NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Oronula Srbija

Unesko je stavio pod zaštitu deo Australije zbog divljih konja, a neće da zaštiti spomenički kompleks na Kosovu i Metohiji

      Srpsko kulturno nasleđe sve teže podnosi teret vremena u kojem su se nametnuli nemaština, i još više nemar i kulturna degradacija. Zato je Društvo konzervatora Srbije, da bi još jednom pozvonilo na uzbunu, na Aranđelovdan, u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, organizovalo okrugli sto sa temom "Strategija zaštite kulturnog nasleđa u (budućoj) tranziciji".
       Jedan od povoda za ovaj skup, na kojem su učestvovali konzervatori iz cele Srbije, bile su i vesti u novinama da G-17 plus priprema program kulturne obnove Srbije. U ovim vestima nije bilo reči o zaštiti kulturnog nasleđa pa su ljudi zaduženi za ovaj posao hteli da ukažu na stanje u kojem se baština nalazi. Niko od članova G-17 plus nije došao, a republičku vlast predstavljao je Milan Komnenić, ministar za kulturu u prelaznoj Vladi Srbije.
      
       Opomene iz ruševina
       U registar spomeničkog nasleđa Srbije upisano je više od tri i po hiljade kulturnih dobara, među kojima je, prema dosad obavljenoj kategorizaciji, 197 nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i 578 nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja. U Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska upisani su spomenički kompleksi Starog Rasa sa Sopoćanima i manastira Studenica. Još pre šest godina, kroz proceduru nominacije prošao je i manastir Dečani, ali ni do danas nije upisan, uglavnom iz političkih razloga, kaže Mileta Milić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Za upis u Listu svetske kulturne i prirodne baštine predloženi su još Pećka patrijaršija, Gračanica, Gamzigrad, manastirski kompleks Fruške gore i Lepenski vir sa Đerdapom.
       Svakako, trenutno je najveći problem ugroženost baštine na Kosovu i Metohiji, gde je do sada uništeno više od stotinu crkava i manastira, od kojih je petina iz 14. veka, zatim oko deset hiljada ikona i drugih crkvenih predmeta i oko 150 parohijskih domova.
      
       - Na sve načine pokušavali smo da stupimo u kontakte sa Kforom i Unmikom. Tražili smo da naši stručnjaci izađu na lice mesta i da bar snime stanje i predlože mere da bi se spaslo šta se spasti može. Ostalo je nešto životopisa, možda bi moglo nešto da se uradi pre zime. Međutim, nismo naišli na razumevanje - kaže Milić.
       Spomeničko nasleđe uveliko je ugroženo i izvan Kosova. Veliki problem je divlja gradnja koja nemilice uništava graditeljsku baštinu Beograda, Novog Sada, ali i ostalih gradova. Slavica Vujović iz Zavoda u Kraljevu ukazuje na primer Novog Pazara, gde je "Islamska zajednica u dilu sa JUL-om" dozvolila da se poruši stara medresa i podigne nova iako je cela čaršija, gde je to urađeno, pod zaštitom i ovdašnjeg zakona i Uneska. Ili ovaj primer: na mektebu (osnovna škola) iz 16. veka sasečena je streha da bi se uz njega podigao novi objekat!
       I na objektima Srpske pravoslavne crkve, koji su takođe pod zaštitom, poseže je za nekim radovima, čak bez prethodnog obaveštavanja stručnjaka za zaštitu kulturnih dobara.
       Uz sve to ide opšti problem - besparica.
       Donka Stančić, predsednik Društva konzervatora Srbije, upozorava:
       - Imamo utisak da je zaštita spomenika kulture zanemarena, savest nam ne dozvoljava da ćutimo. Ako se ne održi neka predstava, ako se ne snimi neki film ili ako se ne objavi neka knjiga, ne može nastati nikakva globalna šteta, možda može neka duhovna. Ali, ako jedna ovakva specijalizovana služba ne radi kako treba, ako nema uslova da radi, štete su nenadoknadive za više generacija i više vekova!
      
       Moralna obnova
       U 15 zavoda (različitog ranga) na području Srbije ima svega 400 zaposlenih, od kojih su 212 stručnjaci različitih profila sa fakultetskim obrazovanjem, među kojima ima i magistara i doktora nauka.
       Postoji još jedan "kadrovski problem" na koji ukazuje gospođa Stančić. Kako se stranke menjaju na vlasti, tako svako dovodi svoje ljude, uglavnom one sa kojima ne znaju gde će. A da bi ih postavili na rukovodeća mesta, potežu i za izmenama statuta!
       Istoričar umetnosti Marko Omčikus smatra da je problem u tome što je Ministarstvo kulture u vladi trinaesto prase a, opet, u okviru kulture zaštita spomeničkog nasleđa ima sličan status.
       - Kultura mora da se postavi kao strategija a zaštita spomenika kulture kao deo te strategije - kategoričan je Omčikus. Ta strategija mora biti dugoročno utemeljena.
       Rade Begenišić, pomoćnik ministra za kulturu, objasnio je da pravnu zaštitu i zaštitu kroz dokumentaciju mora da obezbedi država, a tehničku zaštitu da vode stručnjaci Zavoda. Zavod treba da daje projekte i da obavlja nadzor, a novac se mora skupljati na razne načine. Sponzori, bogataši, za takve stvari ne daju priloge, jer se tu ne vidi dovoljno njihovo ime, pa je zato pomoć države neophodna.
       Ministar Milan Komnenić je objasnio na ovom skupu da ni stranci do sada nisu pokazali interesovanje za ulaganje u našu kulturu.
       - Ni u jednom razgovoru, bilo sa Koštunicom ili sa nekim drugim od nas, niko iz sveta nije pomenuo reč kultura ili jedan dolar za kulturu. To je uvreda za ovu zemlju, za ovaj narod, za njegovu baštinu!
       Ipak, Komnenić uverava:
       - Naći ćemo novac. Ovih dana govoriću o tome na skupu ministara kulture jugoistočne Evrope u Beču. Svetu moramo predstaviti ono što imamo.
       Osim toga, Komnenić insistira na već staroj ideji da se ceo sakralni kompleks Kosova i Metohije stavi pod zaštitu Uneska.
       - Kad su mogli deo Australije, zbog divljih konja i ne znam još čega, da stave pod zaštitu, mogu i ovo.
      
       JOVAN JANJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu