Nije bilo baš mnogo novih knjiga, ali se pojavilo novo udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore

      Ovogodišnji 45. međunarodni sajam knjiga u Beogradu organizovalo je jedno udruženje izdavača i knjižara, a pretposlednjeg dana sajma osnovano je novo udruženje.
       Ovakav ishod očekivao se još pre sajma, kada je Inicijativni odbor od 26 izdavača iz Srbije i Crne Gore, nezadovoljnih dosadašnjim radom Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije, krenuo u osnivanje novog esnafskog udruženja. Prisustvo gotovo svih izdavača iz cele zemlje na Beogradskom sajmu bila je prilika da se ta ideja i ostvari.
       Osnivačka skupština novog Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore održana je baš na Sajmu, u prisustvu novog ministra za kulturu u prelaznoj vladi Republike Srbije Milana Komnenića. Ovom novom udruženju pristupilo je 128 izdavača. I njegovo pravno utemeljenje počelo je odmah: grupa izdavača iz Inicijativnog odbora zadužena je da pripremi sve što je potrebno za registraciju, izabran je i privremeni Upravni odbor koji u dogledno vreme treba da pripremi sazivanje redovne skupštine udruženja.
      
       Stari i novi
       Za predsednika privremenog Upravnog odbora jednoglasno je izabran Petar Živadinović, vlasnik "Paideje" iz Beograda. Inače, ovaj odbor čine predstavnici 11 izdavača - "Svetigore", Nolita, "Jugoslovenske knjige", "Stubova kulture", "Paideje", IPS, SKZ, "Mikro", "Kairosa", "Narodne knjige" i "Platoa" - s tim što je zasad zamišljeno da pet budu stalni a šest rotirajući članovi. Predrag Marković, direktor "Stubova kulture", jedan od glavnih inicijatora osnivanja novog udruženja, kaže da su to privremena rešenja, kao što je i sam Upravni odbor privremen. Da li će tako ostati, odlučiće se na redovnoj skupštini. Kada će se ona održati, znaće se možda već 11. novembra, kada bi trebalo da se sumira šta je do sada sve urađeno u utemeljenju ovog udruženja.
       Povodom osnivanja ovog novog udruženja, direktor (starog) Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije Ognjen Lakićević podelio je novinarima saopštenje u kojem negira niz optužbi na račun udruženja koje je on godinama vodio, pa i to da ono nije bilo "esnafsko". U tom saopštenju Lakićević, između ostalog, navodi da je jedno od glavnih delatnosti udruženja koje on predvodi organizovanje Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu i da uspeh tog sajma "niko do sada, čak ni najmaliciozniji, nije mogao da dovede u pitanje". Za primedbe da je malo stranih izdavača na sajmu, Lakićević kaže da je to isključivo rezultat okolnosti i promena ne samo u Jugoslaviji nego i u svetu.
      
       Više knjiga nego para
       Uprkos tim i takvim razilaženjima, pod kupolama Beogradskog sajma bilo je - prilično vedro. Knjiga je, više od bilo čega drugog, podelila sudbinu svojih čitalaca. Videlo se to i po ovom sajmu - manje je novih naslova, više od 400 hiljada posetilaca je češće razgledalo nego kupovalo.
       Svoja izdanja ove godine predstavilo je 326 jugoslovenskih izdavača. Pokriće za odrednicu međunarodni u imenu ovog sajma dalo je tek nekoliko izdavača izvan ovih prostora, iz Grčke, Rusije, Italije, Švajcarske, Irana, Republike Srpske, Makedonije i Hrvatske. Kada se uporedi, recimo sa 1989. godinom, kad su na ovom sajmu učestvovali izdavači iz 69 zemalja (ukupno 1 280 izdavača), onda ovogodišnji sajam, kao i prethodnih godina, deluje skromno. Ali, i takav privlači pažnju.
       Gospodin Vasilij Nikolajevič Sokolov, direktor Peterburškog salona knjige i potpredsednik peterburških izdavača, ove godine prvi put je bio na Beogradskom sajmu knjiga. Kaže da je Salon u Peterburgu mnogo manji, a da je ovaj u Beogradu, čak i u odnosu na najveći ruski sajam, Moskovski sajam knjiga, "mnogo bolje organizovan, lepši i mnogo bogatiji". Još određenije kaže Sokolov: "Od svih sajmova knjiga u svetu koje sam video, a video sam ih više od desetak, Beogradski sajam je najveći i najbolji posle Frankfurtskog sajma."
       Gojko Božović, urednik u "Stubovima kulture", smatra da se i ove godine moglo više: "Ovogodišnji sajam knjiga nije u dovoljnoj meri ni kulturni događaj, niti je imao adekvatan tržišni značaj. Na njemu je bilo veoma malo knjiga, pogotovo je bilo malo kapitalnih izdanja. S druge strane, sajam nije bio dovoljno posećen i nije bilo dovoljno kupaca. Poseban problem je što na sajmu i ove godine nisu bili veliki evropski izdavači. Sve to pokazuje da je bilo nužno odlaganje sajma knjiga za mesec dana, jer bi u tom slučaju bilo više knjiga, više posetilaca i sajam bi posle desetogodišnje pauze povratio svoj međunarodni karakter."
       Najbogatiju i najraznovrsniju produkciju od 180 naslova ove godine, reklo bi se, imala je "Narodna knjiga", koja je drugi put zaredom, prema oceni izveštača sa Sajma, proglašena za izdavača godine. "Nolit" je izložio 120 novih naslova, "Prometej" iz Novog Sada skoro osamdeset, "Rad" blizu sedamdeset... U društvu velikih izdavača i ove godine, sa dosta naslova, čiji je broj teško precizno utvrditi, jer su se neke knjige pojavile još za vreme sajma ili su trenutno u štampi, još su: "Stubovi kulture", "Verzal pres", "Dereta", "Filip Višnjić", beogradska "Prosveta", niška "Prosveta", koja se ove godine najbolje predstavila petotomnom "Srpskom mitologijom" prof. dr Sretena Petrovića...
       Srpska književna zadruga ove godine objavila je samo tridesetak knjiga i to najviše u ediciji "Mala biblioteka SKZ", gde su dela Milovana Glišića, Gligorija Božovića, DŽeka Londona, Puškina, Hemingveja, Tomasa Mana, Nušića, Matavulja...
       S istim brojem naslova izašao je i BIGZ koji je bio zapao u tešku krizu. Tridesetak novih knjiga za ovog nekad moćnog izdavača je veliki uspeh s obzirom na to da je to više nego što su objavili ukupno za poslednje tri-četiri godine. U ovogodišnjoj produkciji su uglavnom knjige naših klasika: "Priče" Dušana Radovića, "Lauta i ožiljci" Danila Kiša, "Vera Pavladoljska" Matije Bećkovića, "Suočavanja sa ljudima i vremenom" Dejana Medakovića, "U društvu pesnika" Stevana Raičkovića... Ali i zanimljiva prozna knjiga "Male ispovesti" pesnika Božidara Bjelice Japana.
      
       Biblija na kompakt disku
       Posebno zapažen i dosta posećen bio je štand Srpske pravoslavne crkve u centralnom delu Sajma, na kojem su se zajednički predstavili svi crkveni izdavači iskazujući tako sabornost. Na ovom štandu pokazano je i zlatno Jevanđelje i Biblija upravo objavljena na kompakt disku, na srpskom jeziku prva te vrste u čitavom pravoslavnom svetu. Predstavljena su i vredna izdanja drugih izdavača, posvećena pravoslavnoj veri, kao što je bibliofilska knjiga Miodraga Pavlovića "S Hristom netremice", u svega 99 primeraka, u izdanju izdavačke kuće "Aldemo", ili "Pravoslavna enciklopedija" u izdanju privatne izdavačke kuće "Pravoslavna reč" iz Novog Sada.
       Pod kupolama Beogradskog sajma ovog oktobra pojavilo se i nekoliko novih, uglavnom privatnih izdavača, među kojima je i "Otkrovenje", čiji je osnivač dr Stevan Jovanović iz Pariza. On je ponudio desetak knjiga - "Beket prijatelj" Radomira Konstantinovića, "Pad" Biljane Srbljanović (prva knjiga njenih drama koje se igraju u četrdesetak pozorišta u Evropi), "Srpska avangardna proza" Radovana Vučkovića, zatim dve knjige kritika i eseja člana NIN-ovog žirija prof. dr Aleksandra Ilića "Izgnana književnost" i "Na dobrovoljnom radu"...
       Privatni izdavač DMP objavljuje "Srpski nacionalni program" u kojem je, pored čuvenog "Načertanija" Ilije Garašanina, štampano nekoliko deklaracija i mišljenja poznatih intelektualaca, zatim "Sudanije Branku Ćopiću" Ratka Pekovića, pa posmrtno knjigu akademika Slavka Leovca "Razmatranja o književnosti i umetnosti", potom "Izgon Srba iz BiH 1992-1995." Milivoja Ivaniševića, kao i zbirku pesama "Ludnički vrt" Ranka Preradovića...
       Centar za stvaralaštvo mladih takođe se prvi put pojavljuje i to, kako mu i ime kaže, sa naslovima za mlade i uglavnom mladih autora. Među prvoobjavljenim knjigama su "Sefardske priče" Eliezera Pape, "Bela imena" Nenada Jovanovića, "A. M. Telegram" Miše Pasuljevića, "Tigranove priče" Tigrana Đokića...
       Iz svoje nedavno pokrenute izdavačke delatnosti NIN je prve četiri knjige - "Kvadratura kruga" Branislava Petrovića, "Stranputice smisla" Ivana Klajna, "Između dv(ij)e vatre" Igora Mandića i "Junaci našeg doba" Milivoja Glišića" - predstavio na štandovima "Našeg doma" i knjižare "Nikola Pašić". Nova knjiga novinara NIN-a Save Dautovića "Krleža, Albanci i Srbi" (u Enciklopediji Jugoslavije), sačinjena od njegovih tekstova objavljenih početkom i krajem devete decenije ovog veka u "Politici" i NIN-u, štampana je u biblioteci Slučaj "Narodne knjige".
      
       Opet na ceni
       Na ovogodišnjem sajmu ponovo su uspostavljene neke veze između izdavača sa prostora bivše Jugoslavije. U dvorani Kulturnog centra Beograda okupilo se više nezavisnih izdavača iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su se založili za normalan protok knjiga štampanih na jeziku koji svi razumeju, a različito nazivaju. "Geopoetika" je ugovorila i konkretnu saradnju sa hrvatskim izdavačima. "Klio" se povezao sa najboljom izdavačkom kućom u Italiji koja se bavi univerzitetskim izdanjima IK "Paravia Bruno Mondadori" iz Milana. Predstavnici italijanskog izdavača kažu da u njihovoj zemlji sada vlada veliko interesovanje za srpsku beletristiku...
       Veliki odjek na Sajmu imala je "Antologija srpskog pesništva 19. i 20. veka" koju je upravo objavila Matica makedonska iz Skoplja, a koju su sastavili akademik Gane Todorovski i pesnik Paskal Gilevski. U Antologiji su zastupljene pesme 137 srpskih autora, a među prevodiocima je 26 makedonskih pesnika. Ovom prilikom potpisan je i dogovor o saradnji Udruženja književnika Srbije i Društva pisaca Makedonije od 2000. do 2002. godine...
      
       JOVAN JANJIĆ