NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Naš poslednji razgovor

Stvorio je partiju svojoj ženi i predao joj vlast, nezavisno od toga što na izborima nije osvojila nijedan poslanički mandat, naravno na štetu SPS-a

      Slobodan kaže da je Gorica Gajević u pravu (!), a da stanje na terenu nije takvo kakvim ga ja predstavljam, da je to preterano.
       Navodim mu konkretne primere kako JUL na terenu uglavnom osnivaju članovi SPS-a koji su nekada bili neuspešni u rukovođenju našom partijom ili su se na bilo koji način kompromitovali, uglavnom nezadovoljnici, koji će raditi sve da po svaku cenu dokažu kako su sadašnja naša rukovodstva na terenu loša. Nigde, izuzev možda u Beogradu, JUL ne osnivaju neke druge leve ili bilo koje druge partije, koje on stalno pominje, čak njih dvadesetak, nego nezadovoljnici iz naše partije. Oni i ne mogu ništa drugo da rade nego da se konfrontiraju sa našim rukovodstvima. Ono što je u svemu najgore i što unosi najveću zabunu ne mora da znači samo promenu odnosa snaga na našu štetu, ali to što isti ljudi mogu da budu i u našoj partiji i u JUL-u je krajnje opasno i nestatutarno. To se mora hitno preseći.
       Slobodan kaže da je to jedino u čemu sam u pravu, sve ostalo ne može da prihvati jer nije tačno. To će on da razjasni, da ne brinem.
       Ponavljam mu ocene koje sam mu i ranije iznosio i koje stalno proveravam u razgovorima sa našim kadrovima koji poznaju stanje na terenu. Pomaganjem JUL-a naša partija će pre izgubiti, nego što će dobiti. Prvo zato što se radi o istom biračkom telu koje bi glasalo za nas ili za njih, izvršiće se samo preraspodela istih birača. Drugo, zato što je JUL, bar prema onome što dosad proklamuje kao svoju politiku, nekritički orijentisan na obnovu prethodne Jugoslavije, što naše biračko telo ne prihvata, pa i nama može značiti gubitak birača zato što ih u tome podržavamo. Treće, zato što osnovu JUL-a čine Savez komunista-pokret za Jugoslaviju, od čijih smo idejnih opredeljenja mi uspešno evoluirali i na osnovu novog programa savremenih socijalističkih vrednosti postigli veliku podršku biračkog tela. Neprihvatljivo bi bilo da sada idemo unazad. Četvrto, veliki deo biračkog tela nije u našoj partiji, ali je glasao za nas zato što smo evoluirali ka savremenim socijalističkim idejama i što smo vodili doslednu nacionalnu politiku, a JUL kritikuje i jedno i drugo, a mi podržavamo ili prećutkujemo takvo njihovo delovanje. Svi oni koji nisu partijski, nego su nacionalno opredeljeni i koji podržavaju naše demokratske promene, mogu lako prilikom glasanja na sledećim izborima da nam okrenu leđa i da glasaju za demokratske partije centra.
       Slobodan kaže da su mi procene potpuno pogrešne. Sada kada zaključimo mir u Bosni, za sledećih dvadeset godina niko nas neće pobediti na izborima. Mi ćemo povećati i sopstveno biračko telo, a zajedno sa JUL-om neće nam biti potrebna koalicija sa partijama centra. Moramo imati stabilnog partnera koji nas neće ucenjivati. Sa JUL-om ćemo povećati broj poslaničkih mandata za najmanje deset, čime ćemo postići apsolutnu većinu u parlamentu.
       Kažem mu da previše precenjuje značaj zaključenja mira u Bosni i našu ulogu u tome kad se radi o uticaju toga na ponašanje biračkog tela u budućnosti. To će brzo da se zaboravi kao neki naš uspeh i postaće prirodna stvar, a na dnevni red će doći ono što je ostalo posle rata i sankcija kao teret koji mi moramo da nosimo, pre svega zapošljavanje kapaciteta i ljudi i rešavanje izuzetno teških pitanja standarda i socijalnih problema. Do sada smo mogli sve da objašnjavamo ratom i sankcijama i građani su razumeli, tolerisali i podnosili nedaće. Ali posle zaključenja mira tražiće da se sve odmah prevaziđe, što neće biti moguće, i mi ćemo imati velike teškoće u biračkom telu.
       Naveo sam mu primer iz istorije. Posle Drugog svetskog rata, sastali su se u Potsdamu kod Berlina pobednici, Čerčil, Truman i Staljin, da se dogovore o podeli Nemačke. Istovremeno, u Velikoj Britaniji su se održavali opšti izbori na kojima je izgubila Čerčilova konzervativna partija. Čerčila je odmah na pregovorima zamenio Klement Atli, predsednik Laburističke partije, koja je dobila izbore. Čerčil je tada bio neprikosnoven autoritet ne samo u Velikoj Britaniji nego i u svetskim razmerama, pa mu se to dogodilo. Biračko telo ima svoju logiku, daje ti podršku dok se ne zasiti jedne iste politike ili dok se ne razočara, a onda ostaneš unezveren i ne možeš da objasniš kako je to odjednom mogao da nastane toliki zaokret. Zato ga upozoravam da treba malo i da sluša šta drugi kaže, a ne samo da se zatvori u četiri zida i da zamišlja kako će da bude.
       Slobodan mi kaže da sam ja i u prošlosti u tom pogledu imao procene koje su bile previše oprezne i da je on uvek bolje prognozirao od mene, pa veruje da će se to desiti i sada.
       Dabogda, ali se mora biti krajnje oprezan.
       - Slušaj da ti kažem - otvori se Slobodan. - Ja sam lično osnovao JUL i ja lično rukovodim njegovim delovanjem. Molim te da imaš poverenje da je to dobra stvar i da se ne uznemiravaš. Neću valjda ja da radim protiv Socijalističke partije. Uostalom, ja sam je i osnovao.
       Zanemeo sam i skoro da nisam bio u stanju da komentarišem. Kako on misli da ima pravo da osniva drugu partiju, a da bude predsednik Socijalističke partije? Kako on to radi samo na osnovu svoje procene, bez ikakve konsultacije sa ostalim članovima rukovodstva, koji takođe treba da procene da li je to u redu i sa statutarnog i sa političkog stanovišta? Da li on misli da je sam osnovao Socijalističku partiju i da ima pravo sam da je likvidira? Da li je on sada stvarni predsednik dve partije i da li je to uopšte fer odnos prema svojim saradnicima od kojih skriva namere? Nisam, dakle, mogao da mu postavljam takva pitanja iako su se ona kao plima nametala. Jedva sam se uzdržao izbegavajući da se posvađamo. Video sam da je on već na ivici izdržljivosti da me više sluša.
       Pokušao sam sa praktičnim pitanjima.
       Dobro - kažem - ne slažem se, ali neću javno da ti se suprotstavljam. Smatram da bi to nanelo još veće štete našoj partiji. Ali, objasni mi bar kako zamišljaš naš odnos prema JUL-u za vreme izbora i posle toga. Da li misliš da na izbore treba da istupimo na zajedničkoj listi ili odvojeno i na čijoj ćeš ti listi da budeš?
       - Stvar je jasna - kaže Slobodan. - Nastupaćemo odvojeno, a posle izbora ući ćemo u koaliciju (kao što je poznato, nije održao reč). Ja ću biti na čelu liste Socijalističke partije, to je valjda jasno.
       - Rekao sam mu: ako se jasno definiše da niko ne može da bude u obe partije, naravno, može slobodno da izabere koju želi, uz objašnjenje koje je sada dao meni - i ako se sve to odmah objavi i objasni rukovodstvima i članstvu, kao i pod uslovom da JUL bezuslovno prestane da napada i deli Socijalističku partiju, mogli bismo da nekako prevaziđemo konfuziju koja prerasta u krizu. Ako se taj proces odlučno ne prekine, imaćemo nesagledive štete i gubitke. Neće biti ništa od zamišljenog jačanja levih snaga, doživećemo samo gubitak ugleda i birača. Skrećem mu pažnju da ga u rukovodstvima i u članstvu već dosta kritikuju a da je on okružen ljudima koji to neće da mu kažu.
       Pita me zbog čega ga kritikuju?
       Kažem mu sasvim otvoreno, bez uvijanja:
       - Da radi na razbijanju i slabljenju sopstvene partije u korist Jugoslovenske levice, svesno ili nesvesno, ali to je činjenica.
       - Da više pažnje i poverenja iskazuje JUL-u nego sopstvenoj partiji. Bio je na proslavi godišnjice JUL-a čitavu noć, a na proslavu petogodišnjice SPS-a nije ni došao. U svim polemičkim sudarima naših članova i članova JUL-a kritikovao je naše članove, iako su bili u pravu. Nikada nije javno zaštitio članove našeg rukovodstva od monstruoznih optužbi JUL-a da su ratni huškači ili tzv. tvrda linija.
       - Da oko sebe okuplja karijeriste i ulizice, čak i one koji su nas izdavali u najtežim trenucima, koji će ga opet u kritičnom trenutku ostaviti na cedilu.
       - Da stvara partiju svojoj ženi i da joj predaje vlast, nezavisno od toga što na izborima nije osvojila nijedan poslanički mandat, naravno na štetu SPS-a koji snosi odgovornost pred biračima. Postavio je više ministara, ambasadora i direktora iz JUL-a, apsolutno bez konsultacije u našoj partiji. Kada smo stavljali primedbe, nisu uvažavane.
       - Da se sa ljudima iz rukovodstva JUL-a konsultuje pri donošenju odluka a da od rukovodstva SPS-a traži da te odluke sprovodi, prevaljujući na SPS odgovornost i za ispravnost odluka i za njihovo sprovođenje, a ostavljajući JUL-u ugodnu poziciju da kritikuje našu partiju, čak i za te odluke, ako se eventualno pokažu pogrešnim.
       Kažem mu da je moj opšti utisak i čvrsto ubeđenje da se nalazimo na prekretnici i da moramo učiniti sve da spasimo ugled i SPS-a i njega lično kao predsednika Partije, ali i da sačuvamo jedinstvo. Što se mene tiče, ono što sam imao rekao sam njemu. Nemam nameru da o tome govorim na sednici Glavnog odbora jer se bojim da bi to moglo da dovede do podela u Partiji koje bi nam nanele ogromne štete. Svu odgovornost zato prebacujem na njega. Neka odluči kako smatra da je najbolje, a praksa će pokazati da li je napravljena greška i koliko ćemo je platiti.
       Slobodan kaže da je zabrinut, ne zato što kažem da ima kritika na njegov rad i postupke, nego zato što ja govorim isto kao što govore Šešelj i drugi iz opozicije. Nažalost, kaže on, i Mihailo je potpao pod slična mišljenja. (Na narednoj sednici Glavnog odbora "razrešeni" smo dužnosti u SPS-u)
       Kažem mu da se na Mihaila ne može tako lako uticati, on je dovoljno samostalan, a on mi odgovara pitanjem:
       - Znaš li ti s kim se Mihailo druži?
       - Ne znam, kažem mu ja.
       - E, ako hoćeš da znaš, druži se i svaki dan šeta sa Dobricom Ćosićem!
       - Pa šta - pitam ga i dodajem da su oni akademici i da je prirodno i normalno da se druže. Zašto on misli da tu leži neka opasnost za nas?
       - Pa zar ti misliš da bi bilo normalno da se ti sada družiš i da se šetaš sa Šešeljom? - pita me Slobodan.
       - Svakako. Osećam se dovoljno samostalan i slobodan da mi to ništa ne bi smetalo da svoj posao obavljam s istim uspehom i ubeđenjem. Možda bih ja na njega uticao pre nego on na mene.
       - Pa ti nisi normalan! - zaključio je Slobodan.
       - Ja smatram da sam upravo ja normalan.
       Prekinuli smo razgovor o odnosima SPS-a i JUL-a, smatrajući da smo rekli jedan drugome sve što smo imali i prešli smo na pitanja spoljne politike. Naime, Slobodan je sam počeo da me informiše o današnjoj situaciji i pregovorima u kojima je svakodnevno učestvovao, neposredno pred naš današnji susret.
       (Kraj)
      
       DR BORISAV JOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu