NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Predsednikov harakiri

Alberto Fuhimori, šef Perua, podneo je ostavku posle skandala zbog korupcije u koju je bio umešan njegov šef obaveštajne službe i lični prijatelj Vladimiro Montesinos i tako uveo ovu južnoameričku državu u nezapamćenu političku krizu

      Peruanski predsednik Alberto Fuhimori (62), koji je u prošli petak neočekivano doputovao u Japan, zemlju svojih predaka, nije zatražio politički azil u Tokiju, ali je podneo ostavku na mesto šefa države.
       Fuhimori je uputio ostavku Kongresu, saopštio je predsedavajući Kongresa Valertin Paningava, javile su agencije iz Lime. "Pismo sa ostavkom predsednika je stiglo adresovano na članove Kongresa", rekao je novinarima Paningava.
      
       Kolektivna ostavka
       Prema Ustavu Perua, Fuhimorija bi na čelu države trebalo da naslede dvojica njegovih potpredsednika.
       Odluka peruanskog lidera da podnese ostavku je direktna posledica skandala zbog korupcije u koju je bio umešan njegov šef obaveštajne službe i lični prijatelj Vladimiro Montesinos.
       Peru u proteklih devet nedelja potresa najveća politička kriza. Vlada ove andske zemlje podnela je kolektivnu ostavku oštro kritikujući prvog čoveka nacije da "snosi krivicu za tešku krizu i neizvesnost u kojoj se zemlja nalazi".
       Kada je na lokalnoj televiziji prikazan snimak kako šef obaveštajne službe daje opozicionom poslaniku 15 000 dolara tražeći zauzvrat podršku za vladu, skandal je bio na vidiku.
       Fuhimori nije imao kud. Tri dana posle kompromitujućih snimaka obratio se naciji preko državne televizije i najavio da će uskoro raspisati opšte izbore, predsedničke i parlamentarne i da se neće kandidovati za predsedničku funkciju.
       "Posle dubokog razmišljanja odlučio sam da raspustim svoju obaveštajnu službu (SIN) i da zatim raspišem izbore na svim nivoima na kojima se neću kandidovati", rekao je Fuhimori u televizijskom obraćanju Peruancima.
       Alberto Fuhimori, koji je predsednik Perua od 1990. godine, izabran je u maju ove godine za šefa države po treći put na kontroverznim izborima koje je opozicija bojkotovala, a međunarodna zajednica ocenila neligitimnim.
       Na dan kada je Fuhimori 28. jula ove godine položio predsedničku zakletvu, u antivladinim demonstracijama život je izgubilo šest osoba.
       On je na vlasti ostao deset godina zahvaljujući tome što se uspešno izborio sa ekonomskom krizom, gerilcima "senderistima", ilegalnom trgovinom droge i pokušajem vojnog udara. Najkontroverzniji period njegovog prvog mandata bio je kada je u aprilu 1992. godine raspustio Kongres i sudstvo i osam meseci vladao sa praktično diktatorskim ovlašćenjima.
       Pošto je u zemlji, umornoj od korumpirane vladajuće klase, uživao podršku, međunarodna zajednica je prešla preko toga. Jedan od najvećih uspeha peruanskog predsednika bila je vojna operacija kojom su 1997. godine iz zatočeništva oslobođena 72 taoca, koje su levičarski pobunjenici četiri meseca držali u rezidenciji japanskog ambasadora u Limi.
      
       Najmoćniji čovek
       Pre nekoliko nedelja prvo je javljeno da je šef peruanske obaveštajne službe Montesinos uhapšen, ali je peruanski premijer Fredriko Salas u međuvremenu izjavio novinarima da je Montesinos u Limi zbog ispitivanja, ali da nije uhapšen. Neki mediji, međutim, javili su da je šef obaveštajaca otputovao u Panamu i da je zatražio politički azil.
       Švajcarska je u međuvremenu zamrzla 50 miliona dolara na tri bankovna računa u Cirihu, povezana s bivšim šefom peruanske obaveštajne službe i započela istragu protiv njega zbog pranja novca, saopštilo je švajcarsko Ministarstvo pravde.
       Peruanska vlada je takođe počela istragu povodom optužbi da je Montesinos prao novac preko švajcarskih bankovnih računa. Specijalni istražitelj sudija Hoze Karlos je naredio da "počne zakonska akcija" i inicirao mere da se rasvetle pretpostavljene kriminalne aktivnosti. Montesinos je, prema opštoj oceni, godinama bio najmoćniji čovek u Peruu posle Fuhimorija, jer je kontrolisao vojsku i sudstvo.
       Obaveštajac je, kako ističu u Limi, radio kao jazavac: sve je obavljao u mraku podzemnih hodnika. Ali, jedan TV snimak pokvario je ceo posao i njegov šef, nekada "politički cunami", morao je da izvrši politički harakiri.
      
       SLAVICA GREDO


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu