće stvarne, iskrene promene, hoće da se zna red. Naći ćemo mi već modus. Nateraćemo DOS da radi pošteno i kvalitetno. Znači, ne treba se otimati za funkcije. Znam i vidim da se gleda ko će šta da dograbi, ko će šta da bude... Dajte carinu, dajte ovo, dajte ono... Osnovno je da dođu stručni i pošteni ljudi. Ako se to ne bude desilo, narod će nas brzo smeniti. Najbolji primer za to je politika Vuka Draškovića u Beogradu. To treba da bude pouka. Ja bih se stideo. To je savršen primer kako je surovo kažnjena loša vlast. Odmah se to svrstava u koš sa Šainovićem i cele ove klike. Ne smemo da dozvolimo da narod kaže: svi ste isti. Znate, Milan St. Protić je u jednom intervjuu datom baš NIN-u, analizujući političku situaciju u Srbiji, rekao: ovo nije ono. Voleo bih da mogu da kažem: ovo je ono. Boriću se da to važi i za godine koje dolaze."
      
       O dilu sa Miloševićem
       "Apsolutno je jasno da narod neće dilove sa Miloševićem. Dogovora sa njim ne sme biti. Jednostavno, građani neće to čuju. To bi ako ne upropastilo, ono sigurno devalviralo sve ovo. Jer, opet bi se Milošević vukao kroz sisteme društva. U svim institucijama sistema su njegovi ljudi, njegovi kadrovi... Srbija hoće demokratiju, hoće u Evropu, hoće ljude koji će to da sprovedu i tu je cela priča."
      
       O Milanu St. Protiću
       "Milan i ja smo najbolji tandem na srpskoj političkoj sceni. Mi se odlično dopunjujemo. On je naučnik, istoričar, radi više od mene na domenima spoljne politike, medija... Ja sam praktičan čovek, privrednik koji zna da radi. To je čestita saradnja sa jednim čestitim čovekom. Mnoge politike i stranke su propadale jer su vođe pojedinih stranaka sve grabile za sebe i želeli sve sami da rade. Milan je više, možda, kabinetski, salonski političar koga je narod izuzetno prihvatio. Međutim, meni baš tako nešto fali. Ja nemam vremena za sedenje, za salon, za pisanje, za saopštenja... Ja odrađujem druge poslove. Milan je čovek koga bi poželela svaka stranka."
      
       O Novoj Srbiji
       "Jačanje stranke je naš izuzetno važan zadatak. Ja sam žestoko radio na razvijanju infrastrukture. U Beogradu imamo veliku konkurenciju. Udaljeni smo od Beograda, bila je jaka medijska blokada i naš veliki protivnik SPO koji je na Studiju B i u "Beogradskim novinama" vodio kampanju protiv mene i Nove Srbije. Sve smo to izdržali i opstali u Beogradu. Naša pozicija u Beogradu je posle ovih događanja i sa Milanom kao gradonačelnikom snažno ojačana. Znate, mi se sada nismo otimali za mandate, nismo ništa tražili ultimativno. Bili smo zadovoljni onim što nam je dato jer je najvažnije bilo da do promena dođe. Mi znamo jedno-mi smo budućnost."
      
       O paljenju Skupštine i stolici
       "Mi to nismo uradili. Može se sada čuti kako su demonstranti, eto, bože, opljačkali Skupštinu. Međutim, niko se ne pita zašto je došlo do toga. Da li je možda bilo bolje da se to nije desilo Skupštini i da je Milošević ostao, nego ovo što se dogodilo? Molim vas, u demonstracijama je učestvovalo više od pola miliona ljudi, pola miliona revoltiranih i ljutih ljudi. Potpuno je normalno da dođe do takvih dešavanja, da neko nešto ukrade. Cena koja je plaćena za pad Miloševića je minimalna. LJudi su želeli neku uspomenu na pad jednog diktatorskog režima. Uspomenu na dolazak slobode. I moji ljudi iz Čačka su odneli stolicu predsednika Skupštine. Govor Milana na mitingu posle pobede u Beogradu, kada je zamolio Beograđane da vrate ono što su uzeli iz Skupštine, obradovao me je. Mi Čačani ćemo prvi vratiti tu stolicu i ako treba učestvovati u obnovi saveznog parlamenta i time ponovo dati pozitivan primer. U dogovoru sa gradonačelnikom Beograda napravićemo jednu feštu kada budemo vraćali stolicu predsednika Skupštine, stolicu u kojoj će nadalje, nadamo se, sedeti pošteni i pravi ljudi."
      
       O planu Čačana za dolazak u Beograd
       "Ostali čelnici DOS-a nisu znali za plan. Bio je to interni plan mojih ljudi i moj. Želeo sam da sa mojim Čačanima uradim nešto. Već mi je bilo muka od govorancija, šetnji i neproduktivnih protesta. Posle mitinga su me ljudi uvek pitali: a šta sada? Onda mi kažemo zvaćemo vas, javićemo vam se... Meni je, što kažu, brate, dogorelo do nokata, ja sam želeo da se dogodi prava akcija i ja sam želeo da se to organizuje i to sam uradio."
      
       O buldožeru "Radoju"
       "Mi smo naš odlazak u Beograd minuciozno razradili i svi su doprinosili toj akciji. Kada su direktori iz čačanske "Niskogradnje" predložili da povezemo i buldožer, odmah sam prihvatio. Drago mi je što je taj naš buldožer postao kao neka maskota ovih događaja. Dakle, ništa nismo hteli da prepustimo slučaju i zato imamo rezultat. Želeli smo da pokažemo režimu da sa nama više ne može da se igra. Da se okupimo, šetamo se a oni da nam se smeju. E, to više nismo hteli da im priuštimo. Srbija više nema vremena da se šeta, Srbija mora da radi. Kakvih, bre, sto dana da se šetamo opet i da čekamo da se on smiluje i da kaže: jao, vidi koliko se ovi šetaju, stvarno bi trebalo da predam vlast. Mi iz Čačka smo rešili da sa time prekinemo. Ta ružna lutka od slame ogrezla u kriminalu i samoobmanama morala je da padne. I pala je. Stvorio se vulkanski elan, eruptivna energija koja ih je zbrisala."
      
       O tome da li će sloboda umeti da peva...
       "Lep je to stih. Lepa misao. Međutim, to ne zavisi od slobode. Sloboda će pevati onako kako bivši sužnji budu pazili na nju, kako je budu branili, odnosno negovali."
      
       LUKA MIČETA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu