in memoriam
Prof. dr TIHOMIR VUČKOVIĆ (1938-2000)

      Nedavno je, iznenada, kako to smrt samo svakom živom biću objavi konačnost, preminuo dr Tihomir Vučković, redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Kritičar, boem, zagonetni šetač Zvezdarske šume, kod koje je stanovao, ovaj profesor Katedre za anglistiku, umro je u 62. godini života. Za njim je ostala aura jedne neiscrpne energije koja kao da je zasvagda zapisala njegovo trajno fizičko prisustvo u aulama zdanja u Knez Mihailovoj i onim njemu dragim delovima Beograda gde je tako često zalazio.
       Tihomir Vučković, kao osobena kreativna ličost, nije bio od onih univerzitetskih profesora, naučnih poslenika, koji su vodili računa da svoj rad uobliče i sistematizuju, i kao takvog, predaju pokoljenju. Naprotiv, svoje delo je ostavio razasuto po brojnim književnim listovima i časopisima, separatima i ogledima, u "traljama", kako bi to rekao poznati srpski pesnik.
       I pored toga, ostavio je u nasleđe neprocenjivi doprinos srpskoj nauci, kulturi i umetnosti. On je vredan u istoj ravni kao i doprinos onih izabranih predstavnika drugih naroda i kultura. Naš izabranik je svojim delom najvrednije duhovne tvorevine srpskog naroda predočavao kulturama inostranih naroda. Tihomir Vučković, sa istom strašću, našoj kulturi predočavao je najveće vrednosti umetnosti engleskog govornog prostora. Mnogobrojne su prevedene knjige, časopisi, zbornici, u kojima je ovaj naučnik beležio, tumačio i otkrivao našem čitaocu najlepše što je svetska književnost iznedrila. Mnogi od nas susretali su se sa delima E. A. Poa, Svifta, S. Krejna, E. Dikinson, V. Vitmena, Judžina O' Nila i E. Hemingveja i ne sluteći da ih je u čarobni svet ovih pisaca uvodio Tihomir Vučković.
       Ostavićemo istoričarima naše književnosti i kulture da jednog dana podrobnije ocene široku i razuđenu naučnu i prevodilačku delatnost profesora Vučkovića i njegov doprinos u ovom domenu. Sa svoje strane, Matica iseljenika Srbije, kao izdavač njegovog kapitalnog dela Jedan milenijum srpske književnosti (od Miroslavljevog jevanđelja do danas) - A Millennium of Serbian Literature, ima moralni dug da ukaže kulturnoj i naučnoj javnosti pionirsku prirodu ovog dela, koje je u istoriji srpske književnosti uzoralo jednu novu brazdu.
       Delo je prvi put predstavilo srpske pisce u rasejanju koji su živeli (i žive) u raznim zemljama Novog sveta, daleko od matice zemlje, još u vremenima kada je Srbija bila pod Turcima. NJihova imena i dela nijedna srpska istorija književnosti nije zabeležila do sada. Uglavnom su sa engleskog govornog područja u kome Srbi pišu već vek i po. Između ostalih, Nikolaj Velimirović, Longinović, Negovan Rajić, Obradovićeva... Naša nova istorija književnosti, baveći se stvaralaštvom Srba u rasejanju, isticao je Vučković, ima da reši pitanje dvojne pripadnosti onih koji među njima pišu i jezikom sredine u kojoj žive. Ne treba zaboraviti da je, na primer, Rilke i nemački i francuski pesnik.
       Ova knjiga Tihomira Vučkovića predstavlja u neku ruku odbranu srpskog duha, njegove civilizacije i književnosti koju je stvorio za svoje i svetsko potomstvo. Iako se ono besomučno razliva i danas preko granica svog naroda, ono će znati da ceni poduhvate Tihomira Vučkovića. Nadamo se i da će svestranije pokloniti pažnju svemu onome što je ostavio za sobom ovaj vredni kopač.
      
       MILAN DAČOVIĆ