"Mi smo smenu dekana već obavili - to je bio kompromitovani Radmilo Marojević. On je pandan Vladi Teodosiću sa Elektrotehničkog fakulteta i Oliveru Antiću sa Pravnog fakulteta, a ne dekan Rade Božović, koji se ponašao korektno", kaže Aleksandar Ilić, profesor Filološkog fakulteta

      Naučno-nastavno veće Filološkog fakulteta odlučilo je, šest dana posle srpske "oktobarske revolucije", da dosadašnjem dekanu Radetu Božoviću izglasa poverenje sve do sprovođenja novog konkursa, koji će biti raspisan posle republičkih decembarskih izbora. Profesor Božović je postao dekan 19. februara 1999.godine, posle višemesečne krize na fakultetu, kada je radikal Radmilo Marojević, sprovodeći tek doneseni Zakon o univerzitetu, doveo svojim netolerantnim ponašanjem i odlukama o proterivanju pojedinih profesora do bojkota nastave većine profesora i studenata.
       Jedan od proteranih, pa onda vraćenih profesora sa Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti ("leglo antisrpstva", kako se govorilo) Aleksandar Ilić kaže za NIN da se fakultet izjasnio za dekana Božovića zbog njegovog korektnog ponašanja tokom prethodnog perioda kada se "sprovodio" Zakon o univerzitetu. "Mi smo smenu dekana već obavili - to je bio kompromitovani Radmilo Marojević. On je pandan Vladi Teodosiću sa Elektrotehničkog fakulteta i Oliveru Antiću sa Pravnog fakulteta, a ne dekan Rade Božović, koji se nije slagao sa Marojevićevim postupcima."
      
       "Krivica"
       Cela javnost, kako kaže profesor Ilić, zna kako se ko ponašao u ovim vremenima. "Ne postoji kolektivna krivica, već samo individualna. Shodno tome, svaki čovek se mora proceniti na taj način." I upravo rukovođeno time, Nastavno-naučno veće je tako postupilo bez obzira na sve priče u javnosti o novom-starom dekanu - julovac, radikal, režimlija...
       Prema rečima dekana Božovića, prihvatio se te dužnosti iako to nije želeo. "Prvo sam u junu '98. odbio predlog da budem imenovan - kao čovek koji je dosta vremena proveo na katedri nisam hteo da budem prvi imenovani dekan, pogotovo ne u onakvoj atmosferi posle donošenja Zakona o univerzitetu. Da je to imenovanje bilo kao na Zapadu, ja bih to lakše prihvatio. Međutim, posle 35 godina rada, protesta, demonstracija, u dramatičnoj situaciji mislio sam da je to moja časna obaveza. Sebe smatram poštenim levičarem, ali nisam član nijedne partije - hvala bogu." Božović je "proveru" kolega prošao sa (oko) 200 glasova - za, 7 - uzdržanih i jednim glasom protiv.
      
       Racionalnost
       Fakultet je, kako kaže Božović, zajedno sa svojim Nastavno-naučnim većem pokazao da se i pored zakona, koji nije vodio računa o specifičnostima akademskog života, može raditi. "Uspeli smo u Statut da unesemo sve ono za šta taj zakon nije imao razumevanja - npr. imenovanje i izbor asistenata, u čemu su 'učestvovale' i katedre, što su republički organi i prihvatili. Racionalnom politikom koja isključuje svaku vrstu rigidnosti, postigao se kompromis sa 'tvrdim' krilom koje je bilo na vlasti." Predsednik Upravnog odbora Filološkog fakulteta Živorad Đorđević (direktor "Borbe") hteo je da pomogne, slušao je savete i predloge.
       Za pisanje kolumni u "crvenoj" Borbi bilo mu je prebacivano u opozicionom delu javnosti. "Kod nas se malo čita, ljudi se osuđuju i ocenjuju na osnovu onoga sa kim sarađuju i kako se ponašaju", kaže Božović. Ono što je pisao po želji urednika Teodora Anđelića, koga ceni, nije imalo veze sa politikom. "Kritikovao sam arogantnu globalizaciju na satiričan način, kao i naše naravi. Za četiri godine, samo mi je jedan deo rečenice izbačen kada sam u kontekstu pomenuo bivšeg predsednika.Ja se toga ne stidim i čak mogu da kažem da sam imao ponuda da mi se objavi i knjiga sa izborom kolumni, ali sam smatrao da bi to moglo biti pogrešno shvaćeno i interpretirano na način koji ne odgovara mom moralnom dignitetu."
       Božović kaže da je svoj rukopis ponudio i drugima, ali mu je rečeno da to nije za njih. "To je onaj deo naše štampe koji ima nekritički odnos prema fenomenima globalizma i kosmopolitizma." Bilo mu je nuđeno i ambasadorsko mesto. "Bio sam na spisku dve godine, ali pošto sam vanpartijski čovek nisam prošao. Zna se kako se postaje ambasador. Sa 11 hiljada studenata i 400 zaposlenih, nisam hteo da žrtvujem ništa od političkog i moralnog digniteta."
       Ovaj dašak tolerancije, koji se osetio u danima demokratske revolucije i povišenog pritiska, valja negovati. Uostalom, i sam dekan kaže da svako svoja politička uverenja treba da tretira kao religijska, a taj izbor ne sme i ne može uticati na obavljanje dužnosti koje mu je neko poverio.
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ