NAZIV: Nedelo
AUTOR: Ivan Rastegorac
IZDAVAČ: "Rad", Beograd, 2000.

      Bogdan A. Popović
      
       U pesnikovoj optici su vidovi metastazirajućeg zla koje dominira epohom. Najvećma oni koji se ispoljavaju u mentalnoj, duhovnoj i moralnoj sferi čovekovog postojanja. Nezavisno od manje ili više odelitih, naslovljenih ili nenaslovljenih blokova pesama, predmet Rastegorčeve zbirke prirodno se strukturira u trima njenim celinama.
       Nalik ekspoziciji, isečci pesama koje obrazuju prvu celinu slažu se u iskaz o pesnikovom doživljaju doba i njegovih dejstava na duh i osećanja humane jedinke. Uporedo su izloženi, ili s njima ukršteni, autopoetički pesnikovi stavovi, rečenim dejstvima neposredno uslovljeni... Naš svet je - veli Rastegorac - "u plamenu". Umesto civilizovane, "popločane Evrope" - stoji na drugom mestu - "zjapi velika neutešna jama". Merila su poremećena, standardi porečeni, nekad celovita slika sveta definitivno razbijena. Ishod ovakvih okolnosti je neurotična svest današnjeg čoveka, njegova duhovna raspolućenost, egzistencijalna obesmišljenost, podložnost zlu, nesposobnost za čista i snažna osećanja. I sama nedelo, "veličanstveni proizvod nemoći", poezija je tek zamena za pravi život. Pri svemu, ma koliko neizgledna bila, ona ne sme odustajati od integrativne, sebi svojstvene funkcije. Od težnje da afirmiše poruke "nezamenjive prirode", a čoveka, "zaturenog čuvara zaveta" da prizove poslanju.
       Metodološki i idejno bliske onima što obrazuju prvu celinu, pesme svrstane u drugu ponajviše se doimaju kao oživotvorenje eksplicitno saopštenih poetičkih stanovišta. Karakteristična pesma "Monade" na njihovom čelu promoviše ideju (po Lajbnicu) o jedinici, nedeljivom sastojku materije koja nije deo već osnova pojava. "Fosili, brojevi, monade" - govori pesnik - "mnogo znanja zakopano je duboko u pamćenju". Kako ga aktivirati? U prvi mah se čini da Rastegorčevi asocijativni mehanizmi ne deluju sredotežno, da onemogućuju sadejstvo činilaca pesme ili ciklusa pesama koji u oblikotvornom postupku ne uspevaju da se "zatvore". Posredi je, ipak, nešto drugo. Takozvane velike ideje, konzistentni programi i sistemi nisu se pokazali plodotvorni. NJihovu funkciju preuzimaju fragmenti, "iskidani parčići kao opiljci", jedinice. I značenjske jedinice, dabome. Mada dozvane iz različitih misaonih sfera, izdvojene iz različitih pojava i prizora, ili čak u službi celovite zamisli, one "rade" na zajedničkom zadatku. U čitaočevoj svesti pokreću istovetna ili slična osećanja koja se slivaju u jedinstven doživljaj i tako neutrališu delovanje prividno razbijene strukture Rastegorčevih pesama.
       Završni ciklus "Živi stvor", ujedno treća celina zbirke Nedelo, poetički se bitno razlikuje od prethodnih. Reč je o jedinstveno zamišljenoj i izvedenoj celini sastavljenoj od pesama u prozi. O svojevrsnom spisku predstavnika životinjskog sveta različitog simboličkog naboja. Zadana i instinktivna potreba da se "usaglase sa prirodom" čini ih delom "nezamenjive prirode" koji još potvrđuje postojanost vitaliteta. Očigledno je, ipak, da je opevani životinjski svet umnogome projekcija ili, ako hoćemo, ogledalo ljudskog. U poetskim opisima kornjače, vilinskog konjica, orla, ježa, zmije... u lirskim meditacijama ili u anegdotskim scenama, sadržane su komponente čovekovog bivstvovanja i delovanja. U rasponu od mitskog do ovovremenog. Svakako nije slučajno što zbirku zaključuje i poentira pesma "Živi stvor": govorni subjekt, između ostalog, konstatuje da presađujući glavu zamorčeta na trup pileta izvodi "sablasan opit". Narušavajući zakone i ustrojstvo prirode, "čuvar zaveta" se, drugim rečima, predstavlja svojim valjda najautentičnijim likom grešnika "bez presedana".
       Nova Rastegorčeva zbirka je, bez sumnje, pesničko delo dobro zamišljeno i realizovano, ostvareno u odgovarajućem skladu sa autopoetičkim načelima. NJihova je validnost, pri tom, potvrđena lepim brojem veoma uverljivih i sugestivnih pesama visokog stvaralačkog kvaliteta. U svemu, pesnikov stvaralački naum nam se, posle Nedela, čini oštrije diferenciran, a njegovo mesto među istaknutim predstavnicima naraštaja sedamdesetih stabilnije.