Partije koalicione vlade praktično su poražene: Klausova Građanska demokratska partija izgubila se mnogo, a socijaldemokrate Miloša Zemana izgubile "sve što se moglo izgubiti"

      (Od dopisnika NIN-a u Pragu)
      
       Rezultati dva paralelna izborna takmičenja, za poslanike regionalnih parlamenata i za Senat, čija se trećina članova obnavlja svake dve godine, sumirani na početku ove nedelje, doneli su veliko iznenađenje češkoj javnosti i, naročito, vodećim partijama i njihovim liderima, a na političkoj sceni pravi prevrat. Na prvim regionalnim izborima, na osnovu zakona koji Češku deli na 13 pokrajina, plus prestonički okrug, i uvodi novu strukturu vlasti - pokrajinske parlamente, Građanska demokratska partija (GDP), jedna od dveju koje čine vladajuću koaliciju, osvojila je najveći broj poslanika u pokrajinskim skupštinama (181) i kontrolu u sedam regiona, ali se, uprkos najvećem broju glasova (23,8 odsto), suočila sa opadanjem poverenja birača. NJen koalicioni partner Češka socijaldemokratska partija (ČSP), s kojom, na osnovu tzv. Opozicionog sporazuma, učestvuje u vladi, naprotiv, ima samo 111 od ukupno 675 poslaničkih mesta u regionima, dok je na dopunskim izborima za trećinu članova Senata (Gornji dom nacionalnog parlamenta) doživela potpuni fijasko.
      
       Totalni gubitnik
       NJihovu protivtežu predstavlja četvorna koalicija (hrišćanski demokrati, Unija slobode, Demokrati evroorijentacije i Građanska demokratska alijansa), koja je sa 171 poslanikom u regionima i 17 od 25 novih senatora izbila u prvi plan političke scene. NJen glavni dobitak je u tome što na idućim opštim izborima, za dve godine, može da računa da će voditi glavnu reč, kao i već sada u Senatu, a naročito u izboru novog predsednika Češke, kad u januaru 2003. Vaclav Havel najzad izgubi pravo da se ponovo kandiduje.
       "Pravim pobednikom" izbora, međutim, mnogi domaći analitičari smatraju Komunističku partiju Češke i Moravske (KPČM). Ali, ne zato što će njeni malobrojni izabrani predstavnici u regionima (na izborima za Senat nije prošao nijedan) moći da predstavljaju neki ozbiljan teg, već zato što se, neočekivano, pokazalo da uživa veću podršku birača neko što je imala na bilo kojim izborima u proteklih deset godina.
       Građanski demokrati Vaclava Klausa, bivšeg ministra finansija i predsednika vlade, koji je u toj ulozi dugo važio za tvorca češkog "ekonomskog preobražaja" i garanta stabilnosti u periodu posle "plišane revolucije", sada su na udaru oštrih kritika da su izneverili i svoj program i birače. Prvi, navodno, i nije istinski program desnice, a što se drugog tiče, kritičari ih optužuju da mnogi njihovi potezi svedoče o tome da "govore jedno, a drugo rade". Međutim, uprkos tome što je u drugom kolu izbora za Senat pobedilo samo pet od 18 kandidata Građanske demokratske partije, pozicija Vaclava Klausa kao njenog lidera nije ugrožena. Ukoliko se u iduće dve godine oporavi (kao i njegova partija) od potresa, koji je izazvao njegov pakt sa Zemanovim socijalistima, on čak može da računa da će zauzeti Havelovo mesto u predsedničkoj rezidenciji na Hradu, mada sada tvrdi da nije zainteresovan za položaj šefa države.
       Ništa od toga se ne predviđa za sadašnjeg premijera i predsednika čeških socijaldemokrata Miloša Zemana, bez obzira na to što mu svi, i politički protivnici, priznaju da bi ta partija, bez njegove obnoviteljske uloge i autoriteta, najverovatnije nestala sa scene, što joj i sada ozbiljno preti, ukoliko Zeman, svojom voljom ili usled unutarstranačke privole, napusti mesto njenog lidera. I on i njegov ČSD smatraju se potpunim gubitnikom oba izborna nadmetanja, jer se potvrdilo da je među svim partijama u ovoj igri - bila i ostala najranjivija.
       Poraz socijaldemokrata dovodi u pitanje i premijersku fotelju Miloša Zemana i budućnost njegove koalicione vlade, iako se odnos snaga u Donjem domu parlamenta posle ovih izbora ne menja, ali se promenila politička klima u celini. To jest, njegov partner u vladi Vaclav Klaus može da razmišlja o prednostima nekog novog saveza, mada ga četvorna koalicija u tome nimalo ne ohrabruje. Naprotiv, pošto su u pitanju njegovi davnašnji politički protivnici ili razočarani "otpadnici" iz njegovog GDP-a, oni bi pre pružili ruku Zemanovim socijalistima, nego da spasavaju njega.
      
       Uspon komunista
       Lider KPČM-a Miroslav Grebeniček i njegovi najbliži saradnici trljaju ruke i rado ponavljaju komentatorske ocene da su komunisti "pravi pobednici (regionalnih) izbora". Partijski vrh uistinu ima mnogo razloga da bude zadovoljan. Ova partija, stalno na začelju lista "popularnosti" i, u svakoj zgodnoj prilici, optuživana da se "nije odrekla svoje prošlosti", najzad se svrstala u gornju polovinu glavnih aktera političke scene - iza Klausovih građanskih demokrata i "četvorke", pretekavši tako Zemanove socijaliste, koji su sa prvog pali na četvrto mesto.
       Sami, komunisti, međutim, ne mogu da računaju gotovo ni na šta, pogotovo na nacionalnom planu, ali u regionima, u savezu sa socijalistima, mogu da postanu ozbiljan faktor, naročito ako usledi preraspodela ovlašćenja između centra i nove strukture lokalne samouprave. Naime, za razliku od Senata, koji za protekle četiri godine nije uspeo da stane na noge i dokaže svoju "životnu sposobnost", regionalni parlamenti samo čekaju svoj trenutak - da zgrabe svoj deo vlasti. U Senatu se glasa isto kao u Skupštini, prema direktivama partijskih vrhuški, zbog čega ga analitičari kvalifikuju kao "impotentnu kopiju" Donjeg doma parlamenta. Zbog toga ga kritičari - a među njima su i lideri partija koje nisu uspele da osvoje presudan broj senatorskih mesta - postavljaju pred izbor: ili će se naučiti "istinskom demokratskom parlamentarizmu" ili da sam sebe raspusti.
      
       BRANKO STOŠIĆ