NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Raj pod majčinim stopalima

"Kao islamska zemlja mi smo istupili u odbranu ženskih prava, a ako ona ne mogu da se iskažu nije kriv islam već politika neke islamske zemlje" - kaže Hamid Muhamadi, direktor Kulturnog centra Irana u Beogradu

      Izložba "S one strane raja" Kulturnog centra Islamske Republike Irana, koja je upravo završena u Etnografskom muzeju, bila je retka prilika da Beograđani saznaju nešto o položaju žena u državi koja počiva na religioznim zakonima. Na izloženim fotografijama i u publikacijama prikazane su Iranke takmičarke u jahanju, ženski timovi na otvaranju Olimpijade islamskih zemalja u Teheranu, studentkinje Fakulteta lepih umetnosti na praksi, Iranke u medicinskim laboratorijama i TV studijima, u fabrici "Filips" u Iranu... Podrazumeva se, uvek u islamskoj odeći ali bez feredže.
       Pre islamske revolucije preko 50 odsto žena nije znalo da čita i piše, a sada je oko 67 odsto žena pismeno. Od '95. do '97. broj žena u Parlamentu porastao od 9 na 13, od ukupno 270 poslanika. O nekim aspektima položaja žena u Iranu i njihovim pravima u islamu, za NIN govori Hamid Muhamadi direktor Iranskog kulturnog centra.
      
       Zašto se izložba o savremenoj iranskoj ženi zove "S one strane raja"?
       - U islamu postoji princip koji potiče od božijeg poslanika i on glasi: raj se nalazi pod majčinim stopalima. To ukazuje na vrednost i dostojanstvo žene čiji je položaj čak iznad raja. Ali položaj žene je iznad raja ukoliko sledi ono što joj je Bog dodelio. Uloga žene je naročito važna u izgradnji društva.
      
       Kako se položaj žene promenio u Iranu od revolucije do danas?
       - Pre islamske revolucije spolja je izgledalo da žena ima prava ali su ta prava bila samo formalna, a u praksi su bila manja od prava muškaraca. Žene su, na primer, dobile pravo glasa još pedesetih godina, ali nisu imale značajnu ulogu i uticaj u društvu. To se značajno promenilo posle revolucije '79. godine. Danas Iran kao islamska zemlja zaista pokazuje da je žena ravnopravna u svim oblastima. Na primer, više od 50 odsto studenata su žene, one čine i 53 odsto obrazovnog kadra u osnovnim i srednjim školama. Žene upravljaju u mnogim institucijama.
       Ako ženska prava ne mogu da se iskažu nije kriv islam nego politika neke islamske zemlje. Ne kažem da smo došli do idealnog nivoa, jer nažalost žene dugo nisu imale svoja prava, već su ih postepeno osvajale. Mogu reći da je naša ideologija sledeća: da žena ima najviše položaje u društvu.
      
       Koji su najveći sporovi oko položaja žene u Iranu?
       - Žene donedavno nisu mogle da postanu sudije, ali su sada osvojile i to pravo.
      
       Mnogi na Zapadu smatraju da je nošnja Iranki odraz patrijarhalnog društva.
       - Sa zapadnog gledišta nošnja je problem, ali Iranke su odabrale da tako budu odevene zbog svoje vere, a takav način oblačenja je filozofski opravdan i objašnjen.
      
       Da li Iranke imaju pravo na abortus i pravo na razvod?
       - U Iranu kao islamskoj republici nije dozvoljen abortus, a razvod je dozvoljen iako mogu reći da se tu još može postići na ravnopravnosti žene.
      
       U poslednje vreme iranska kinematografija privukla je veliku međunarodnu pažnju, a iranske rediteljke odnele neke značajne nagrade na međunarodnim festivalima. Šta je uslovilo taj prodor?
       - Oblast filma je dobar primer učešća žena u društvu i pokazuje da je društvo uspelo da stvori uslove da žena igra značajnu ulogu u kinematografiji i stvaralaštvu uopšte. Tako je, na primer, dvadesetogodišnja devojka Samira Mahmarov nedavno dobila nagradu na festivalu u Kanu. Imamo četiri ili pet rediteljki koje su dostigle međunarodni nivo. One su postale poznate u svetu zato što filmovi koje one prave govore o ljudskoj suštini, o duhovnosti, suprotno od onoga što filmska mašinerija na Zapadu prikazuje.
      
       Pre razgovora upozorili su me da rukovanje između muškaraca i žena nije običaj u Iranu. Šta je ono što stranci treba da znaju u ophođenju sa Irankama?
       - Odnos između muškaraca i žena je ravnopravan ali da ne bi došlo do nemorala, postoje neki propisi, kao što je posebno odelo, pa i to da između muškarca i žene nema fizičkog kontakta kao što je, na primer, rukovanje. Toga se pridržavaju svi muškarci i žene bilo da su intelektualci ili da su iz nižih slojeva društva. U Iranu nije uobičajeno držanje za ruku na javnim mestima, osim ako to nisu muž i žena. Intimni odnosi su propisani brakom.
      
       ANA OTAŠEVIĆ
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu