Hoće li se ovogodišnji Sajam knjiga najviše pamtiti po tome što su takoreći preko noći iz javnog opticaja nestale sve knjige Mirjane Marković

      Najskuplja srpska književna priredba, tradicionalni oktobarski Sajam knjiga, održava se i ove godine po već ustaljenom scenariju a izdavači su najpokorniji učesnici. Iako ih je režim poslednje decenije učinio pukim siromasima, zadržali su mazohističku naviku da, ne pitajući šta košta, nedelju dana pod kupolama Beogradskog sajma izlažu magacine svojih knjiga, kojima zatrpavaju, inače, sve ređe nove naslove. Publika se takođe slično ponaša: ono što je tokom cele godine izloženo i dostupno u knjižarama, dolazi da posmatra na sajmu, s plaćenom ulaznicom. Previsoke cene knjiga i mizerna kupovna moć pretvorili su je u voajera pisane reči, ali to organizatorima ove književne smotre ne smeta da slavodobitno ističu kako ona privlači veću masu posetilaca nego čuveni Sajam knjiga u Frankfurtu. Kao da se frankfurtski organizuje da bi se zabavila publika, a ne trgovalo knjigom.
       Protiv takvog stanja ustali su ove godine neki izdavači, ali ni u ovom vremenu opštih promena nisu uspeli ništa da postignu. Čak ni vremensko odlaganje održavanja Sajma koje su tražili s veoma prihvatljivom argumentacijom. Jedini rezultat pobune ogleda se u otkriću da je mimo njihovog znanja Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije još na početku ove decenije registrovano kao preduzeće. I da danas mnogi među njegovim osnivačima predstavljaju "mrtve duše" u izdavaštvu, a da preduzeće, sledeći svoju profitnu logiku, nema nikakvih obaveza prema onima koje navodno predstavlja. Već prve večeri čulo se, međutim, da će akcija na raščišćavanju odnosa sa takvim udruženjem biti nastavljena posle završetka sajma. Kako je među nezadovoljnim izdavačima i urednički autorski tim "Stubovi kulture", koji je imao presudno učešće u akcijama za demokratske promene koje su kulminirale 5. oktobra, može se očekivati da će i nastavak ovog posla biti uspešniji.
      
       I izdavači "peru" biografije
       Nije, dakle, nimalo slučajno što je ceremonija otvaranja Sajma protekla u vidno uštogljenoj atmosferi, bez traga živosti koja nesuzdržano izbija na svim drugim mestima. Reč Ognjena Lakićevića, generalnog direktora Udruženja, saslušana je s očiglednom ravnodušnošću, a predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Dejana Medakovića i uz zvižduke, jer i izdavači i pisci, s jedne, i publika, s druge strane, doživeli su ih kao nametnute gvornike. I sadržina njihovih govora nije ni na koji način korespondirala sa raspoloženjem i očekivanjima onih kojima su se obraćali. U odnosu na prethodne godine, razlika se sastojala samo u tome što su ode režimu i lamenti nad sudbinom naciona zamenjeni odama "srpskoj" knjizi i lamentiranjem nad njenom sudbinom. "Bez preterivanja se može reći da je sudbina srpske knjige poistovećena sa sudbinom srpskog naroda u celini", reći će, između ostalog, Dejan Medaković, da bi primetio: "Razume se, ovo nije prilika da ovde u ovom improvizovanom svetilištu knjige nastavimo sa nizanjem svih onih primera iz istorije srpske knjige, koji mogu da potvrde da je srpski narod čak i u najtežim danima svoje ugroženosti branio svoje trajno opredeljenje za knjigu, a protiv svih cenzura koje su mu nametane od tuđih, ali i od svojih vlasti. Bio je to i jedan civilizacijski, slobodarski zov koji je srpsku knjigu branio od bilo kakvog pokušaja da sami ili uz pomoć drugih ustrojimo svoj index librorum prohibitorum, pristajući unapred na pogubno jednoumlje od čijih duhovnih ožiljaka i mentalnog nasleđa, oslobođenje ne teče ni brzo, ni lako, pa ni bezbolno."
       Da nije baš ovako kao što je predstavljeno, pokazalo se već na licu mesta. Od ovog sajma otvoren je novi srpski indeks zabranjenih knjiga, a prvo mesto na njemu zauzela su i pojedinačna i sabrana izdanja dela Mire Marković. Novinari su ih uzaludno tražili na štandovima njenih izdavača - Verzal presa, BMG-a i Prosvete. Nema im ni traga, a prethodnih godina ne samo da su bili zatrpani literarnom produkcijom ove spisateljice nego je i njena sajamska promocija obavljana na nivou državnog protokola, s pompom i medijskim odjekom kakav nije doživeo nijedan naš istinski književni velikan. Ali, kao što se to radi sa ličnim, sada se "peru" i biografije ovih izdavačkih kuća, čiji se čelnici mršte i na najblaže podsećanje na ono što su radili. Dok su na tome gradili karijere i preko noći formirali izdavačke kuće, nisu se obazirali ni na kakve zamerke. Sad traže razumevanje za svoje cenzorske postupke i od toga treba braniti čak i Miru Marković, bez obzira koliko nas je ona u protekloj deceniji terorisala svojim novinskim kolumnama i njihovim ukoričenim izdanjima. NJima je najbolje presudio već sam pad režima, koji su personifikovali ona i njen suprug, a ako i sami pomenuti izdavači žele da učestvuju u njihovom novom vrednovanju, najviše bi učinili ako bi javnost upoznali s koruptivnim mehanizmom praktikovanim pri njihovom štampanju i prevođenju na strane jezike.
       I, kad se već pominje index librorum prohibitorum, valja primetiti da se na ovom sajmu pojavilo i "oslobođeno" reprint izdanje Miroslavljevog jevanđelja. Isto ono čija je promocija godinu dana osujećivana i u samoj Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, iako se na njenom čelu nalazio besednik koji se na ovom sajmu tako vatreno usprotivio zabranama. Ovaj reprint najstarijeg srpskog ćiriličnog rukopisa, koji su požurile da kupe neke najpoznatije evropske i američke biblioteke, nije, međutim, ni prošle ni ove godine skrenuo pažnju ni žirija koji dodeljuje nagrade za najuspešniji izdavački poduhvat, ni onih koji su odlučivali o nagradama za umetnički i tehnički najbolje opremljenu i štampanu knjigu.
      
       Živi opet loše prolaze
       Inače, raniji žiri za izdavački poduhvat, često prozivan zbog problematičnih odluka, radio je ove godine u delimično izmenjenom sastavu, na koji izdavači, takođe, nisu imali uticaja. Ako nas sećanje ne vara, od starih članova u njemu su ostali Milivoje Pavlović i Jovan Zivlak, a novi su Slobodan Vuksanović, kao predsednik, i Slobodan Mileusnić i Dimitrije Tasić. Po već ustaljenoj praksi, živi beletristički autori opet su najgore prošli. Kao da oni i njihove knjige nisu najatraktivniji protagonisti ovog sajma. Jedna od desetak ravnopravnih nagrada pripala je delima Dobrice Ćosića u 25 tomova (prvo kolo od osam tomova) u izdanju Filipa Višnjića iz Beograda. Nagrađena su i, kako piše u zvaničnom saopštenju žirija, Sabrana dela Jovana Dučića, u izdanju beogradskog Rada, podgoričkog Oktoiha i trebinjskih Dučićevih večeri poezije. (Knjige se, međutim, pojavljuju pod nazivom "Dela Jovana Dučića".) Indikativno je da se u oba slučaja priznanja daju nezavršenim izdanjima (što žiri za Dučićeva dela prećutkuje), čije preštampavanje ima i nezanemarljivu komercijalnu motivaciju. Jedini zaokruženi poduvhat su Dnevnici Živojina Pavlovića u šest knjiga koje su objavili Prometej iz Novog Sada i Podijum iz Beograda.
       Izdavači koji ulažu u knjige savremenih pisaca retko, dakle, mogu da računaju na ovu vrstu stimulacije. Pogotovo ako ne štampaju etablirane pisce ili one sa sumnjivom disidentskom reputacijom. Diskriminisani su posebno i oni koji objavljuju knjige, pa i izabrana ili sabrana dela mlađih autora (Albahari, Basara, G. Petrović, npr.)
       I, kad smo već prešli na pominjanje pisaca, navedimo da je poseban kuriozitet ovogodišnjeg sajma poajvljivanje dve nove prozne knjige Gorana Petrovića u Narodnoj knjizi. Jedna je zbirka pripovedaka a druga roman Sitničarnica kod "Srećne ruke", za koji recenzenti kažu da je fascinantna i uzbudljiva priča o tragičnom 20. veku srpske istorije, od ubistva kralja Aleksandra Obrenovića do davno očekivanih promena u Srbiji u poslednjoj godini ovog veka. Neobičnost na koju skrećemo pažnju jeste u tome što obe knjige, pored svog premijernog pojavljivanja, istovremeno ulaze i u Petrovićeva Dela.
      
       Romani Narodne knjige
       Zanimljive romane, kao najpopularniji žanr srpske književnosti, imaju i ostali izdavači, ali ih je ove godine, ipak, najviše u Narodnoj knjizi. Tu su kao romanopisci debitovale dve pesnikinje, Gordana Ćirjanić s Pretposlednjim putovanjem i Maja Herman-Sekulić s Kraljem svile, a novi roman objavljuje i Dobrilo Nenadić. NJegov Brajan se bavi oslikavanjem crkve posvećene svetom Ahiliju, borbom za vlast unutar loze Nemanjića, monaškim svetom i prijateljstvom dvojice neobičnih i darovitih ljudi, od kojih je jedan Dositej a drugi onaj čije ime nosi roman. Nenadić se sa svakom novom knjigom pojavljuje kao ozbiljan favorit u trci za NIN-ovu nagradu za roman godine, ali će mu ovog puta konkurencija biti i dva njena ranija dobitnika. Stubovi kulture objavili su roman Nigdina Svetlane Velmar Janković. Izdavač ga predstavlja kao roman o savremenosti, napisan iz ugla beogradske profesorke i njenog brata psihijatra u Americi, a govori o bombardovanju 1999. godine, agoniji devedesetih i poluvekovnom periodu do trenutka tame. Danilo Nikolić romanom Fotokeramika gospodina Cebalovića, u izdanju Filipa Višnjića, obuhvata takođe događaje u jednom širokom vremenskom rasponu da bi pokazao genezu istorijskih procesa koji su tokom poslednje decenije ovog veka ušli u svoje tragično finale. U trci za NIN-ovu nagradu pojaviće se i Svetislav Basara sa romanom Kratkodnevnica, u izdanju Glasa srpskog iz Banjaluke, kao i Snežana Jakovljević sa knjigom En, den, dinu... (opet Filip Višnjić), spisateljica koja je već svojim prvim romanom ostavila snažan utisak na jedan NIN-ov žiri.
       Spisak pripovedačkih knjiga je nešto kraći ali ne i manje privlačan od ovih romansijerskih. Tako je Dragoslavu Mihailoviću Narodna knjiga objavila zbirku priča Jalova jesen, Antoniju Isakoviću Nestajanje, a Radovanu Beli Markoviću Limunaciju u ćelijama. Jovan Radulović ima u Filipu Višnjiću zbirku priča pod naslovom Idealan plac, dok nas je na zbirku Vek Aleksandra Gatalice, još početkom godine objavljenu u Stubovima kulture, podsetila Andrićeva nagrada koja joj je nedavno dodeljena.
      
       Aleksandar Belić u 14 tomova
       I mnoge druge knjige, izašle ranije, nepravedno padaju u senku onih koje na sajamske štandove stižu takoreći iz štamparija. Tek pristigle i ranije objavljene knjige izveštaču NIN-a ostavljaju kratko vreme za njihovo razgledanje, tako da koliko god knjiga ovde pomenuli, slika o ovogodišnjoj produkciji ostaje fragmentarna. I nepotpuna, takođe, zbog oskudice prostora. Sledi zato samo letimičan i registratorski pregled: Stubovi kulture objavili su Rečnik psihologije Žarka Trebješanina, Drame I Vide Ognjenović, Strah u poznoj Vizantiji 1180-1453. Radivoja Radića, zbornik Erotsko u folkloru Slovena... Zavod za udžbenike i nastavna sredstva nastavio je s onim što ga je poslednjih godina najviše i afirmisalo u svetu izdavaštva - kolekcioniranjem dela naših naučnika i pisaca. Za ovaj sajam dovršena su Izabrana dela Aleksandra Belića u 14 tomova (nagrađena kao izdavački poduhvat), započeta nekolika nova, a u oblasti leksikografije objavljen je (i takođe nagrađen) i dvotomni Poljsko-srpski rečnik, u suizdavaštvu sa SANU.
       Verzal pres se, pored ostalog, predstavlja Sabranim delima Sergeja Jesenjina a Zepter book njorld Istorijom Vizantijskog carstva Fjodora Uspenskog. Klio je objavio Intelektualnu istoriju Evrope, Istoriju privatnog života (I-V) i još nekoliko knjiga koje potvrđuju pouzdanu istoriografsku orijentaciju njegovog izdavačkog plana. Kad je reč o doskora ozloglašenom Balkanu, biće zanimljivo čitati knjigu Vesne Golsvorti Izmišljanje Ruritanije (izdavači Geopoetika i Biblioteka Humanitas) u kojoj se analizom beletrističke, dnevničke i putopisne građe pokazuje da je britanska književnost 19. veka odigrala presudnu ulogu u stvaranju njegovog negativnog imidža. Što se tiče naše istorije, tu je bez konkurencije na prvom mestu Nova istorija srpskog naroda grupe autora (priređivač Dušan T. Bataković), o kojoj je već bilo reči u NIN-u.
       Ređanje imena i knjiga ostavlja možda utisak da je protekla godina uspešno protekla i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu. Pomnija rekapitulacija pokazala bi, međutim, priličnu varljivost takvog osećanja, ali u vremenu koje su preživeli i sa ovim što su izneli pred čitaoce, izdavači su ipak napravili pravi podvig. Godina koja ih čeka trebalo bi da im bude naklonjenija. I što je ne manje važno, veruju da će i njihova sajamska književna smotra moći da povrati svoj nekadašnji sjaj i međunarodni ugled.
      
       SAVA DAUTOVIĆ