NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Lov na guvernera

Predrag Marković iz G-17 plus kaže da "ne može nikog osim Dinkića da zamisli na mestu guvernera. Bankari zamišljaju nekog sa više iskustva, a za Dinkića, kažu, ima vremena. Kako je počelo, odlučiće opet politika

      Hteo-ne hteo, guverner Narodne banke Jugoslavije Dušan Vlatković našao se u centru pažnje - tamo ga je doveo novi pretendent na to mesto Mlađan Dinkić. Dinkić je, naime, trijumfalno objavio da je guverner. Kao znak mirne primopredaje vlasti, Vlatković je delegaciji G-17 plus (pored Dinkića, bili su tu i profesori LJubomir Madžar i Miroljub Labus) izneo podatke o stanju novčane mase, obimu primarne emisije, zatim spisak preduzeća kojima su devize prodavane po kursu od komičnih šest dinara za marku, kao i spisak banaka koje su ulazile u obaveznu rezervu.
       Strani novinari raspitivali su se među prisutnim domaćim kolegama šta je tu tako epohalno što je Dinkić, posredstvom guvernera, otkrio javnosti. Trebalo je vremena da im se objasni kako je kod nas i podatak kao što je nivo novčane mase predmet nagađanja ili "dobro obaveštenih izvora" budući da se od marta naovamo ne objavljuju zvanični podaci. O srećnicima koji su mogli da kupuju marku po šest dinara, dok su je obični smrtnici na ulici plaćali dvadeset, pa trideset, a preduzeća u šticungu više od 35 dinara, ispredale su se samo priče. Jedino se pouzdano znalo da su ovu retku privilegiju mogla dobiti samo preduzeća naročito bliska režimu.
      
       Devize
       Kako to konkretno izgleda: RTV Politika kupila je od Narodne banke dva miliona maraka po zvaničnom kursu, Radio i televizija Srbije "svega" 800 000 DEM, RT Jugoslavija pola miliona, a "Politika" AD samo
       200 000 DEM. Nije loše prošao ni bivši ministar zdravstva Milovan Bojić. Za KBC "Bežanijska kosa" odobreno je 400 000 DEM, a do 15. septembra prodato sto hiljada manje. Pod nedefinisanom stavkom "za potrebe zdravstva" upisano je čak 7,4 miliona maraka. Za lečenje fizičkih lica, bez specifikacije a pogotovu imena, odvojeno je još pola miliona maraka. Ove intervencije NBJ obavljene su po odlukama savezne vlade.
       Upravo ovaj detalj priču skreće sa guvernera na (sad već bivšeg) premijera Momira Bulatovića: Vlatković je praktično samo izvršavao naloge savezne vlade. A o njenom radu tek će se, izgleda, raspravljati.
       Druga krupna Dinkićeva optužba na račun guvernera tiče se kursa i korišćenja obavezne rezerve banaka. On, naime, tvrdi da su upravo velike državne banke u toku postizborne krize neovlašćeno ušle u takozvanu obaveznu rezervu i pustile na ulicu dinare kojima su pokupovale devize i podigle kurs marke na 40 dinara. To je, prema Dinkićevom tumačenju, pouzdan znak da ni vodeći bankari u ovoj zemlji nisu verovali u Miloševićevu pobedu pa su ga, praktično, i oni sabotirali.
       Evo primera: Beogradska banka, na čijem je čelu dosadašnja glavna bankarka Borka Vučić, pri stanju žiro računa od nula dinara, ušla je u obaveznu rezervu sa više od 442 miliona dinara, ali joj je u toj rezervi ostalo još blizu 114 miliona dinara. Zatim ide Jugobanka sa 112 miliona dinara korišćenja obavezne rezerve (ostalo joj još 30 miliona dinara) i Vojvođanska banka sa 110 miliona, ali je njoj u obaveznoj rezervi ostalo još 162 miliona dinara. Sve banke su koristile ukupno blizu milijardu dinara obavezne rezerve. Dinkić tvrdi da je ovaj novac korišćen za destabilizaciju kursa.
      
       Snaga
       Ruku na srce, odmah po dolasku nove vlasti, kurs se sa 40 dinara za marku sunovratio na 20 dinara, što je odmah predstavljeno kao ogroman uspeh. Ekonomisti, doduše, upozoravaju da ni naglo obaranje za privredu nije dobro - jedan od njih slikovito objašnjava da je to isto kao kad čoveku koji ima temperaturu 40 oborite na 36 i proglasite da je zdrav, a on i dalje ima groznicu. Zato većina njih predviđa da će kurs već za nekoliko dana morati da se vrati otprilike na 30 dinara za marku, jer je i sadašnja "snaga" dinara nerealna. Šta je potrebno da on trajno ojača, već je druga (i poduža) priča.
       Guverner Vlatković sasvim umereno je odgovorio na Dinkićeve komentare, a jasno je da način na koji je razgovor sa njim (i viceguvernerima Žarkom Trbojevićem i Ratkom Banovićem) prenet javnosti, ne smatra korektnim. Od obećanog intervjua za naš list na kraju je odustao, ali nam je u nezvaničnom razgovoru rekao da razmišlja o konferenciji za novinare, na kojoj bi izneo svoje viđenje cele situacije. Sa tim viđenjem upoznao je i novog predsednika Vojislava Koštunicu.
      
       Zlato
       Pre svega, Vlatković tvrdi da je i sadašnji pad kursa marke, najblaže rečeno, veštački pa će morati da se vrati na nivo pre izbora. Da se kurs, u ovakvim uslovima, mogao tako lako obarati, i on bi to učinio. Pogotovu što cene uopšte ne padaju, neke čak i rastu. To je pouzdan znak da privreda ne prati trenutna kretanja na crnom deviznom tržištu.
       Drugo, optužbe da je bilo spremno iznošenje deviza i zlata iz Narodne banke Vlatković odbija - jeste planirano da se zlato založi za dobijanje kredita, ali to nije sprovedeno. Naši drugi izvori preciziraju da zapravo to nije uspelo jer niko nije želeo da nam odobri kredite na račun zlata. Za to, međutim, i nije neophodno da ono fizički izlazi iz zemlje, slažu se i ovdašnji ekonomisti. Oni predočavaju da je dobar pokušaj da se zlato negde ukamati kako ne bi beskorisno stajalo.
       Vlatković takođe odbija navode da je u Zavodu za obračun i plaćanje (i njega je isto, neki kažu na prepad, preuzeo Krizni štab DOS-a) bilo kriminala, a još manje pronevere novca. Ova služba, nekadašnja SDK, pa potom Služba platnog prometa, a sada ZOP tokom cele protekle decenije, ruku na srce, umesto da bude servis privrede i banaka, bila je servis režima. Jedino što Vlatković ne spori jeste da je na njeno čelo sada postavljen stručan čovek, Živko Nešić, koji je godinama u tom poslu.
       Kad je reč o prodaji deviza po kursu, Vlatković tvrdi da je Narodna banka, prirodno, svima prodavala devize po zvanično važećem kursu. Druga je stvar što je taj kurs davno izgubio vezu sa stvarnošću - bilo je silnih otpora da se izvrši devalvacija i proglasi realni kurs, naročito na republičkom nivou. O spisku korisnika ovako jeftinih deviza formalno je odlučivala savezna vlada mada je faktički uticaj bio na republičkom nivou. Oni koji su te devize kupovali za uvoz, kaže guverner, nisu ih mogli iznositi na ulicu i prodavati po tržišnom kursu budući da su morali da poseduju uvozne deklaracije, ali ekstra profit, na kraju, nije isključen.
      
      
       Rezerve
       Tu dolazimo do jednog zanimljivog, još aktuelnog pitanja - kako to da neke neidentifikovane menjačnice godinama rade sasvim nelegalno, ali neometano i posluju po crnom kursu. Guverner Vlatković kaže da Narodna banka nikad nije utvrdila kome pripadaju, po kojem osnovu i po čijem nalogu rade. Jedino je jasno da one nisu radile pod njenom ingerencijom. Nova vlast, ako odluči, može taj posao završiti za oko pola sata, kao što je mogla i stara.
       Kad je reč o poslovnim bankama, guverner Dušan Vlatković kaže da je korišćenje obavezne rezerve dozvoljeno - ona zato i služi i tu nema ničeg nelegalnog. Drugo je pitanje za šta je taj novac iskorišćen - treba najpre utvrditi pa onda reći da li je iznošen na ulicu.
       Ono što je na kraju dobro, a potvrdio je i sam Mlađan Dinkić, jeste da su devizne rezerve zadovoljavajuće (oko 375 miliona dolara). Miroljub Labus ove nedelje objavio je da su i povećane na 410 miliona maraka. Vlatković je, opet, javno obećao da će čuvati devizne rezerve i obustaviti prodaju deviza, kao i kredite iz primarne emisije, a ako se njegov rad oceni negativno, ponudio je ostavku. Predrag Marković iz G-17 plus kaže da "ne može nikog osim Dinkića da zamisli na mestu guvernera". Bankari zamišljaju nekog sa više iskustva, a za Dinkića, kažu, ima vremena. Dušan Vlatković je, opet, ceo radni vek proveo u bankarstvu, što ga nije sprečilo da godinama onako nezaboravno vodi monetarnu politiku zemlje. Šta će na kraju biti, kako je počelo, odlučiće opet politika.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu