Da li će se najavljivane izmene Dejtonskog sporazuma i same promeniti posle oktobarskih promena u Beogradu?

      Pred godišnjicu Dejtonskog sporazuma, nevladine organizacije iz Banjaluke organizovale su okrugli sto: "Pet godina Dejtonskog sporazuma". Pomalo je bilo neprijatno kad je organizator posle pola sata čekanja morao da sa zelenog stola pokupi one kartonske "tablice" koje je trebalo da pravilno rasporede očekivane goste i transparentno pokažu (posetiocima i TV gledaocima) ko je sve prisutan. Srbi su "civilizacijski" nedisciplinovan svet pa se komotna zakašnjenja i neki izostanci tako daju objasniti, ali to se za predstavnike međunarodne administracije u Bosni i predstavnike zapadnih ambasada nikako ne bi moglo reći. Oni, to je tako bilo jasno, namerno nisu došli.
       Isto je bilo i dva meseca ranije (31. jul) na sličnom skupu. Slična i tema: "Disfunkcije u sprovođenju Dejtonskog sporazuma". Taj skup su organizovali najviši organi Republike Srpske - Skupština, vlada i član Predsedništva BiH iz RS.
       Da li to tvorci i garanti Dejtona smatraju da "o tome sa srpskom stranom nemaju šta da razgovaraju"? Da li je preeksponirani Haris Silajdžić tek usamljeni strelac ili ipak "električni zec" velike trke koja se zasad održava iza "svetlosti pozornice"? Jer - Ustavni sud BiH doneo je odluku "o konstitutivnosti sva tri naroda u RS, a koja je donesena preglasavanjem sudija iz dvaju naroda (Srbi i Hrvati)" i to pošto je nesporni autoritet "Venecijanska komisija utvrdila saglasnost Ustava RS sa Ustavom BiH" - Haris Silajdžić je izjavio: "Republika Srpska više ne postoji. Zato ja upotrebljavam termin - bivša."
       Odgovor iz RS je bio "odlučan i oštar". Ali, ostaje saznanje koje ostavlja sve manje dilema da nešto nosi mutna voda iz koje Silajdžić izranja i svaki čas viče kako RS "treba uništiti". Mirko Šarović, potpredsednik RS, bio je direktan: "Silajdžićeve izjave ne trpe nikakve sankcije iako bi se očekivalo da onaj ko je protiv Dejtonskog sporazuma trpi odgovarajuće sankcije. A Silajdžićeve izjave su očigledno antidejtonske." I ne samo izjave. U predizbornoj kampanji slogan Silajdžićeve Stranke za BiH je "BiH bez entiteta". OEBS ćuti.
      
       Institut
       Slučajnost je, dakle, isključena. Silajdžiću nije zamereno ni kad je u januaru ove godine objavio "Memorandum o nadgradnji Dejtona". Ovi "ispadi" se dešavaju u zemlji u kojoj je visoki predstavnik zbog "nepoštovanja Dejtona" znao i mogao da smeni legalno izabranog predsednika RS, da zabrani učešće na izborima najjačoj stranci, da bez pardona donese niz ključnih propisa, napravi zastavu, grb, putne isprave, registarske tablice, nađe himnu...
       Niko više ne sumnja i da Silajdžić "istrčava" na neki mig. Tako je obelodanjeno da to, u stvari, Institut za mir SAD - institucija koju je pre 16 godina osnovao američki Kongres - dovršava dokument što se baš zove "Nadogradnja Dejtona".
       Priprema se baš u Dejtonu, baš u vazduhoplovnoj bazi "Rajt Peterson", od 16. do 18. novembra, proslava pete godišnjice sporazuma. Biće i ozbiljnih rasprava na konferenciji: "Izgradnja trajnog mira na Balkanu - preporuke za novu administraciju". Valja obratiti pažnju na teme: "Definisanje sledeće faze Dejtonskog mirovnog procesa", "Budući status Kosova i Crne Gore", "Pakt stabilnosti", "Uloga NATO-a u jugoistočnoj Evropi i odnosi sa Srbijom" "Pravci razvoja". Rasprave će, verovatno, držati Medlin Olbrajt. Biće živo jer je u jednu za "američku ligu" uigranu postavu, Sonja Biserko, Milo Đukanović, Milorad Dodik, otac Sava Janjić, Zlatko Lagundžija, Milan Panić, Ivica Račan, Živko Radišić, vladika Artemije (Radosavljević), Filip Vujanović - ubačen i Vojislav Koštunica. Iako skup donosi samo preporuke, zna se da su ovakvi mehanizmi (često) "okidač" koji najavljuje smer odlučivanja. Zato valja ozbiljno shvatiti brigu onih koji se plaše priča o reviziji Dejtona.
      
       Paradoksi
       Šta bi se to nadograđivalo? Najavljeno: bezbednosne strukture, političke i ekonomske institucije, te već poslovični "najviši nivo ljudskih prava i osnovnih sloboda" pri čemu su na tom planu i "šlager" ove sezone - Mladić i Karadžić. Ako pojednostavimo, to bi značilo: umesto tri policije, "jedinstvena struktura", plus objedinjavanje vojski. Zatim, centralizacija. Formula kao da je ispala iz glave Homera Simpsona: jaka BiH, slabi entiteti, ali podrška kantonalnim i opštinskim institucijama. Razlog je iz istog arsenala: "prekinuti kontrolu koju nacionalne partije imaju nad političkim i ekonomskim resursima". Na slobodno izraženu volju građana se ne računa.
       Zašto se to, što narodi očigledno ne žele, radi? Pre pet godina američki predsednik Bil Klinton obećao je Aliji Izetbegoviću, za potpis na Dejtonskom dokumentu, da će se uprkos papirnim konstrukcijama raditi na izgradnji jedinstvene centralizovane BiH. Tako šta ovih dana potvrđuje Silajdžić navodeći da lično Ričard Holbruk, "otac Dejtona", govori da je "bila greška dati status RS i da ona ima vojsku".
       U stvari, priča o Dejtonu puna je podzemnih radnji koje se pojavljuju kao paradoksi. Prvo su Bošnjaci, pa i Hrvati, oduševljeno dočekali sporazum i još više primenu, a Srbi su označeni kao nepokorni osporavatelji. I to su skupo plaćali. IFOR (u početku se zvao Sfor) i visoki predstavnik nisu se uzdržavali od pritisaka i najtežih reči. Srbi su kažnjavani i izostankom finansijske pomoći.
       Onda su bošnjački političari prešli u "kontraofanzivu". Napali su svoje dojučerašnje stavove. Dejton je optužen za spor povratak izbeglica, za spor ekonomski razvitak, za banalnost demokratskih reformi. Srbima je jedino ostalo da sad - brane Dejton. I to uprkos tome što su baš oni trpeli gruba mešanja međunarodne zajednice pri biranju predstavnika vlasti, iako im je Brčko uzeto iz jurisdikcije RS, iako su njihovi rezultati u ekonomskoj sferi lošiji nego u Federaciji. Zašto? Zato što i posle ovakvog Dejtona, a uz ovakvo ponašanje međunarodne zajednice, oni mogu očekivati samo položaj koji doživljavaju kao još nepovoljniji. Jer, uvek je visoki predstavnik "branio" Dejton tamo gde Srbi nisu nalazili zaštitu svojih interesa i prava.
       Zato jedino u čemu se svi Srbi sada slažu jeste to da revizija Dejtona, u pravcu u kojem se odvija, pravi karikaturu od RS. I na tom putu nema zaustavljanja, ima samo prinudnih kočenja. Bez obzira na rezultate. Nedavni sukobi srednjoškolaca u Brčkom (obe nacionalne grupe učenika su onim drugim spalile simbole izložene u školi, potom su izbile višednevne demonstracije) još jednom su pokazale šta može doneti nepromišljeno insistiranje na zajedničkom školstvu.
      
       Koštunica
       Ukoliko se ne računa na političku dominaciju većinskog naroda, nije jasno zašto bi na takvim potezima insistirali i Bošnjaci.
       Ono što "trust mozgova" iz Instituta za mir naziva "nadogradnja Dejtona" tačnije bi bilo zvati "razgradnja Dejtona". Jer po Dejtonskom sporazumu, "nema zajedničkog obrazovanja, vojske, policije, informisanja, kulture, sporta, zajedničkog pravosuđa i uprave osim one koju vrše zajednička ministarstva", a "prirodni i energetski resursi su u nadležnosti entiteta." Sve bi sada trebalo biti obrnuto. Već je najavljeno da, pošto nije uspelo stvaranje zajedničke televizije, sledi obavezan centralni TV dnevnik. Priča o pluralizmu postaje farsa.
       Ubedljiv razlog za menjanje Dejtonskog sporazuma može se naći u skromnim rezultatima u proteklih pet godina, ali nema nikakvih garancija da je naznačeni pravac pravi put. Naprotiv. Pošto se radi o neumerenom povlađivanju interesima većinskog naroda, on ne može odvesti daleko od bazičnog kršenja ljudskih i nacionalnih prava druga dva naroda. Sve to pod jednim "neodgovornim protektoratom". (Da se ne koriste teže reči koje su se u celoj BiH sad već uobičajile.)
       Ali, pojavila se i nova važna činjenica pred petogodišnjicu sporazuma u Dejtonu: promene u Srbiji, odnosno SRJ i personalno - pojava Vojislava Koštunice umesto Slobodana Miloševića. Do juče se Srbima iz Bosne "na indirektan ili direktan način sugerisalo da veze s Beogradom održavaju preko Sarajeva". Dok je bilo Miloševića, tog objašnjenja za sve, možda se ponekom Srbinu mogao tako objasniti smisao te zaobilaznice. Čak i težak ekonomski gubitak se mogao opravdati. Tako je Republiku Srpsku - koja je 1998. "u SRJ prodavala 25 odsto ukupnog proizvoda, odnosno vrijednost izvoza u Jugoslaviju je iznosila oko 420 miliona maraka" - politički indukovan zaokret ka Hrvatskoj i Sloveniji veoma skupo koštao. "U 1999. godini nivo proizvodnje i društvenog proizvoda mogao je da bude veći za 200 miliona maraka da je RS bila prisutna na tržištu SRJ" (dr Mladen Ivanić).
       I dok Alija Izetbegović i dalje sanja o "slaboj Srbiji i demokratskoj Hrvatskoj" bosanski Hrvati su "promene na Istoku" shvatili ozbiljno i 28. oktobra u Novom Travniku održali Hrvatski narodni sabor. O čemu su to oni? O hrvatskom entitetu, naravno. Stipe Mesić, čovek sa hiljadu "dobrih lica" za svaku priliku sada se polako vraća svojoj hadezeovskoj fazi. Tako ovih dana zasipa javnost tvrdnjama da Hrvatska nikada nije vršila agresiju na BiH. I Hrvatski državni sabor je doneo Deklaraciju o domovinskom ratu u kojoj se "Tuđmanova bosanska avantura jednostavno prešućuje". Novo prestrojavanje bosanskih Hrvata zaista je teško zamislivo bez uticaja iz Zagreba.
       Da, sa Koštunicom će se mnogo toga promeniti na jugoistoku Evrope, pa bi se i neki od Silajdžićevih računa mogli poremetiti. Za početak: budući da je dobar deo rasprave u vazduhoplovnoj bazi "Rajt Peterson" u Dejtonu bio zamišljen kao "bombardovanje" Miloševićeve Srbije, samim pozivom glavne zvezde sa evropskog jugoistoka program skupa je izmenjen.
       Uostalom i Ričard Holbruk je nedavnu vizitu ovog regiona iskoristio da kaže ponešto što zaostaje iza Silajdžićeve kampanje. "Dejtonski sporazum treba provoditi, a ne revidirati. Ali na njega se mogu dodavati neke stvari, kao što se desilo u NJujorku kada je doneta Deklaracija o jedinstvenom pasošu i zajedničkoj graničnoj službi." Doduše, Holbruk koji pravo, dokumenta i potpise razume kao toljagu kojom protivnika treba tući i prisiliti da prihvati sve uslove, nije objašnjavao da promene međunarodnog sporazuma, Dejtonskog ovaj put, nema bez saglasnosti oba entiteta i sva tri naroda u BiH, pa i potpisnika i garanata. Podsetio je na to novi predsednik SRJ na sastanku Pakta stabilnosti 25. oktobra u Skoplju.
      
       SLOBODAN RELJIĆ