NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pobuna u prokletoj avliji

Ko je zapalio srpske zatvore, i šta se krije iza dimne zavese

      Tačno mesec dana od demokratske "revolucije" bilo je potrebno pa da na dnevni red dođu i zatvori. Sve je počelo u najvećem - Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici gde je 1 500 zatvorenika u noći između petog i šestog novembra rešilo da izvede jednu od najvećih pobuna u novijoj srpskoj istoriji.
       Kada se sedmog novembra reporter NIN-a u jutarnjim časovima našao pred vratima sremsko-mitrovačkog zatvora, još su se u vazduhu i među prisutnim policajcima osećale napetost i nervoza zbog događaja koji su uzdrmali javnost ovih dana. Pobuna se još nije smirila, ali kako su prisutni govorili - "sve je pod kontrolom".
       Tog utorka "nova" uprava nije bila raspoložena za "saradnju" sa sedmom silom. Kratkotrajan boravak s one strane završio se jalovim čekanjem i nadanjem da će se v.d. upravnika Pera Bartoš obratiti novinarima i pružiti mogućnost za razgovor sa pobunjenim zatvorenicima. Ali i pored toga informacije su curile bez obzira na zakopčanost ovakve vrste institucija.
       Kružnim obilaskom moglo se uočiti da je na krovovima zatvorskih paviljona bilo oko dve stotine osuđenika koji su se već dva dana nalazili na tom mestu. Mnogi obližnji meštani su potvrdili da se noću čuju uzvici: Uprava napolje!, da se čuje muzika, da je čak postavljen i jedan televizor. Komšije koje su raspoložene za crni humor, "zahvaljuju" pobunjenicima zbog toga što ih više ne pogađaju restrikcije struje.Dim koji se vijorio iznad zatvora je nestao, a potvrđeno je od više zaposlenih da je Treći paviljon koji je namenjen za izdržavanje kazne mlađih punoletnih lica do 27. godina potpuno izgoreo.
      
       Razumevanje i zamerke
       Jedino je ostalo nejasno kako je pobuna izvedena. Bilo je tvrdnji da su se stražarima, kada su odvodili vođe pobune u izolaciju, ovi oteli i savladali ih, a potom oslobodili svoje kolege iz ćelija.
       Mogućnost primene represije prema osuđenicima stražar (koji je pristao da anonimno govori za NIN) ne želi da prognozira, ali u jedno je siguran: "Ministarstva to zadržavaju, ide se na dogovor. Ova pobuna je bila planirana, a prava je sreća što smo svi uspeli da pobegnemo, inače, izgubili bi glave. Ono što znam, jeste da su trojica zatvorenika povređena u međusobnom obračunu i da možda imaju oružje. Ušli su i u zatvorsku apoteku iz koje su uzeli sedative, a mnogi među njima su se izgleda opili kolonjskom vodom koju su tu pronašli." Kako još kaže, posle 20 godina rada, priznaje "da podržava zahteve pobunjenika" jer "došlo se do tačke preko koje se više ne može preći."
       Međutim, ovakvo mišljenje ne dele svi radnici ovog zatvora. Mnogi su ljuti na novinare kako izveštavaju i kako na taj način podržavaju one koji su zasluženo iza zatvorskih rešetaka.
       I nekako tu, u blizini, pojavile su se dve žene koje imaju nekog tamo iza zidina. Zašto su došle? "Tu mi je sin. Osuđen je na dvanaest godina i sedam meseci zbog ubistva", govori majka Bosiljka za svog Dragana, ne sporeći njegovu krivicu za učinjeno delo, dok nam sestra Mirjana kaže da su uslovi u zatvoru teški i da joj se brat žalio. "Leti nisu imali vode, prosto su se bili usmrdeli. Zimi nemaju grejanje, a brat mi kaže da im prsti promrznu", i tu se polako završava spontani razgovor jer je prisutnim policajcima zasmetala takva vrsta okupljanja.
       Zatvorenici su, kako saznajemo, očekivali amnestiju zbog najava da će je albanski zatvorenici - njih sto šezdeset sedmorica dobiti. U međuvremenu, Albanci su prebačeni sa tri autobusa u "neki drugi zatvor". Posle svega ostaje sumiranje štete: zapaljen drvni pogon, mašine su gorele, ekonomat takođe, štamparija je oštećena požarom, izgoreo je i već pomenuti Treći paviljon.
      
       Trivo, vrati se
       Kazneno-popravni zavod je funkcionisao u zatvorenom krugu i svetu, tvrde zaposleni. Kažu još da je poslednji upravnik, smenjeni Trivun Ivković, "izneo zatvor u javnost. Voleo je da se slika i da bude u centru pažnje." "Da li je ovo posledica njegovog odlaska ili nečeg drugog, to ne znam. Zatvor je samo projekcija društva u kome živimo i možda nije mogao da bude drugačiji", filozofira dugogodišnji radnik obezbeđenja i završava ne bez ogorčenja: "Najmanje se gledao čovek - i kad su u pitanju zatvorenici, i kad su u pitanju radnici."
       U porodičnoj kući Trivuna Ivkovića, bivšeg upravnika zatvora zatekli smo njegovu suprugu Miloranku i sina Slavka.
       "Oko jedan, pola dva noću, petog na šesti novembar, zvali su ga zatvorenici na mobilni telefon. Rekli su mu da žele s njim da razgovaraju i da samo on može da im pomogne i da ispuni njihove zahteve", kaže za NIN Trivunov sin Slavko. "Posle nekih petnaest minuta je otišao i pozvao bivšeg načelnika straže Panteliju Božića i oni su zajedno tamo otišli, a moram da kažem da ga je pozvao i Velja Ilić da se raspita o situaciji u zatvoru."
       Ivković se, prema rečima njegovog sina, pojavio u zatvoru i rekao da je odatle udaljen voljom ministra, da nema uticaj na ove događaje i da ne zna kako da im pomogne. Slavko kaže da mu je otac rekao: "Tamo je pobuna, gori sve, ne znam šta bih i da me vrate."
       Istog jutra u 6 sati blokirane su bile ulice oko Ivkovićeve kuće, policija je pretresla kuću i podigla ga iz kreveta pod optužbom - da ga privodi zbog privrednih mahinacija. "Bilo je šest inspektora i šest policajaca i ništa od onoga što su tražili, nisu pronašli. Tražili su novac, papire o poslovanju. Sve što su pronašli, bile su njegove lične beleške od 1987. do 2000.godine. Držali su ga u SUP-u Sremska Mitrovica, a uveče su ga odveli kod istražnog sudije zbog zloupotrebe službenog položaja, pod pet tačaka. Sudija mu je naložio pritvor od 30 dana, da ne bi kako je rečeno, uticao na okolinu i zbog svog destruktivnog uticaja na javnost. Oko sedam sati uveče odveli su ga u šabački zatvor zbog bezbednosnih razloga."
       Slavko konstatuje da je njegov otac, dok je imao svoje ljude na pozicijama u zatvoru, bio u mogućnosti da kontroliše situaciju. "Produžena ruka bivšeg režima iz JUL-a ga je smenila, a tvrdim vam, jer to mnogi nisu hteli da objave, da su zatvorenici na krovovima paviljona ceo dan vikali: 'Slobo, ubi se, Trivo, vrati se!'"
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ
      
      
Hoće amnestiju

Opštoj pobuni osuđenika niškog KPD, u ponedeljak oko 20.30 časova, prethodio je štrajk glađu nekoliko stotina zatvorenika. Pobunjeni osuđenici zatražili su smenu upravnika zatvora Mileta Đorđevića, celokupne uprave, smanjenje kazni, poboljšanje uslova života i nekažnjavanje za podizanje pobune. Zatvorenici su svoje zahteve dopunili oko 19 časova tražeći da se njihov štrajk obelodani u javnosti (na bilo kojoj lokalnoj televiziji) u udarnom terminu. Uprava je prihvatila taj zahtev, ali pošto je već bilo kasno za ispunjenje tog zahteva osuđenici su počeli da lupaju u zatvorske rešetke, limove na prozorima i vratima, a potom i da uništavaju inventar. Tokom noći zapaljena je zatvorska biblioteka, Dom kulture, kartoteka sa dosijeima, porazbijan inventar po paviljonima, a na velikom platou zapaljeni su dušeci, ćebad i posteljina. Oko 14 časova narednog dana zapaljeni su bioskop, ambulanta i Istražni zatvor.
       Zatvorenici su oko 16 časova provalili i u ženski deo zatvora. Prema rečima Bosiljke Šubaš iz Svrljiga, koja je puštena iz Istražnog zatvora, od ukupno sedam žena, četiri su uspele da izađu, a preostale tri su, navodno, silovane i pobunjenici se međusobno tuku zbog njih.
       Tokom noći koministri pravde u Vladi Srbije razgovarali su sa zatvorenicima koji su istakli zahtev za opštu amnestiju - ublažavanje kazne za trideset odsto svim zatvorenicima osuđenim za krivična dela opšteg kriminaliteta i isplatu zarada zaposlenima u KP domu.
       Ukupan broj osuđenika u niškom KPD je 1200. Oko 300 albanskih zatvorenika zatvorilo se u jednom od paviljona odbijajući da učestvuje u sukobima.
       U pobuni je poginuo osuđenik Vasilije Kujović koji je pao sa krova zgrade (oko 20 metara visine) i od teških povreda glave preminuo u niškoj Neurohirurškoj klinici.
       Talas opšte pobune zatvorenika u Srbiji zahvatio je i požarevački Kazneno-popravni zavod "Zabela", u kome se zbog loših uslova života u zatvoru pobunilo oko 700 od 1 250 osuđenika. Oko 50 od ukupno 250 Albanaca je van pobune, i oni su evakuisani iz zatvora. Takođe, pobuna je zahvatila i ženski zatvor, gde kaznu izdržava 60 osuđenica.
       Zatvorenici su, njih 170, zapalili zgradu Petog paviljona. Nedugo potom zapaljene su i zgrade Šestog, Sedmog ('zatvoreni deo' kaznionice) i Osmog paviljona. U dogovoru sa koministrima dozvoljen je ulazak vatrogasaca u unutrašnjost zatvora, pa je ugašen požar u Šestom paviljonu. Peti je izgoreo.
       Jedna od mnogobrojnih parola koje su zatvorenici nosili bio je: "Mi napolje, JUL unutra". U Zabeli nema političkih osuđenika. Jedna grupa zatvorenika pokušala je bekstvo preko zida zatvora, ali je na njih policija otvorila vatru. Tom prilikom je desetak zatvorenika ranjeno. U tuči dve grupe zatvorenika, jedne koja protestuje i druge koja se protivi protestu, od udaraca metalnom šipkom povređena su dvojica zatvorenika.
       Trojica koministara pravde Srbije, Zoran Nikolić, Sead Spahović i Dragan Subašić, složili su se sa zatvorenicima da hitno treba doneti novi zakon o amnestiji i da treba poboljšati uslove života u zatvorima. Koministri su upozorili da bi protesti trebalo da se smire u roku od tri dana, inače će "prestati pravni osnovi za donošenje zakona o amnestiji". Obećano je da će Skupština Srbije doneti zakon o amnestiji u ubrzanom procesu pre decembarskih izbora.
       Prilikom protesta povređeni su osuđenici Slobodan Milivojević, Goran Nikolašević, kao i stražar Niša Mitrović, koji je pao sa zida.
      
       ALEKSANDAR ROKNIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu