Nikada u američkoj istoriji izbori za predsednika nisu protekli ovako dramatično, sa tako "tesnim" rezultatom. Prvi put su zabrljali i davali pogrešne rezultate, što je zbunilo ne samo Amerikance, koji su proveli najdužu noć u očekivanju konačnih rezultata

      Između NJujorka i Los Anđelesa postoji samo pesak i koka-kola. I DŽordž Buš, koji, iako je dobio predsedničke izbore u Americi, može samo da se nada da će ući u Belu kuću, početkom sledeće godine, kada se sad već bivši predsednik Bil Klinton definitivno povlači.
       Buš će to znati tek u četvrtak uveče, kada se završi ponovljeno prebrojavanje glasova u jednoj od američkih država - Floridi. Prvi put u istoriji Amerike predsednik nije izabran kada je to trebalo. Tako kandidatima DŽordžu Bušu i Alu Goru ostaje još jedan dan za nadu. Gor je dobio glasove sa Istočne i Zapadne obale, dok je Bušu pripao ostatak Amerike, sa izuzetkom Novog Meksika. "Dvoboj" je ostao da se reši na Floridi, u državi na čiju su podršku računali oba kandidata. Pogrešnim brojanjem, Buš je proglašen za novog 43. američkog predsednika, u vrlo izjednačenoj borbi kakva nije viđena od vremena DŽona Kenedija i Ričarda Niksona.
       Naravno, ovo je bio prvorazredni događaj ne samo za Ameriku, već i za ceo svet koji željno iščekuje da se izabere predsednik države od koje zavise mnogi, direktno ili indirektno.
       Zavedeni prvim "službenim" rezultatima američkih predsedničkih izbora, mnogi šefovi država su požurili da čestitaju Bušu na izbornoj pobedi. Samo nekoliko minuta posle prvog objavljivanja Bušove pobede, na televiziji, stigle su čestitke iz Rusije, Kine, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske i Holandije, kao i iz Evropske unije, Turske, Indonezije i Australije. Prvo je stigla čestitka koju je uputio nemački predsednik Johanes Rau. Nekoliko minuta kasnije telegram je povučen, a nemački predsednik je izjavio: Šta da radimo? To je komplikovano. Svako želi da bude među prvima koji će čestitati i poželeti sve najbolje novom predsedniku.
       Izuzetna zabuna i konfuzija koja je pratila američke predsedničke izbore sigurno će izazvati brojna negodovanja i poziv za promenu američkog izbornog sistema u kome je moguće pobediti a izgubiti izbore, što se i dogodilo Gruveru u Klivlendu 1888. godine. Na primer, na Floridi Gor i Buš su podelili glasove, ali samo pola procenta više ili manje može doneti prednost jednom kandidatu od 25 izbornih glasova (za pobedu je dovoljno 270 od 538). Upravo na Floridi je i nastao spor.
       Prvo je javljeno da je dobio Buš a zatim naknadno utvrđeno da je moglo doći do greške prilikom glasanja za kandidata Demokratske stranke, Gora, čije ime se nalazilo pored imena, četvrtog, malo važnog kandidata Bjuhenena koji čak ne može osvojiti ni minimum glasova, ali, ipak, dovoljno da promeni pomenuti odnos.
       Najgore je, u ovom izbornom sistemu, prošao kandidat Zelene stranke Nader (Ralf), koji i pored izbornog uspeha nije dobio nijedan "predsednički" glas. To je ponovo pokazalo koliko u američkom izbornom sistemu nema mesta za trećeg kandidata.
       Apsurd je da u zemlji sa 260 miliona stanovnika mogu da postoje samo dve vrste mišljenja: demokratsko i republikansko. Nefleksibilan sistem kao što je američki danas, ne može odgovarati sve različitijem profilu američkog stanovništva, a moguće greške, kao što je bila ova, čine ga još apsurdnijim.
       Cinični Britanci već u prvim izveštajima ne propuštaju priliku da primete da tvorci američkog Ustava nisu mnogo verovali u demokratiju.
       Amerikancima, i svima nama, ostaje samo da čekamo još jedan dan, što i nije mnogo, osim za američki ponos i shvatanje demokratije.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ