Neobično je što nam se u protekloj siromašnoj, stresnoj i turobnoj deceniji dogodio i jedan potpuno neverovatan opstanak mode. Reč je o specifičnom fenomenu, koji je bez obzira na kontradiktorna mišljenja, našu svakodnevicu učinio bar delimično prijatnijom. On je nastao iz želje i upornosti da se bar na taj način prati svet

      Nedavno je u Beogradu održan Jesenji sajam mode, kože, obuće i kozmetike. Ova nekad vrlo prestižna modna manifestacija je ipak posle odlaganja i u znatno skromnijem obimu pokazala ponudu domaćih proizvođača. Modni kritičari su se najpohvalnije izjasnili o odevnim predmetima od kože, kao i o obući.
       Sajam je najavio sezonu modnih zbivanja - krajem novembra modni svet očekuje osma po redu Nedelja mode, na kojoj će vodeća imena jugoslovenskog odevanja predstaviti svoje kolekcije za naredno proleće/leto.
       Ove dve najznačajnije modne manifestacije potvrđuju da je, druga najvažnija sporedna stvar na svetu, i kod nas i te kako opravdala mesto koje joj je povereno.
      
      
       Prodor mladih snaga
       Moda "made in Serbia" je suprotno mnogim drugim kulturnim delatnostima uspela ne samo da se održi, i da se transformiše, već i da stekne popularnost.
       Čime je ona zaslužila svoj sadašnji status? Kako se baš u najkriznijim vremenima održala?
       U protekloj deceniji stasala je čitava plejada novih kreatora, ali i privatnih modnih kuća, plasirane su i brojne domaće modne marke. Modni poslenici iskoristili su priliku da se preorijentišu na drugačiji sistem proizvodnje i ponašanja u novonastalim uslovima.
       Početkom devedesetih, već pojavom prve privatne agencije na domaćoj sceni, modna dešavanja krenula su sasvim drugim tokom. Modni studio "Klik" spontano je okupio novu generaciju stvaralaca. Vrlo mladi kreatori, stilisti, fotografi, scenografi, šminkeri, frizeri... Bilo im je zajedničko i to što do tada nisu bili u mogućnosti da pokažu svoj potencijal.
       Svežina i maštovitost u pristupu modnoj promociji, kao i praćenje svetskih trendova u toj oblasti, pomogli su im da posle samo nekoliko godina rada i sticanja iskustva postave standarde na ovdašnjem tržištu. Pionirski posao nije bio nimalo lak, budući da kod nas ne postoji obrazovna institucija koja se bavi modnim menadžmentom, a ni marketingom i novinarstvom u ovom vrlo specifičnom domenu, kako je to slučaj u svetskim modnim školama.
       Bio je to i prelomni trenutak za domaću tekstilnu industriju.
       - Pojavili smo se u vreme kada su kriza u Jugoslaviji, ratovi i sankcije učinili da veliki sistemi počnu da propadaju. Izgubljeni su vredni poslovi koje je naša tekstilna industrija godinama radila sa svetom - kaže Nenad Radujević, direktor "Klika" - Već taka". -Već tada bilo je vrlo popularno i lako ostvarivo pokretanje privatnog biznisa. Privatni butici su se još krajem osamdesetih pokazali kao unosan posao. Samo oni najozbiljniji i najuporniji uspeli su da izgrade vrlo dobre sisteme - kreacije, proizvodnje, marketinga, promocije i menadžmenta. Od početka devedesetih do danas nekoliko modnih kuća postalo je primer dobrog poslovanja - "AMS", "Nikolas", "Mona", "Todor", "Sent DŽordž", "Gama", "Pepeljuga"...
       Novi, po obimu proizvodnje skromniji, uglavnom privatni sektor, shvatio je neophodnost angažovanja kreatora - bilo onih, koji su već bili imena ili mladih koji su obećavali. Među dizajnerima koji su se istakli svakako su Zoran Stanić, Maja Nedeljković-Davidovac, Vesna Matijević, Sonja Krstić, Danilo Žižić...
       Verica Rakočević, kao i miljenica beogradske modne scene Dragana Ognjenović, okušale su se u lansiranju samostalnih modnih marki.
       - Tokom devedesetih bili smo svedoci buma mladih dizajnera. Novi kreatori su shvatili da moraju da se bore za svoje mesto pod suncem. Angažovali su se u modnim kućama, odlazili u inostranstvo ili pravili sopstvene radionice. Danas u našoj modi rade mladi ljudi. Dizajner koji nema više od 30-35 godina i u svetu se smatra mladim! - dodaje Nenad Radujević.
       Novonastala situacija u domaćoj modi zahtevala je i savremeniji - drugačiji način predstavljanja kuća i autorskih kolekcija - putem revija. Pre četiri godine Modni studio "Klik" primenio je, uz modelovanje zbog specifičnosti podneblja, recept velikih svetskih modnih centara, koji je osim glamura i prestiža učesnicima garantovao zadovoljenje poslovnih interesa. Nedelja modnih revija, hepeninga i prezentacija učinila je "Comtrade Fashion NJeek" ubrzo najprestižnijom manifestacijom na našim prostorima. Ona je predstavila reprezentativni uzorak domaće mode, dok je sajam trebalo da zadrži masovnost.
       Beogradska Nedelja mode otvorila je vrata i još neafirmisanim imenima. Na poslednjoj prolećnoj, predstavljeno je na grupnim i samostalnim revijama više od 30 novih autora.
       Sve navedeno nameće pitanje zašto nam se moda "desila" baš u tolikom obimu. Nesumnjivo je da je tome kumovala njena velika popularizacija na svetskom nivou.
       - Ekspanzija mode kao planetarnog fenomena počela je sa pojavom top modela i još traje. Proteklih godina svetska modna scena diktirala je ubitačan tempo - snažna promena stila iz sezone u sezonu. Tu su, naravno, i mediji koji su podržali celu stvar. Pogledajte samo domaće TV stanice - svaka je imala emisiju o modi! Sem filma, s kojom drugom vrstom domaćeg stvaralaštva je to bio slučaj? - primećuje Nenad Radujević.
      
      
       Biznis ili zabava?
       Da li je hiperprodukcija modnih hepeninga, koja se desila u drugoj polovini ove decenije, u doba najveće društvene krize, bila opravdana i sa ekonomskog gledišta?
       - Situacija u kojoj smo se našli bila je prilično specifična, upravo zbog toga što smo postojali autonomno u odnosu na čitav svet. Naša modna scena razvila se u toj meri i kao produkt nedostatka prave konkurencije, tj. pravog tržišta. Pojavile su se autorske revije - kolekcije, kreatori kao imena. Modni bum koji je krenuo '96. godine je fenomen kojim se baš i ne ponosim, budući da sam deo toga - priznaje Danilo Žižić, već renomirani kreator mlađe generacije, koji se školovao i radio i u inostranstvu, nekada kreator "Game", sada angažovan i u "Nikolasu".
       "Možda će zvučati preoštro, ali mislim da je moda, kao i estrada zapravo postojala da bi razonodila ljude. Tolika količina mode je bila i te kako nelogična s obzirom na to da tržište nije postojalo tj. da je bilo suženo. Time je većina modnih revija, emisija o modi i časopisa imala isključivo cilj da zabavi. U tom periodu puno nas odlično se snašlo i profitiralo od svega toga. Ono što je svakako dobro, jeste da su se izdvojili neki pojedinci. Oni koji su iskoristili tu priliku, biće u mnogo boljoj poziciji za vreme koje dolazi", smatra Žižić.
       U mnogim zemljama u tranziciji - Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, pa i susednoj Hrvatskoj, otvaranjem tržišta i prodorom ponude stranih firmi, domaća moda je skoro potpuno nestala. Imamo li šanse da očuvamo sopstveni modni identitet?
       - Mislim da to kod nas neće biti tako drastično baš zbog prethodnih pet godina. Svakako je položaj renomiranih kuća kod nas mnogo bolji, nego što je to slučaj sa našim susedima i drugim istočnim zemljama. Ipak, ne treba zaboraviti da je moda novac i da je u svetu ona među prvih pet najprofitabilnijih industrijskih grana. Otvoreno tržište podrazumeva otvorenu konkurenciju, a malo je modnih kuća koje se finansijski mogu porediti sa bilo kojom stranom, kaže Danilo Žižić.
       Većina domaćih modnih kuća imala je određen profil kupaca - to je najčešće bio pripadnik desetkovanog srednjeg sloja. Domaći proizvođači će među njima moći da i dalje pronađu svoje mušterije. Druga grupa na koju moda "nacionale" može da računa, svakako su novobogataši kojima je stalo da na sebi imaju unikatnu, po nečemu jedinstvenu - autorsku odeću.
       Sigurno je da je opstanku mode na našim prostorima doprineo i dugo negovan kosmopolitski duh naših ljudi, koji su oduvek imali smisao za odevanje i želeli da lepo izgledaju, iako ih je situacija primorala da svoje ormane snabdevaju komadima sa uličnih tezgi i buvljaka (u čijoj ponudi se najviše našla turska i kineska roba na kilo!).
       - Moda je možda bila jedina mogućnost kontakta sa svetom, koju su naši ljudi imali. Mi kreatori smo se trudili da kroz svoj rad budemo u toku sa onim što se dešava napolju i napravimo nešto što će svet približiti nama - kaže Danilo Žižić. Sada ćemo postati ponovo deo sveta. Bićemo na onom mestu koje nam pripada. To svakako nije mesto nikakvog centra svetske mode. Mi smo bili i ostali zanimljivo modno tržište mnogima. Moraćemo svi da krenemo od nule, s tim što prednost imaju oni pojedinci ili kuće koji su već nešto uradili. Novim ljudima u svetu mode biće mnogo teže.
      
       JELENA MILIĆ