Odgovor na pitanje da li će Jugoslavija ući u članstvo Međunarodnog monetarnog fonda u decembru i dalje je "možda", pre svega zbog tehničkih pitanja. Ali izgledi da prvi stend baj aranžman bude postignut u prvoj polovini iduće godine i dalje su veliki

      U saveznoj vladi i Narodnoj banci Jugoslavije snažno su dunuli u prašinu koja se na dokumentaciji o saradnji Jugoslavije sa Međunarodnim monetarnim fondom hvatala od sredine 1992. godine. Tog juna, bivša Jugoslavija je, prema zvaničnom obaveštenju MMF-a, prestala da postoji, a samim tim je prestalo i njeno članstvo u MMF-u". Da li će SRJ na zasedanju borda direktora 14. decembra postati članica MMF-a i dalje je otvoreno pitanje, pre svega zbog tehničke procedure, "ali sigurno je da će odluka Ujedinjenih nacija dati odlučujući ton odlučivanju u svim drugim međunarodnim organizacijama, jer u njima sede iste države koje su članice UN", kaže jedan zapadni diplomata za NIN.
       Ukoliko se nova jugoslovenska vlada i parlament saglase sa uslovima koje je MMF stavio na znanje SRJ pre osam godina, SRJ će postati nova članica MMF-a s tim što će joj biti priznat kontinuitet sa tadašnjom Demokratskom Federativnom Jugoslavijom, kako se zemlja zvanično zvala 1945. godine.
       "Ako se postigne ključni politički dogovor kao sa UN, onda će i put u članstvo u MMF biti otvoren na ovom zasedanju", navodi Dragana Đurić, savetnik za ekonomska pitanja predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice. "Ono što je sada sigurno jeste da će Norveška dati novac za otplatu našeg duga toj organizaciji", kaže sagovornica NIN-a koja se u utorak uveče vratila iz Osla.
      
       Decembar ili januar
       "Svaka zemlja je slučaj za sebe i nema pravila na koja bismo se mogli osloniti, baš zato ne isključujem mogućnost da se to desi brzo", kaže jedan od jugoslovenskih stručnjaka za pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama, kome urođena opreznost i dalje nalaže anonimnost.
       U krugovima bliskim pregovorima, postoji još jedna opcija, a to je da se ulazak SRJ u članstvo MMF-a odloži do januara zbog velikog broja dokumenata koje treba usvojiti i u MMF-u i u Saveznoj skupštini. Jedan od tih delikatnih dokumenata mogao bi biti i neka vrsta pisma u kojem bi Jugoslavija, u okviru podnošenja molbe MMF-u, trebalo da izloži osnovne crte svog plana za vraćanje duga Svetskoj banci, kojoj inače duguje 1,7 milijardi dolara, i drugim kreditorima.
       Komparativna prednost zemlje su stručnjaci koje ima u MMF-u i Svetskoj banci i koji uz saglasnost međunarodne zajednice neformalno pomažu u pripremi jugoslovenskih programa za ove dve organizacije.
       U normalnim okolnostima, pregovori o stend baj aranžmanu sa MMF-om (reč je o stabilizacionom programu zemlje koji se pravi i izvodi uz finansijsku i stručnu pomoć ove organizacije) traju najmanje od šest do devet meseci. Međutim, i iz domaćih i iz međunarodnih krugova ima nagoveštaja da bi takav program mogao biti zaključen i tokom prve polovine iduće godine. Razlozi za optimizam leže pre svega u tome što bi program makroekonomske politike nove jugoslovenske vlade mogao da bude usvojen vrlo brzo, jer je njegov osnovni nacrt već bio pripremljen u G 17 plus. Taj program sada se novelira, ali nije izvesno da li će ga vlada usvojiti krajem ove ili početkom iduće godine. Naime, do sada je savezna vlada uvek čekala da srpska vlada napravi projekciju svog budžeta, što neće biti moguće pre januara.
       Jedan od uslova za ulazak u članstvo MMF-a je i rešavanje pitanja sukcesije imovine bivše Jugoslavije. Politički dogovor o tome i načelna saglasnost o planu podele imovine trebalo bi da budu postignuti krajem ovog meseca u Zagrebu. U međunarodnim krugovima veruje se da će Hrvatska i Bosna i Hercegovina prihvatiti sugestiju da povuku tužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu na kojem su od Jugoslavije tražile isplatu ratne štete od 40 milijardi dolara.
      
       Dve mogućnosti
       Treće važno pitanje vezano za MMF je pitanje "konstituence" (grupa zemalja). U okviru MMF-a postoji veliki broj konstituenci u kojima je okupljeno po nekoliko zemalja obično srodnog geografskog položaja i često veoma različite ekonomske snage. Zemlja u čijoj bi se "konstituenci" našla Jugoslavija bila bi odgovorna da sazove donatorsku konferenciju za SRJ i lobira kod svih drugih zemalja za pomoć, ona treba da finansijski pomogne SRJ više nego bilo koja druga zemlja i treba da predstavlja neku vrstu tutora i garanta da će SRJ vraćati dugove. Ukoliko se, na primer, SRJ pokaže kao loš dužnik, zemlja u čijoj smo "konstituenci" biće "prva prozvana" zbog toga.
       Do sada je u Savezno ministarstvo inostranih poslova stigla verbalna nota Ministarstva inostranih poslova Italije da ta zemlja prihvata ovaj posao. Pored toga, postoji i usmena ponuda Švajcarske izrečena prilikom razgovora predsednika Koštunice sa švajcarskim predsednikom Alfredom Ogijem, odmah posle sastanka u Bijaricu.
       Eksperti ističu da Italija ima snažne ekonomske interese u Jugoslaviji (najveće uz Nemačku) i da zato nije čudno što su Italijani požurili da svojom pomoći od 300 miliona DEM gotovo dostignu pomoć svih drugih evropskih zemalja (200 miliona evra, što odgovara sumi od približno 400 miliona DEM). S druge strane, Švajcarska je ranije odbila ponudu Jugoslavije da je zastupa u MMF-u zbog neslaganja tadašnjih vlasti da prime natrag Albance koji su emigrirali u Evropu. Taj politički razlog u novim okolnostima možda više ne igra značajnu ulogu.
       I pre nego što se sa MMF-om postigne stend baj aranžman (kakav će on biti u velikoj meri zavisi od umešnosti domaćih pregovarača), ta organizacija moći će da Jugoslaviji odobri kredit od oko 150 miliona dolara za premošćavanje platno-bilansnih teškoća. Da bi tako nešto bilo učinjeno, savezna vlada, kao što je već pomenuto, moraće da pripremi izjavu o ekonomskoj politici i merama koje će sprovoditi u narednih šest do 12 meseci kao i okvirni plan za eliminisanje docnji prema poveriocima iz Svetske banke, Pariskog kluba zemalja poverilaca i Londonskog kluba komercijalnih poverilaca.
       Brzom razvoju događaja nadaju se i zemlje donatori jer bi ulazak MMF-a u igru sa njih skinuo znatan teret direktne pomoći.
       Učlanjenjem u MMF, a verovatno i u Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), rizik ulaganja u Jugoslaviju će opasti, što bi trebalo da otvori put privatnim investitorima.
       "U ovom trenutku najvažnije je da zemlja prvo insistira na donacijama, a zatim na bilateralnim ugovorima sa različitim zemljama i u takvoj vrsti aranžmana traži zaključivanje trgovinskih i dobavljačkih kredita za jugoslovenska preduzeća koja imaju šanse da izvoze u EU", kaže jedan sagovornik NIN-a, vrstan poznavalac međunarodnih finansija. "Naša vlada morala bi da insistira da ti krediti budu vraćani pouzdanim isporukama robe iz Jugoslavije."
      
       Tri lakša koraka
       Takvi aranžmani morali bi da budu sklapani na rok od šest do devet meseci, koliko najčešće traje ceo proizvodni ciklus, a EBRD bi mogao da pomogne davanjem bankarskih garancija našim bankama u takvim poslovima.
       "S obzirom na pisma koja stižu u kabinet predsednika SRJ, interesovanje stranih investitora je veliko. Norveški privrednici doći će u Beograd krajem ovog meseca, a državna agencija za osiguranje kredita dala je saglasnost da podrži nove poslovne aranžmane", kaže Đurić.
       Ipak, shodno ranijim izjavama budućeg potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, Jugoslavija će oprezno odmeravati koliki nivo direktnih investicija želi, tim pre što su zemlje u našem okruženju imale negativnih iskustava sa preširokim otvaranjem vrata za strani kapital.
       Žan Limijer, pred- sednik EBRD, u saopštenju te banke naveo je da bi "EBRD kao najveći privatni investitor u regionu, i sa velikim iskustvom u promociji investicija i tranziciji, mogao da odigra veoma važnu ulogu u Jugoslaviji". Glavni ekonomist te banke Vilem Buiter je u "Gardijanu" izneo mišljenje da je Jugoslavija još daleko od kompletiranja prva tri (lakša) koraka ka uspešnoj tranziciji u koje spadaju liberalizacija cena, privatizacija i makroekonomska stabilizacija. "Pre krize na Kosovu, interesovanje stranih investitora za ovo područje bilo je veliko", navodi Buiter dodajući da sa optimizmom gleda na povratak investitora u Beograd i novu stabilnu Jugoslaviju.
       Nova delegacija iz EBRD-a (posle prve prošlonedeljne) trebalo bi pre kraja ove godine da stigne u Beograd, najavljeno je u toj banci.
       Tokom prošle nedelje jugoslovenski stručnjaci uputili su dva korisna i otrežnjujuća saveta novoj saveznoj vladi. Jedan je predlog Jovana Teokarevića, stručnjaka Instituta za evropske studije, da nova vlada odmah treba da osmisli ambicioznu politiku saradnje sa Evropskom unijom, čak i da formira posebno ministarstvo za saradnju sa evropskim integracijama, kao što je to učinjeno u susednim zemljama.
       Drugi je opomena profesora Jovana Todorovića, direktora Instituta za istraživanje tržišta (IZIT): "Vreme lepog jugoslovenstva će proći i ubrzo ćemo se zaglibiti u vodama međunarodne privrede ukoliko na vreme ne otkrijemo koje su to konkurentske prednosti domaće privrede na kojima treba da insistiramo."
       Vremena da se to odredi već je bilo u danima u kojima smo čekali da se vratimo u svet, ali ono nije iskorišćeno.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Catnica Do kraja novembra SAD i Evropska unija obezbediće novčanu pomoć za kupovinu struje za decembar, januar i februar. Ruskoj strani biće ostavljeno da se pobrine za gas, dok će deo mazuta i gasa biti plaćen iz sredstava EU.        Iz Evrope će stići i prva interventna pomoć u ulju i šećeru dok će stočna hrana iz SAD stići nešto kasnije (do marta) zbog tehničke procedure transporta robe brodovima. Te količine neće uticati na snižavanje cena na srpskom tržištu, niti će ugroziti domaće proizvođače, već bi trebalo da posluže da srpska vlada prodajom ove robe popunjava budžetski deficit. Kalendarski rok da ovo profunkcioniše je mart.        Uskoro će se pojaviti novi mali programi "... za demokratiju", kao što je na primer program "Gradovi za demokratiju", koji podrazumeva pomoć zemalja EU lokalnim zajednicama da poboljšaju vodovodne sisteme, iznošenje smeća i ostale komunalne poslove.        Početkom decembra svi donatori Jugoslavije srešće se u Briselu da bi razmotrili korišćenje date pomoći i potrebe za novom. Ovako pozitivno kreirana slika Jugoslavije u međunarodnoj zajednici trebalo bi da pomogne da Demokratska opozicija Srbije (DOS) mirno izađe na decembarske izbore u Srbiji, neopterećena sadašnjim razočarenjima javnog mnjenja zbog nestašice struje, grejanja i oštrog pada standarda.        Mere hitne humanitarne pomoći trebalo bi da traju ukupno šest meseci. EU je u utorak odobrila Jugoslaviji i Makedoniji poseban povoljan status u trgovini kakav već imaju i druge zemlje na Balkanu.        Očekuje se takođe da će evropske kompanije izvršiti pritisak na svoje vlade da sklapaju bilateralne sporazume sa SRJ preko kojih bi jugoslovenskim preduzećima bili odobravani trgovinski i dobavljački krediti za kupovinu sirovina. U taj posao morale bi da se uključe državne agencije za osiguranje kredita, kao što su italijanski "Saće" i nemački "Hermes". Polovina od ukupno 300 miliona DEM italijanske pomoći upravo su trgovinski krediti.