"Vi znate izreku o ulovu ribe u mutnoj vodi. Pred nama su ribolovci koji su se nalovili, a sada žele da se takva situacija produži još, za celi istorijski period. Međutim, ne mislim da je to prihvatljivo ruskom narodu a, takođe, i našim stranim partnerima", komentarisao je Putin

      U višemesečnom polemičnom koškanju predsednika Putina i "oligarha", kako u samoj Rusiji nazivaju grupu novopečenih milijardera, izraslih u moralnom i fizičkom raspadu Sovjetskog Saveza, prošle nedelje je najzad pomenuta i - batina. Ukoliko, dakle, vlast ne uspe da bogataše drugačije utera u red - ona će batinom, zapretio je predsednik Rusije.
       "Država ima batinu. NJome samo jednom udarite, ali u glavu", objasnio je bivši policajac (obaveštajni oficir u Nemačkoj DR), govoreći uoči nedavnog puta u Francusku za tamošnji "Figaro". "Mi još nismo upotrebili tu batinu. Međutim, glačamo je - što je dovoljno da se nekome skrene pažnja. Ali onog dana kada se zaista razljutimo, nećemo se ustezati da zamahnemo", rekao je Putin.
       On je ocenio "nedopustivim ucenjivati državu", kako bi, zatim, poručio da "ćemo mi, bude li neophodno, razoriti instrumente koji omogućuju takvu ucenu".
       Elem, sasvim nov rečnik! Da li je on isprovociran isključivo javnim prebacivanjem milijardera Berezovskog da predsednik Putin tobože teži da Rusiju preobrati "u latinoamerički režim" - ili su dojučerašnji favoriti Jeljcinove "privatizacije" sada konačno prešli crtu svoje kritične bezobzirnosti u odnosu na zakon, te je i šef države primoran da najzad interveniše?
      
       Sloboda za vlasništvo
       Koškanje Kremlja s milijarderima traje od proletos, kada je ono tumačeno isključivo nastojanjem vlasti da se domognu potpune kontrole nad NTV-om i ORT-om, ruskim ključnim televizijama u privatnom ili delimično privatnom vlasništvu. Prvi koji se našao na udaru bio je Vladimir Gusinski, medijski magnat, vlasnik Medija MOST - posednika NTV-a, radija Eho Moskve i nekoliko listova. Juna meseca, Gusinski je pozvan na "informativni razgovor", posle kojeg je smesta i zadržan, ostajući tri dana u zloglasnom zatvoru Butirka. Optužen je "za utaju". Oslobođen je posle nezapamćenog protesta javnosti, kako u Rusiji, tako i van nje, jer Gusinski (inače još i s pasošem Izraela) nije samo vlasnik jednog sistema informisanja, nego i ugledni čelnik ruskih Jevreja.
       Magnatu je naređeno da, do okončanja slučaja, ne napušta Rusiju. Međutim, kada je zabrana izlaska iz zemlje ukinuta - Gusinski je (avgusta) pokazao tajni amandman jednog ugovora, navodno potpisanog pod prinudom - o prodaji medijske imperije ruskoj firmi "Gazprom". U javnosti, amandman je nazvan "trampom slobode za vlasništvo".
       Objavljujući tajni amandman, vlasnik NTV-a je uvukao Kremlj u spor pred licem javnosti cele zemlje. Tvrdio je da nije reč ni o kakvoj utaji, već da se želi gurnuti pod kontrolu NTV-a - zbog odbijanja da podrži predsedničku kandidaturu Putina, proletos.
       Poenta Gusinskog podvučena je čim je aferi s njim pridodat novi slučaj - konflikt Kremlja s Berezovskim, milijarderom sa suvlasničkim udelom u ORT-u, najmoćnijem kanalu televizije. Svemoćan u vreme Jeljcina, Berezovski je preko svojih ljudi u redakciji značajno određivao uređivačku politiku ORT-a - razumljivo, prikladno sopstvenim političkim interesima. Letos je istupio s tvrdnjom - da mu je pod pretnjom zatvorom naređeno da svoj udeo u akcijama ORT-a prepusti državi. Objavio je "otvoreno pismo" Putinu, navodeći poimence ko mu preti i zašto mu preti - tobože zbog kritike ORT-a na račun predsednika, povodom nesrećnog potonuća podmornice "Kursk".
      
       Pokaži pare
       Teza o pokušaju Kremlja da se samo dokopa uticajnih televizija pokolebana je kasnijim događajima, kada su pod udar vlasti dospele i neke druge firme i neki drugi bogataši - optuženi da izvrdavaju pred obavezama državi. Letos, poreska policija je, na primer, "krenula" na "AvtoVAZ" - optužujući najvećeg proizvođača automobila za utaju 600 miliona dolara poreza.
       "AvtoVAZ" proizvodi donekle demodirane, međutim i dalje tražene "lade"- ali je osumnjičen da je iz svojih montažnih hala izvezao čak 280 hiljada takvih "lada", ali, sa jednim te istim identifikacionim brojem - izbegavši time da za svaku jedinicu prodatog proizvoda plati porez. Optužba je bila epilog prethodnog upada poreske policije u čak 46 fabričkih ureda u 26 različitih regiona istovremeno, sa zadatkom da se pronađu dokazi krivičnog dela.
       Pre slučaja s "AvtoVAZOM" poreska policija je preduzela krivičnu istragu i protiv Vagita Alekperova, glave "LUKoila" (nafta) - ispitujući i u tom slučaju utaju "desetina miliona dolara" neplaćenog poreza.
       U nevolji se zatim našao i visoki funkcioner nekadašnjih Jeljcinovih vlada Vladimir Potanjin - optužen za "ilegalnu privatizaciju Norilskog nikla" (1997), sibirskog giganta obojenih metala. Potanjin je pozvan da uplati državi 140 miliona dolara!
       Na kraju, uveliko se zucka o još jednom od "krupnih" Rusije - o glavnom čoveku "Gazproma" Remu Vjahirevu, kojeg, kažu, možda može spasti prozivke jedino njegovo najavljeno povlačenje s dužnosti. "Gazprom" je u središtu pažnje još od pre nekoliko godina, kada se iz američkih izvora dokazivalo da je sedam odsto njegove ogromne vrednosti u rukama jednog drugog komunističkog trbonje, Jeljcinovog predsednika vlade (tvrdi se, i milijardera) Viktora Černomirdina.
       "Ima ljudi kojima je najlagodnije u haotičnim uslovima. Vi znate izreku o ulovu ribe u mutnoj vodi. Pred nama su ribolovci koji su se nalovili, a sada žele da se takva situacija produži još, za celi istorijski period. Međutim, ne mislim da je to prihvatljivo ruskom narodu a, takođe, i našim stranim partnerima", komentarisao je Putin, govoreći posle cele ove, i možda samo prve serije, francuskom "Figarou".
      
       Kakva je kičma tužioca
       U vatru je uskočio i predsednik vlade Rusije Vladimir Kasjanov.
       "Oligarhija nema imunitet, što znači da, ako je reč o proveri u njihovim kompanijama, tela nadležna za primenu zakona obavljaju svoj redovni posao", rekao je Kasjanov, govoreći jednom za (evropski) "Volstrit džornal".
       Učinilo se da je samo jedan od nižih saradnika administracije predsednika, Vladimir Surkov, pokušao da, čvrsto nagoveštenu orijentaciju vrha donekle "smekša" - založivši se da je vreme "da zaboravimo šta je bilo dosad". Drugim rečima, ko je šta oteo - oteo je. "Ako i ne zaboravimo - ne moramo baš svoditi račune. To možda zvuči čudno, i ilegalno je sa stanovišta zakonitosti, ali u redu je sa stanovišta intuicije" - raznežio se Surkov.
       Proširivanjem liste "prozvanih" (a ona još nije konačna), pribavljena je veća uverljivost tvrdnjama Kremlja, da nije reč o prevashodno važnom posezanju države za medijima - već o borbi protiv čistog kriminala, o utajama, porezima i nezakonito privatizovanim dobrima. Osim - ako se ne uzme da su možda mediji to na šta je Putin mislio, govoreći o spremnosti države da oligarhiji "razori instrumente ucene"!
       U ime vlasti, u prvom redu kampanje je formalni inicijator sudskog gonjenja bogataša, javni tužilac Rusije Vladimir Ustinov. Tužilaštvo nema drugih motiva za svoje odluke, osim službene privrženosti poretku zakonitosti. Ono zbog toga neće ustuknuti pred optužbama za "banditizam vlasti i reketiranje" - koje se čuju iz tabora ljudi na udaru, govori Ustinov.
       U Moskvi, malo ko, međutim, veruje da je tužilac tako uzvišeno samostalan. Vladimir Ustinov imenovan je za tužioca maja ove godine (posle više od pola godine v.d. stanja), umesto Jurija Skuratova, smenjenog s te dužnosti u vreme Jeljcina, veruje se - zbog zavirivanja u tragove jedne od korupcionaških afera Kremlja. Putinova odluka da za tužioca predloži Ustinova, umesto prethodno pominjanog Dmitrija Kozaka, jednog iz tima "predsednikovih Peterburžana"- pobudila je pesimizam javnosti u odnosu na pretpostavljenu nezavisnost Ustinova. Pisalo se da je tužilac Ustinov čovek Familije (najužeg kruga birokrata Kremlja, eksponenata interesa Jeljcinove porodice i obogaćenih prijatelja) - i da je Putin proletos, u stvari, prinuđen da se odrekne Kozaka i prihvati Ustinova.
       "Ustinov je zavisnik ljudi koji su ga tu postavili", izjavio je, na primer, Jurij Karganjuk, iz istraživačke grupe Indem. "Ustinov je naučio iz mojih grešaka. Svi njegovi koraci usaglašeni su s Putinom i Valošinom", oglasio se u tom smislu i uklonjeni Skuratov.
       Aleksandar Valošin je šef administracije predsednika, zadržan na tom vrlo uticajnom mestu u ime zaloga Putinove vernosti tajnom zavetu sadašnjeg predsednika Jeljcinu - da posle odlaska s vlasti neće biti izložen sudskom gonjenju. Za takvo gonjenje bilo bi i političkih i čisto kriminalnih razloga, iskrslih iz korumpiranosti "prvog demokratski izabranog predsednika Rusije". (U Rusiji se svojevremeno pisalo da su i Jeljcin i njegova kćer Tatjana Djačenko "na platnom spisku Berezovskog".)
      
       Mere razdora
       Primedbama se, dakle, htelo reći ipak ono s početka - da početa "potera za milijarderima" nikako nije izraz pretpostavljenog osećanja dužnosti tužilaštva u odnosu na zakon - već izraz volje predsednika Putina ili Familije, namerne da ih iz nekih razloga (možda, tražeći i za svoju stranu više) "disciplinuje".
       Insistiranje ruskog tužilaštva i predsednika Putina na zakonitosti poslovanja firmi ruskih bogataša naišlo je na odobravanje međunarodnih finansijskih institucija u aranžmanima s Rusijom, tvrdi se iz vladinih izvora u Moskvi.
       "Na osnovu razgovora sa predstavnicima međunarodnih finansijskih organizacija zaključio sam da su oni pod pozitivnim utiskom mera nadzora nad primenom poreskog zakonodavstva i posebno borbe protiv izvrdavanja poreza, bez obzira na razmere poreskog platiše", izjavio je jedan od vladinih funkcionera.
       Ukoliko je tačno, takvo reagovanje iz inostranstva uopšte ne bi bilo neobično, slabost vlasti u zaštiti zakonitosti smatra se jednim od glavnih razloga smanjenog interesovanja predstavnika međunarodnog kapitala za ulaganje unutar Rusije.
       Dakle, kakav može biti nastavak ove priče o Putinovoj spremnosti da zamahne na ruske milijardere? Da li je udar na barone Jeljcinove privatizacije zaista iza ugla? Ovi najpoznatiji, Gusinski i Berezovski, već su van zemlje, još od letos. Berezovski je viđen u Parizu, u luksuznom hotelu "Bristol", gde je izmakao po savetu advokata, u interesu lične bezbednosti. Gusinskog optužuju da je kapital svoje imperije izneo iz Rusije. Berezovskog, tužioci žele da pitaju šta je sa stotinama miliona dolara ruskog "Aeroflota", prebačenim po njegovom nalogu u Švajcarsku. Pozivi ovoj dvojici da se pojave pred tužiocem su poslati. Bude li potrebno, Rusija će svoje bogate stranke u slučaju potražiti i preko Interpola, poručili su iz ruskog tužilaštva.
      
       PETAR POPOVIĆ