Sudbina poznatih imena između Pariza, Sarajeva i Beograda

      Javio mi se, u dva maha, dr Vladimir Osipov. On je svojevremeno na sarajevskom univerzitetu predavao francuski, a sada se bavi slavistikom na jednom od bezbrojnih pariskih univerziteta.
       "U januaru 1997" - piše on - "moja žena je bila u Sarajevu i posjetila naš nekadašnji stan. Ušetala je u njega sasvim slobodno, ulazna vrata su bila vezana kravatom. Bez prozora i po velikoj hladnoći danima je prebirala po preostalim papirima, kojih je bilo maltene do gležanja..."
       U toj gomili papira našao se i jedan članak koji je dr Osipov objavio u sarajevskom "Oslobođenju", juna 1982. godine. Sada mi šalje fotokopiju, kao potvrdu koliko su nekadašnje federalne republike bile slične među sobom. "Oslobođenje" se, kao i tadašnja "Borba", štampalo malo latinicom a malo ćirilicom. Napis dr Osipova bio je posvećen izgovoru francuskih imena. On nije mogao znati na kojoj će strani tekst izaći, ali je za svaki slučaj pažljivo zaokružio sve reči koje treba štampati u izvornoj grafiji. Članak je izašao na ćiriličkoj strani. Francuske reči su složene latinicom, ali - ne sve. Umesto "Radžmond", recimo, ispalo je "Radžmond". Slagač uvek mora bar jednu reč da previdi i da je složi ćirilicom, umesto latinicom. Tako je i danas u beogradskoj štampi. Tako biva i u NIN-u, u ovoj rubrici.
       Ime Radžmond (nosio ga je, recimo, bivši francuski premijer Bar, ili pesnik Keno) dr Osipov je pomenuo da bi upozorio da se izgovara Remon, a ne Rejmon. Na isti način, komediograf Georges Fedždeau zapravo je Žorž Fedo, a ne "Fejdo" kako ga kod nas redovno zovu.
       U članku je pomenuta i Katrin Denev (Catherine Deneuve), zato što je saradnici filmskih rubrika, u Sarajevu kao i u Beogradu, svaki čas prekrste u "Ketrin Danev". "Ketrin" zato što misle da se francuski izgovara kao engleski, a "Danev" valjda zato što su naučili da se francusko en čita an. Tačno, ali to važi za en ispred suglasnika (kao u Henri - Anri, Provence - Provansa) ili na kraju reči (Rouen - Ruan), a ne za en ispred vokala, kao u Deneuve.
       Svoje prvo pismo dr Osipov je završio pomalo obeshrabrujućom primedbom: "Nego, ja sam nedavno čuo da je ona porijeklom Bugarka i da je zaista Danev(a). Pa sad čovjek da bude pametan..."
       To me je navelo da zavirim u jednu enciklopediju. U njoj sam ne toliko našao podatke koliko sam se setio stvari koje sam nekad, kao verni posetilac bioskopa, i sam znao. Bile su dve sestre, Katrin i Fransoaz, obe rođene u Parizu. Otac im je bio Moris Dorleak, svojevremeno čuveni glumac. Obe su uspešno debitovale na filmu. Da ih publika ne bi mešala jednu s drugom, dogovorile su se da Fransoaz zadrži očevo prezime, a Katrin je uzela majčino - Denev. Sudbina je htela da uskoro zatim Fransoaz Dorleak, "mlada nada" francuskog filma, pogine u saobraćajnoj nesreći. Katrin je ostala sama, nastavila je karijeru, postala Bunjuelova "lepotica dana", rodila ćerku s Marčelom Mastrojanijem, i... ostalo je istorija.
       Teorija o bugarskom poreklu, prema tome, mogla bi se održati samo u slučaju da je Katrinina majka (o kojoj ne znamo ništa) bila Bugarka i zvala se Daneva. Na transkripciju to ipak ne utiče, jer kakav god bio prvobitni oblik prezimena, danas je ono francusko i po francuskom se izgovara. U svom drugom pismu, uostalom, dr Osipov mi piše:
       "Moj kolega Bernar Lori, istoričar i geograf Balkana, koji je svoju prvu fakultetsku diplomu stekao ovde iz bugarskog (inače, odlično govori i naš jezik, koji je usavršavao u Novom Sadu), kaže mi da bi se Bugari već bili njemu pohvalili da je Katrin Denev Bugarka, i da on tako nešto nije nikad čuo."
       Zaista, mali narodi nisu neosetljivi na slavu filmskih zvezda. Davno, davno nekada, kada je Kim Novak bila u usponu karijere, "Vjesnik u srijedu" je pisao da je ona jugoslovenskog porekla. S obzirom na broj Novaka u Hrvatskoj i Srbiji, to i ne zvuči nemoguće, ali kasnije smo čuli da je Čehinja. A najtačnije je reći da je Amerikanka, rođena 1933. u Čikagu, pravim imenom Merilin Polin Novak.