Poslednji štrajk prosvetara pokazao je i svu težinu njihovog položaja i sindikalnu razjedinjenost i posledice koje će naša deca i društvo osećati zbog višegodišnjeg uništavanja ovog potpornog stuba svake ozbiljne države

      Bilo je samo pitanje trenutka kada će zaposlene u prosveti uhvatiti nervoza zbog činjenice da u "prelaznom" periodu Prelazne vlade postoje "važnija" pitanja nego što su problemi građana.
       Jednodnevni štrajkovi upozorenja u organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost", a zatim i najradikalnijeg u zahtevima - Sindikata obrazovanja Srbije, koji se, ruku na srce, nije tako čuo prethodnih godina, trebalo je valjda da budu predupređeni humanitarnim paketima(šećer, ulje, brašno, pasulj, so, pirinač, špagete), koji su bili deljeni u srpskim školama u nekoliko prilika, nekoliko nedelja pre štrajka prosvetara.
       "Možda ovo nije bio pravi trenutak, ali mnogi se 'dave' jer imaju silne neplaćene račune", kaže za NIN Radmila Petrović, profesor srpskog jezika u OŠ "Marija Bursać". "Položaj prosvete jeste katastrofalan, ali sada su najostrašćeniji oni koji su uvek bili zečevi. To je i razlog što je i bilo podeljenosti oko toga da li treba štrajkovati."
      
       Promaja
       Razlozi delikatnosti leže i u tome što zbog izgubljenih i skraćenih časova na trideset minuta i učenici puno gube, a i inače je njihovo znanje svih ovih godina dovedeno u pitanje. "Znamo da je štrajk dvosekli mač i da đaci isto gube. Naravno da su i roditelji zabrinuti, ali i dalje pritiskanje nastavnika nema efekta. Mi imamo otaljanu školu, na birou je već nemoguće naći npr. profesora srpskog jezika. Zbog toga mislim da nas i učenici podržavaju jer shvataju gde smo za ovih deset godina dospeli", - kaže prof. Petrović.
       A dospelo se na platu od oko dve hiljade dinara iz dva dela. Tako je i na zahtev o povećanju plate za 100 odsto moglo da se gleda iz najmanje dva ugla: šta se može uraditi sa platom od četiri hiljade dinara kad je procenjena potrošačka korpa na gotovo 10 hiljada, a opet - odakle izvući toliku povišicu kada se zna kakva je promaja u državnoj kasi.
       Reagovanje učenika na zahteve svojih profesora je moglo bi se reći, dvojako. Mlađen Jovanović, učenik trećeg razreda Elektrotehničke škole "Nikola Tesla": "Da bi se poboljšao status naših profesora, moramo da ih podržimo, jer na taj način ćemo biti na dobitku i mi i oni, a njihove plate su zaista niske. Mislim da njihovim štrajkom mi, učenici, ništa ne gubimo."
       Suprotan stav ima Maja, učenica trećeg razreda Treće beogradske gimnazije: "Nama to većinom smeta jer znanje ne dobijamo na časovima već moramo to kod kuće da nadoknadimo. Opet, razumemo naše profesore i mnogi od njih pokušavaju da nam objasne i svoju poziciju, ali i da nam objasne gradivo koje treba da se pređe. Drugi, opet, neće da drže predavanja, ništa ih ne interesuje i potpuno im je svejedno, samo nam kažu: učite kod kuće."
      
       Razjedinjenost
       Tradicionalno zabrinuti roditelji umnogome dele stavove svoje dece. Majka pomenute Maje Slobodanka Marković govori o nekoliko aspekata: "Štrajk, kratkoročno gledano, ima dobar efekat jer nema drugog i boljeg načina. Dugoročno gledano, radi se o pravoj katastrofi jer ćemo decu naučiti da je profesorski poziv nepoštovan, da je škola krajnje neozbiljna ustanova, a što će i formirati njihov neobavezan i neozbiljan odnos prema radu."
       Jasmina Nešić, majka učenice četvrtog razreda Zemunske gimnazije, smatra da je štrajk opravdan jer se u protivnom, ako se ništa ne promeni, sprovodi tzv. beli štrajk, kojim se zadovoljava samo forma.
       Postoji i nezadovoljstvo ponašanjem sindikata. "Razjedinjenost prosvetnih radnika dovodi u neravnopravan položaj našu decu. To vam ne praštamo i zahtevamo od svih sindikata da se udruže. Ovakva ponašanja liče na lična promovisanja, a ne na pravu sindikalnu borbu", upozorila je LJiljana Jovanović iz Foruma roditelja.
       I zaista, jedni su štrajkovali u četvrtak, drugi u petak, a treći iz državnog sindikata prete generalnim štrajkom. Direktori koje je postavio SPS postadoše glavni borci za poboljšanje materijalnog položaja prosvetara, kao i SPS-ministar Mihajlo Jokić, bivši zamenik Jove Todorovića.
       U međuvremenu, "prelazni" su odobrili 30 odsto povećanja plate (plus 10 odsto dnevnica solidarnosti), a savezna vlada je poslala srpskoj vladi devet miliona dolara pomoći, koja je dobijena iz Grčke, za isplatu zarada u nižem i srednjem obrazovanju.
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ