Sad kada je u žiži interesovanja sveta, Jugoslavija treba što pre da pokaže novo tržišno i demokratsko lice da bi dobila veće kredite i otpis spoljnjeg duga koji je gotovo ravan domaćem društvenom proizvodu, smatraju ekonomisti

      Posle više godina gorkog neprijateljstva neće odmah biti poljubaca, piše Rojters hladeći jugoslovensko oduševljenje zbog ukidanja prvog seta sankcija koje su uvedene od 1998. godine. Ukidanje naftnog embarga i zabrane za letove su na početku tog spiska, dok će ukidanje sankcija na investicije sačekati nekoliko meseci. Tek se nagoveštava da bi Jugoslavija, kojoj su najvažnije trgovinske sankcije bile uvedene 1992. godine, mogla ponovo da povrati povlašćeni status i da, kao i ostale balkanske zemlje, oko 95 odsto svojih dobara prodaje bez carinskih barijera.
       "Nisu to male stvari", kaže Milan Kovačević privatni konsultant koji je odmah spakovao kofere i vratio se iz Republike Srpske kući u Beograd , na tržište koje ponovo obećava. "Odmrznuće nam nešto novca koje smo imali na računima. To nije veliki novac, ali je naš i poslužiće da se preduzećima pomogne da se ponovo pripreme za izvoz na evropsko tržište."
       Ukidanje carinskih barijera i smanjeni transportni troškovi neće od srpskih preduzeća napraviti kadilake preko noći ali će smanjiti njihove dosadašnje troškove za oko 20 procenata.
       Uprkos sankcijama, u proteklih deset godina nije se promenio redosled zemalja s kojima je Jugoslavija imala najveću spoljnotrgovinsku razmenu. Evropske zemlje u toj razmeni učestvuju sa 40 odsto, a Nemačka, Italija pa tek onda Rusija drže iste pozicije, samo su sume deset, pa i dvadeset puta niže od onih u ranim devedesetim.
       "Ukidanje američkih sankcija imaće više simboličan efekat, ali je daleko od zanemarljivog. Ako je u jugoslovenskom gotovo upropašćenom stočnom fondu ostala po neka dobra šunka, valjalo bi je izvesti. Kasnije, možda bi se mogli očekivati i američki investitori koji su uvek izdašniji od evropskih", kaže Kovačević.
       Za direktora Serb banke, osnovane 1995. godine, Mirka Borovčanina ukidanje sankcija znači normalizaciju plaćanja s inostranstvom. "Neki strani investitori su već zvali, zainteresovani su da potencijalne spoljnotrgovinske poslove plaćaju preko nas, a ima i ponuda za dokapitalizaciju. To je ono što smo čekali pet godina."
       Francuski ministar Iber Vedrin, koji je ovde nedavno osuđen u odsustvu na 20 godina zatvora, u utorak je doputovao u Beograd da bi razgovarao sa Vojislavom Koštunicom, novim predsednikom Jugoslavije, o evropskoj pomoći, ali i uslovima koje bi zemlja trebalo da ispuni da bi posle deset godina čekanja mogla da se vrati u međunarodnu zajednicu.
       "Veoma je važno da sada pokažemo fleksibilnost i budemo brzi ako hoćemo natrag u Ujedinjene nacije i međunarodne finansijske institucije jer sada svi govore o nama i to treba iskoristiti. I krediti će biti veći i mogući otpis duga takođe. Ako okasnimo, sve će biti teže", kaže Kovačević.
       Izvori NIN-a u Svetskoj banci i MMF potvrdili su da se u obe institucije spremaju timovi za Jugoslaviju, ali da će to potrajati jer su "deskovi" na oba mesta bili zamrznuti, a ranije određeni ljudi povučeni.
       Jugoslovenski društveni proizvod biće ove godine oko 11 do 12 milijardi dolara što je gotovo ravno dugu zemlje prema stranim kreditorima.
       Evropska unija čekaće da vidi na koji način će biti rešena sudbina bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, kakav će biti novi stav prema Kosovu i Crnoj Gori i da li će se nove vlasti pokazati kao demokratske "pre nego što potpuno prigrli nove lidere i skine celokupan spoljni zid sankcija", pišu strani magazini.
       Od Koštunice se očekuje da brzometno sastavi saveznu vladu koja bi se pokazala kao reformska i adekvatnu republičku vladu koja bi mogla da pripremi demokratske izbore u Srbiji.
       Gordani Timotijević, vlasnici privatnog supermarketa TIM, u centru Beograda, ta budućnost u kojoj će nova vlada biti tržišno orijentisana, a Jugoslavija biti ponovo u Evropi, deluje izvesno.
       "Očekujem da posle šest meseci zastoja i problema konačno nabavim robu iz uvoza. A od ukidanja naftnog embarga očekujem da više ne vučem kante sa benzinom i mislim da li ću moći da prevezem robu ili ne."
       Najvažniji dokaz tržišne orijentacije za Gordanu Timotijević je obećanje izvršnog direktora G-17 plus Mlađana Dinkića da će u narednom periodu imati ko da brine o kursu dinara i da se nove vlasti neće mešati u određivanje cena.
       Kao i većina Jugoslovena, i evropska "petnaestorica" su bila pomalo zatečena naglim domaćim prevratom u kojem "danas jesi sutra nisi", kako bi verovatno rekli socijalisti. U prvim američkim reakcijama otvaranje ambasade u Beogradu bilo je predviđeno za proleće, ali je onda shvaćeno da će to biti presporo.
       Šefovi diplomatije evropske "petnaestorice" počeli su da isporučuju ono što su, pre tri sedmice, obećali u svojoj predizbornoj poruci biračima u Srbiji. Pored ukidanja sankcija, u Luksemburgu je odlučeno da se odobri uključivanje Jugoslavije u program CARDS, tj. Program evropske pomoći za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju zemalja Balkana. U okviru tog programa za Srbiju je, u narednih sedam godina, predviđena pomoć u iznosu od 2,3 milijarde evra.
       Suma se može menjati, prenosi agencija SENSE, budući da je određena "odoka", tj. bez uvida u stvarne potrebe Srbije, a na osnovu projekta koji su podneli ekonomisti Grupe 17 i dosadašnjeg iskustva stečenog u obnovi Kosova. Već ove sedmice Beograd će posetiti misija Evropske komisije sa zadatkom da proceni stvarne potrebe obnove i razvoja Srbije.
       Ministri su doneli odluku da prošire program humanitarne pomoći i učestvuju u finansiranju obnavljanja plovidbe Dunavom, kao i da se EU uključi u izradu studije o obnovi i modernizaciji jugoslovenske infrastrukture.
       Srpska vlada u starom sazivu bila je raspisala koncesije za put od Novog Sada do Beograda i od Niša do makedonske granice za koje su strani investitori pokazali interesovanje.
       Kako prenosi Rojters, Evropska komisija je još početkom ove godine predložila da EU za ovu godinu odvoji 240 miliona evra a SENSE pak tvrdi da je za sada neizvesno koliko će evropske pomoći Srbija dobiti do kraja ove i u sledećoj godini jer u evropskom budžetu trenutno nema slobodnih sredstava za "hitne intervencije." U budžetu za 2001. predviđeno je samo 40 miliona evra, uglavnom za humanitarne potrebe i podršku demokratskim snagama. U idućoj godini moglo bi se naći još oko 200 miliona evra koje će morati da se pozajme od nekog drugog projekta.
       Otuda i nije čudno što su mnogi jugoslovenski susedi već počeli da zavide iznenadno rođenoj "lepotici dana".
      
       TANJA JAKOBI