To je samo prvi korak posle onih koraka koji su već učinjeni. Mislim da je poseta predsednika Koštunice Bijaricu, posle toga Skoplju, na velika vrata najavila demokratske promene u zemlji. Zatim je naša delegacija u Bukureštu bila vrlo uspešna - Jugoslavija je primljena u punopravno članstvo Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Naš sledeći, a veći od svih ostalih koraka, bio bi prijem u Ujedinjene nacije.

      Nova vlada SR Jugoslavije polagaće svoj prvi ispit na spoljnopolitičkom planu: moraće da uklanja sve preostale barijere i uspostavlja diplomatske, privredne, kulturne i druge veze sa svetom iz koga smo godinama bili izolovani. Naš sagovornik, predsednik Građanskog saveza Srbije Goran Svilanović je jedan od onih ljudi koji su i svih ovih proteklih godina sa uspehom, i bez prepreka, komunicirali sa svetom. Međutim, nakon izbornog trijumfa DOS-a ta pozicija se suštinski menja: novi ljudi, a sa njima i Svilanović kao kandidat za ministra inostranih poslova, moraće da preuzmu i veliku odgovornost za realizaciju nove politike za koju je glasala većina birača. Zato smo ovaj razgovor počeli pitanjem: kakvi su prioriteti nove jugoslovenske diplomatije?
       Mislim - kaže Svilanović - da bi raspored prioriteta morao biti prilično jasan svakome ko je u poslednje vreme pratio i predsednika, a i predstavnike Demokratske opozicije Srbije i u kampanji i sada. Prvi je izvan svake sumnje reintegracija Jugoslavije u međunarodnu zajednicu, a to konkretno znači ulazak u međunarodne organizacije u kojima nismo bili član i ulazak u međunarodne organizacije u kojima smo već bili, a neke od njih čak i osnivali zajedno sa drugim državama i narodima. To je apsolutni prioritet zbog toga što je ova zemlja isuviše dugo pod sankcijama koje nisu samo ekonomske. Isuviše dugo smo izvan glavnih tokova međunarodne saradnje.
       Drugo, mi ni u jednom trenutku ne smemo da zaboravimo da smo jedna od balkanskih zemalja koja posle deset godina sukoba, ratova, izlazi opterećena brojnim problemima, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu i otuda kao prioritet smatram unapređivanje odnosa sa svim susedima.
      
       Šta to sada praktično znači? Kada ćemo imati normalne odnose sa Bosnom i Hercegovinom, kada ćemo imati viši nivo odnosa sa Hrvatskom i sa ostalim susedima?
       - To ne mogu ovog trenutka za sve da kažem sasvim precizno. Ja govorim o našim prioritetima, a to su, pored ostalog, puni diplomatski i pravi dobrosusedski odnosi sa zemljama u susedstvu i drugim zemljama na Balkanu, kao i ulazak u evropske integracije.
       Ne bi trebalo zaboraviti ni pomoć našim građanima. Mislim da niko nema pravo da zaboravi da diplomatska konzularna predstavništva u svetu služe zato da pomognu našim građanima širom sveta i ja bih prosto hteo da istaknem da to onaj ko bude vodio Ministarstvo spoljnih poslova u narednih nekoliko godina, ne sme da zaboravi. Ima toliko naših ljudi u svetu, a poslednjih godina ih je sve više, koji bi u ambasadi svoje zemlje ili konzularnom predstavništvu, trebalo da imaju prijatelje koji će ubrzati proceduru izdavanja pasoša, regulisanja imovinskih pitanja i drugih problema zbog kojih dolaze, bez ugrožavanja njihovih prava, odugovlačenja, ili bilo kakvih malverzacija. I to je takođe jedan od prioriteta.
      
       Kad će se to sprovesti?
       - Što se tiče rokova, mislim da će u trenutku kad ovaj tekst bude objavljen biti već jasnija situacija oko članstva Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. A, to je samo prvi korak posle onih koraka koji su već učinjeni. Mislim da je poseta predsednika Koštunice Bijaricu, posle toga Skoplju, na velika vrata najavila demokratske promene u zemlji. Zatim je naša delegacija u Bukureštu bila vrlo uspešna - Jugoslavija je primljena u punopravno članstvo Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Naš sledeći, a veći od svih ostalih koraka, bio bi prijem u Ujedinjene nacije.
       Postoje, međutim, drugi koraci koje valja preduzeti. Govorio sam o susedima i mislim da je uspostavljanje punih diplomatskih odnosa sa BiH nešto što u ovom trenutku žele i u Sarajevu i u Beogradu, a siguran sam i u Banjaluci. Tako da tu nemam nikakvu dilemu. Pitanje je samo brzine koju je moguće postići i da se neke stvari koje stoje na tom putu raščiste u direktnim kontaktima vlada dveju zemalja, ministarstava i političara i to je ono što valja što pre uraditi. Teško mi je da kažem datum, ali verujem da postoji dobra volja da se to brzo reši.
       Govoreći o OEBS-u teško je, takođe, reći koliko to brzo može da ide, ali na talasu na kojem smo sada sve se sigurno događa mnogo brže nego što bi se događalo kad bi se sve radilo potpuno uobičajeno i po proceduri koja može mnogo duže da potraje. Optimista sam i kad je u pitanju OEBS.
       Sledeći korak, posle OEBS-a, bio bi Savet Evrope. Tu je nekih kontakata već bilo. Diplomatski predstavnici kabineta našeg predsednika su već učestvovali na jednom sastanku. Sastanak sa Savetom Evrope će biti i u novembru. I tu sam optimista mada ta procedura može i duže da traje. Ne može sve odjedanput. Možda, recimo, za godinu dana.
       Očigledno je da su naši građani već pomalo nestrpljivi. Pitaju: kad će se videti neki konkretni rezultati? Da li će nova jugoslovenska diplomatija među svoje prioritete uvrstiti i pitanje viza? Očekujete li u dogledno vreme da se sadašnji vizni režim sa Hrvatskom, Slovenijom, ili drugim evropskim zemljama promeni?
       - Od susednih zemalja imamo vizni režim samo sa Hrvatskom i sa Albanijom. Slovenija nam nije susedna zemlja, ali je to od velike važnosti za građane naše zemlje i građane Slovenije. U ovom trenutku je realno razmatranje nove regulacije viznog režima sa Hrvatskom. To bi mogao da bude jedan od ozbiljnih koraka jer postoji veliki broj građana koji žive ovde i onih u Hrvatskoj, kao i veliki broj izbeglih u Srbiji, koji imaju interes da što lakše komuniciraju sa Hrvatskom, odnosno sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Postoje brojna nerešena imovinska i druga pitanja raseljenih lica. Ubrzanje ove komunikacije, a to znači i rešavanje viznog režima svako od tih ljudi bi pozdravio, ali to je tema za raspravu na bilateralnom nivou između Republike Hrvatske i SR Jugoslavije. Mislim da postoje velika očekivanja i u Hrvatskoj na ovu temu, mada nisam spreman da obećam da će za mesec-dva biti ukinute vize. Međutim, ono što bi bilo moguće sa unapređivanjem našeg statusa u međunarodnoj zajednici, a naročito sa unapređivanjem naših odnosa sa susedima, to je da taj režim bude olakšan. To je realističan cilj. I to bi, recimo, bio jedan od ciljeva koji bi mogao u periodu od godinu dana da bude ostvaren.
      
       A vize sa ostalim zemljama?
       - Pa znate, položaj pasoša je slika položaja zemlje u međunarodnoj zajednici, ali i slika njenog ekonomskog stanja. Dakle, ne samo slika ugleda i veza i kontakata u međunarodnoj zajednici nego i slika ekonomskog stanja. Dok postoji veliki pritisak da se iz ove zemlje ode i da se naši ljude usele u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Južnu Afriku, Novi Zeland, Kanadu, SAD, do tada će i te zemlje sa svoje strane postavljati izvesne prepreke, a to je pre svega vizni režim. To, konkretno, znači da pravo rešenje za vize nije samo diplomatski put, već i ekonomska situacija u zemlji.
       Sve zemlje, pogotovu članice Evropske unije se viznim režimom u stvari štite od velikog pritiska građana iz svih delova sveta. U taj deo sveta iz koga ljudi odlaze spada Balkan, spada i naša zemlja. To ne može samo diplomatski da se reši. Možemo mi jako da unapredimo svoje odnose sa zemljama članicama Evropske unije, ali ukoliko naša ekonomija bude takva da i dalje ljudi odavde beže glavom bez obzira, ništa diplomatski ne može da se uradi.
      
       Da li će pregovori o sukcesiji biti posao diplomatije ili će to raditi neki drugi sektor vlade?
       - Diplomatija će, svakako, biti uključena i u taj proces. Od toga koliko smo daleko otišli u razgovoru o sukcesiji, zavisiće i odgovor na pitanja kao što su ubrzanje i poboljšanje odnosa sa Hrvatskom, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Slovenijom i sa Bosnom i Hercegovinom. Sukcesija je do sada bila u različitim tonovima prezentirana u javnosti. Jasno je svakome ko živi u ovoj zemlji da smo mi, naravno, sukcesor SFRJ, ali da su to i zemlje o kojima govorimo, koje su nastale na području bivše SFRJ.
      
       Novo ministarstvo spoljnih poslova naslediće gomilu problema. Jedan od tih je i problem Haškog međunarodnog suda pravde, pred kojim su BiH i Hrvatska podnele tužbe protiv SR Jugoslavije za genocid. Šta može da se učini?
       - To je jedna od prepreka na putu uspostavljanja punih diplomatskih odnosa između Bosne i Hercegovine i SRJ, a nije bilo prepreka za uspostavljanje diplomatskih odnosa između Hrvatske i SRJ. Mogući su neki koraci koje bi vlade tih zemalja mogle da učine, a da se olakša rešavanje ovog pitanja. Ako bi se tako dogodilo, to bi jako unapredilo odnose SRJ i sa jednom i sa drugom zemljom, ali će biti dosta pregovora i ja verujem da će postupak dogovaranja oko načina rešenja tog pitanja biti u okviru od godinu dana regulisan. Možda neće biti toliko prisutno u javnosti koliko će biti predmet svih komunikacija između SRJ i Hrvatske, SRJ i Bosne i Hercegovine.
      
       Kako će se birati novi ambasadori? Hoće li svi ambasadori biti novi?
       - Nekoliko stvari je povezano: stanje u Ministarstvu spoljnih poslova, kakvi su ljudski resursi onih koji su u zemlji kao i onih koji su u diplomatskim predstavništvima naše zemlje, do koje mere su službenici profesionalci a do koje mere su to eksponenti političkih partija koje su prethodnih godina dominirale. Ono što je već sada prisutno u političkim razgovorima, a verujem da to nije ništa manje tema i u javnosti, to je - šta raditi sa ljudima iz režima koji je na ovim izborima izgubio.
       Dakle, kao što je tema - šta sa direktorima, šta sa ljudima u pravosuđu ili na univerzitetu, tako je, naravno, isto, možda i više, tema - šta sa diplomatama koji su svih ovih godina služili samo jednoj politici a ne svojoj zemlji u pravom smislu te reči. Tu će, verovatno, biti vrlo ozbiljnih i vrlo vidnih rezova. Mi u ovom trenutku razgovaramo o ponovnom uspostavljanju odnosa sa Francuskom, Velikom Britanijom, Nemačkom i Sjedinjenim Američkim Državama. Dakle, stvoren je prostor da se mogu birati novi ljudi koji će biti u stanju da taj posao rade profesionalnije i bolje. Pošto se radi o zemljama od izuzetnog značaja u svetu, to će biti ljudi koji će biti i politički obojeni i prepoznatljivi.
       Druga tema je naša misija u Ujedinjenim nacijama u NJujorku, gde se ulaskom SRJ u Ujedinjene nacije stvara prostor da temeljito reorganizujemo tu misiju. To je, opet, nešto lakši posao, zbog toga što su ključne misije u svetu od strane prethodnog režima bile isključivo politički obojene, tako da su se ranije neka ambasadorska mesta delila kao čokolade. Mislim da tu neće biti prepreka da se postave novi ljudi.
       Ono što je ključno, to je pitanje kako će ti novi ljudi da budu birani. To će biti kombinacija ljudi koji su veoma poznati u našoj političkoj javnosti i onih koji možda nisu znani u političkoj javnosti, ali jesu u diplomatskim krugovima, kao stručnjaci za pojedine oblasti ili kao iskusni diplomatski službenici. Hoću da kažem da se može računati i na veliki broj ljudi koji su dugo godina profesionalci u Ministarstvu spoljnih poslova naše zemlje, koji možda nisu bili tako visoko profilisani ili možda nisu imali priliku da se nađu na najodgovornijim dužnostima. Ali, i neke od istaknutih ličnosti našeg političkog života, kao i istaknute ličnosti iz kulturnog i javnog života mogu da budu od značaja za prezentovanje naše zemlje.
       U ovom trenutku hitno je da bude rešeno pitanje predstavnika naše zemlje u Moskvi, s obzirom na veliki značaj i dosadašnjih, a i budućih odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije, našeg predstavnika u Ujedinjenim nacijama, i našeg predstavnika u Briselu. Zatim, predstavnika u Ženevi, a potom i u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Mislim da će brzo doći čas kada ćemo razgovarati o razmeni ambasadora sa Sjedinjenim Američkim Državama. To bi onda bio jedan potpuno balansiran položaj naše zemlje u međunarodnoj zajednici. Govorim o postavljenjima koja bi trebalo da se mere nedeljama i mesecima.
      
       STEVAN NIKŠIĆ