NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Poetički problemi

NAZIV: Elizejska trilogija
AUTOR: Zoran Bognar
IZDAVAČ: Prosveta, Beograd 2000.

      Bogdan A. Popović
       Elizejska trilogija Zorana Bognara (1965) bez sumnje je nesvakidašnja pesnička tvorevina. U današnjoj srpskoj poeziji unekoliko porediva jedino sa troknjižjem Kuća Bahove muzike D. J. Danilova. Reč je, zapravo, o trima poslednjih godina objavljenim pesnikovim zbirkama - Novi potop (1996), Novi Nojev kovčeg (1997) i Novi čovek (1999) - sjedinjenim u monumentalnu celinu. U delo, sada se to dobro vidi, realizovano u skladu sa dugoročnim smerovima i ciljevima pevanja.
       Naslovi zbirki u sklopu Elizejske trilogije nagoveštavaju starozavetne osnove pesnikovog koncepta koje (podrazumeva se) valja prilagoditi okolnostima i uslovnostima modernog doba. Izneveravanje Tvorčevog poslanja i svekolik čovekov pad uzrokuju kaznu odozgo ravnu biblijskom potopu koji se sada ispoljava kao moralno bespuće, duhovni bezizlaz, zaludno bluđenje bez oslonca (Novi potop). Ima li, "u sred srede" ovako doživljene "kosmičke katastrofe" (Hamvaš), gradnja neke nove Nojeve barke šansu, da li je put ka preobražaju i spasenju uopšte realan? Naći će ga osvešćeno, oduhovljeno ljudsko biće spremno da primi prosvetljenje (Novi Nojev kovčeg). Biće to čovek kadar da se, množinom darovanih mu ili preporođenih svojstava, ponovo suoči sa iskušenjima i da ih, oslonjen na neporecivu Istinu i iskupljen, uspešno prebrodi (Novi čovek)... Ovo su, dakako, tek naznake Bognarovog etapno postavljenog koncepta, jer - posredi je pokušaj rekapitulacije milenijumskog čovekovog iskustva, promišljanje ishoda do kojih je doveo razvoj ljudske zajednice!
       Kako materiju koja traži epsku formu kondenzovati i transponovati sredstvima moderne lirike? U nekim karakterističnim delima moderne poezije fabularno jedinstvo epske građe nadoknađeno je vizijom istorije i vremena, duhovne pustoši današnjeg sveta. Ovaj, krajnje komplikovan poetički problem Bognar rešava polovično. Naznake prostora i toka vremena, tematskog grananja, pa i razvoja "priče" nagoveštene su u ovoj trilogiji spoljašnjim intervencijama: integrativnu funkciju koju bi, pojedinačnim i združenim dejstvom, pesme trebalo da ostvare pokušavaju da nadoknade naslovi i podnaslovi mnogobrojnih ciklusa i blokova pesama, tipološka i žanrovska uputstva, latinske sentence i termini, citati na njihovom čelu. S druge strane, pristup milenijumskom čovekovom iskustvu realizovan je govorom iz našeg vremena. Ali, najvećma kroz prizmu njegovog moralnog i duhovnog posrnuća, iz ugla moderne psihologije i antropologije, iz pozicije mitskog mišljenja i religijskih načela... Pri svemu, mnoge mu dimenzije nedostaju da bi ishodovao željenu totalnu formu, sjedinjavanje mozaičkih delova saznanja, integralnu pesničku viziju.
       Obeležja Bognarovog pesničkog postupka, stiha i jezika sasvim su logično po meri njegovih poetičkih stavova. Nezavisno od toga da li se izražava u kraćim i standardnim oblicima, ili pak (u završnom delu trilogije) u formi dugačke pesme, i bez obzira na mogućne modifikacije, njegove su pesme najčešće meditativni, kritično-polemički monolozi, njegov je stih pretežno narativan. Problemi ovde proizlaze iz neujednačenosti postupka i jezika, iz pesnikove (kako je već primećeno) poetsko-esejističke prozodije. A to znači: iz kombinovanja esejističkog diskursa koji je teško razlikovati od proze i figurativnog, simboličko-asocijativnog teksta. Stihovi bogate slikovnosti i visokog imaginativnog napona smenjuju se sa primerima prave neslikovne poezije. Konzistentan čitalački doživljaj kadgod podstiču, neretko ga onemogućuju.
       Hoće se, najzad - u raspoloživim okvirima proširene informacije koja se načelnih problema tek dotakla - reći sledeće: jedini smislen pristup ovom ambicioznom pesničkom projektu može biti selektivan. Diferenciranje kvalitetnih ciklusa i pesama od onih koji to nisu, razlučivanje manirističkog ponavljanja od stihova izvanrednog imaginativnog napona, pseudointelektualnog samoispoljavanja od fragmenata zrele misaonosti. I jednih i drugih ima napretek. I jedni i drugi zavređuju kritičko-analitičku elaboraciju.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu