Vojislav Koštunica ima svoje, a Zoran Đinđić takođe svoje uslove da kao jedinstven tim nastupe na republičkim izborima. Šta se iza brda valja?

      Mnogi novinari koji su očekivali da će sastanak Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije (nedelja, 19. novembar), biti rutinski, prevarili su se. Taj je sastanak trajao "od jutra do mraka", a njegov zatvoreni deo bio je (kaže naš izvor) vrlo buran. Bilo je i mišljenja da Demokratska stranka Srbije na izbore ide sama, jer je, prema mišljenju većine članova Glavnog odbora, njena snaga danas daleko veća nego što će dobiti od zajedničke liste DOS-a.
       Koštunica je tom prilikom rekao da se neke razlike, koje postoje u DOS-u, moraju otvoriti pre ili kasnije. Naša javnost koja samo sluti da u DOS-u, pred izbore, nešto škripi (režimske novine i televizije, a takvih je danas najviše, o tome uglavnom ćute), sada i zvanično biva upoznata da DOS-ov đeram nije najbolje podmazan i da počinje da škripi.
       Konačno, i najvažnije, Vojislav Koštunica još nije pristao da bude nosilac liste Demokratske opozicije Srbije za republičke izbore, a pristaće na to samo ako se ispune tri uslova: Koalicija ostaje čvrsto opredeljena za opstanak i jačanje savezne države kroz ustavnu rekonstrukciju, koja podrazumeva učešće saveznih organa i organa republika Srbije i Crne Gore u skladu sa ustavnom procedurom. Koalicija ostaje čvrsto opredeljena za izgradnju pravne, demokratske države, što podrazumeva i preispitivanje svih nezakonitih postupaka posle 5. oktobra 2000. godine (poznato je da je Koštunica bio protiv formiranja kriznih štabova i nasilnih upadanja u institucije i preduzeća). Koalicija je čvrsto opredeljena da će odluku o novoj vladi doneti nova Narodna skupština Srbije, posle svog konstituisanja. S obzirom na specifične prilike u Srbiji i na izuzetnu odgovornost nosioca liste kao predsednika Savezne Republike Jugoslavije, odluka o mandataru ne može biti doneta bez njegove saglasnosti. Istovremeno, nosilac liste se obavezuje da se neće založiti za mandatara iz redova Demokratske stranke Srbije.
       U svom govoru Vojislav Koštunica će se malo i pohvaliti (što ranije nije bio njegov običaj) i kazaće kako sve ankete danas govore da je Demokratska stranka Srbije najjača stranka u Srbiji.
      
       Kakva vlada
       Dva dana pre sastanka Glavnog odbora DSS-a, razgovarali smo sa Zoranom Đinđićem, koji tada nije ni slutio da će njegovo mesto mandatara republičke vlade biti bilo čim uslovljeno. Pogotovo što je DOS bio već raspravio tu priču o mandataru, tačnije Zoranu Đinđiću, predsedniku Demokratske stranke. Kasnije će procuriti vest da se Zoran Šami, potpredsednik DSS-a, nije izjasnio za Đinđića, objašnjavajući da u njegovoj stranci sve važnije odluke zavise od stava Glavnog odbora.
       U tom razgovoru Zoran Đinđić je rekao da je Srbiji potrebna moderna demokratska vlada, kancelarskog tipa, jer vremena za duge i spore korake nema. Odbio je mogućnost da se Srbija pretvori u sveopštu sudnicu u kojoj bi se sudilo svakome ko je nešto zgrešio, ili loše pomislio (kao u Prokletoj avliji), ali bio je kategoričan da se svim velikim i pravim krivcima, zločincima i upropastiteljima države, mora suditi.
       - Ne može se svaka sitnica isterati na videlo. I nije samo o tome reč, nego bi se aparat koji bi trebalo sve to da ispituje, vrlo brzo osamostalio i postao bi represivni aparat. Ne možeš sada dati pravo nekome da čačka po nekim privatnim poslićima, ko je prodao tri kante goriva, ko je prošvercovao dve torbe nečega. To bi zaista vodilo represivnom društvu. Ali, zna se gde je iščezlo društveno bogatstvo, gde su nestale stotine miliona dolara. Narod očekuje istinu o tome - kaže Đinđić.
       Da li je bilo nesuglasica, prepucavanja, ucenjivanja kad su dosovci raspravljali o izbornim kvotama.
       - Naravno da je bilo. Ali mi iz Demokratske stranke nismo tim kvotama pridavali važnost. Mi republičke izbore smatramo završetkom onoga što smo započeli 24. septembra i naš je jedini cilj da konačno srušimo Miloševića. Znači, mi mislimo da Miloševića rušimo, konačno, tek 23. decembra i pristajemo na svaki aranžman DOS-a koji vodi tom cilju. U tim pregovorima oko kvota mi smo vrlo brzo rekli - što se nas demokrata tiče, u redu, i pet odsto prihvatamo, jer polazimo od toga da samo DOS može da ukloni ostatke Miloševićevog režima. Ali, da znate, gospodo, za period posle izbora, mi preuzimamo onoliko odgovornosti koliko ste nam procenata dali. Nemojte od nas tražiti 95 odsto, taj procenat odgovornosti onda pripada vama - kaže Đinđić.
      
       Timska igra
       Uslov da Zoran Đinđić pristane da bude mandatar jasan je: on želi da bude premijer koji će sam da odredi vladu i to pre izbora, ovih dana već, kako bi na toj poznatoj činjenici mogao da pravi izbornu kampanju.
       - To smo u DOS-u raspravili i složili se, istina posle tri sata, da ta vlada mora da bude mandatarska i da onaj ko je vodi, mora da ima i odgovornost i autoritet. Znači, maksimalna odgovornost i maksimalni autoritet. I predsednik vlade mora da bude prvi čovek te vlade, ministri mogu da mu sugerišu sve što žele, ali ne mogu da mu postavljaju uslove niti da ga preglasavaju. Znači, vlada je tim, trener tima je predsednik vlade. Ta vlada je ekipa koja treba da daje golove, a ne da raspravlja sa trenerom. Ako rezultat bude loš, zna se, trener je kriv i poznato je šta se u svetu sa takvim trenerima radi - kaže Đinđić.
       Zoran Đinđić i stranku, i vladu i državu posmatra drugačije od većine naših političih lidera.
       - Rekao sam im i ovo: ako vam se moja koncepcija ne sviđa, u redu, neka neko drugi, ko ume bolje, vodi izbornu kampanju. Rekli su, ipak, da to radim ja. A ta je kampanja, kao i rukovođenje jednom vladom, posao.
      
       Nerazumljiv odnos
       Kaže da nikad nije rekao da se politika može voditi nemoralno, ali da pitanje morala nije u politici bitno.
       - Zbog morala se ide u crkvu. Tamo se čistiš, tamo se dva sata klanjaš. U politici mora biti drukčije. Naši sastanci traju satima, jer mnogi, umesto da idu u crkvu, drže moralne pridike za političkim stolovima. Umesto da razgovaramo o ciljevima i rezultatima, mi jedni drugima popujemo šta je moralno, a šta nije. I to se tumačilo kao najviši čin vođenja politike. Pusti me, čoveče; ako hoćeš da morališeš, idi tamo, postoji mesto za to - kaže Đinđić.
       On ne krije da nikako ne razume odnos Vojislava Koštunice prema nekim ljudima koji su odavno morali da budu smenjeni sa vojnog i policijskog vrha. Misli na ono "nisam tražio niti tražim smenu...". Za njega, Đinđića, Rade Marković, šef Državne bezbednosti, jedan je čvor čijim se otpetljavanjem razotkriva kriminalna suština Miloševićevog režima. Praktično - kažu - Rade Marković, to su vrata koja vode ka Miloševiću.
       Sve su to krupna pitanja oko kojih se mnogi lideri DOS-a ne slažu sa predsednikom Jugoslavije. Na primer, predsednika Pokreta za demokratsku Srbiju Momčila Perišića brine nejedinstvo u DOS-u, kad su neke važne stvari na dnevnom redu, ali ga, kao psihologa (on nije završio samo vojne škole i nije samo bio general, nego je završio i psihologiju), više brinu razlike u karakterima političkih lidera nego razlike u stranačkim programima. A što se tiče nesmenjivanja "naoružanih ljudi" sa visokih položaja, general Perišić kaže da je to velika greška. Kad je, kaže, general Pavković izjavljivao lojalnost novom predsedniku Jugoslavije, zaboravio je da iz vitrine skloni dve slike Slobodana Miloševića. Kako se takvom čoveku može verovati? - pita se Perišić.
       - Jurišnici prethodnog sistema, njihov ostanak na čelnim funkcijama nama govori da te snage nisu poražene i da oni imaju dovoljno snage da ostanu na tim pozicijama a da Demokratska opozicija Srbije nema snage da ih sa tih mesta ukloni.
      
       Posle pobede
       To se opravdava time da bi uklanjanje nekih čelnih ljudi iz vojske i policije izazvalo destabilizaciju tih institucija. Ali, ja tvrdim da ako ti ljudi ostanu na tim čelnim pozicijama, doći će do pobune u tim institucijama. Mislim konkretno na vojsku. Ne sme Pavković, kao relikt Mire Marković i Slobodana Miloševića, njihov glasnogovornik, da ostane na čelu vojske, jer kvari ugled te vojske i naš ugled u svetu. Vojnička je baza izuzetno nezadovoljna, jer je siromašna, dok se vojni vrh razmeće vilama. Oni su posle rata kupili blindirane automobile! Znači, heroji, pobednici u ratu, plaše se svog naroda. A najvažnije je da ti ljudi odu iz vojnog vrha pošto opstanak takvih ljudi može da pomogne vraćanju na vlast jednog poraženog sistema. Pazite, oni raspolažu ogromnim naoružanjem i ako se njima što pre ne desi smena, nama preti opasnost albanizacije. Uvek može doći do krvoprolića - kaže general Perišić.
       Osamnaest je stranaka u DOS-u i normalna su neslaganja. Mnogi lideri DOS-a ne kriju da je ta koalicija prolazna; pitanje je dana kada se ona mora raslojiti. Recimo, potpredsednik Nove demokratije Nebojša Leković misli da DOS treba da postoji samo do izbora. Visoki funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić kaže da je DOS jedna istorijska koalicija. On je odigrao istorijsku ulogu i sad može mirno u istoriju.
       - Naravno, kad to kažem, mislim da posle izborne pobede DOS mora zaista da donese prave reforme. Imam običaj da kažem: DOS nema mandat da vlada, DOS ima mandat da uvede promene i posle tih promena moraju da se raspišu prvi pravi slobodni izbori na kojima će učestvovati same stranke. Tek tada ćemo imati prvi pravi višestranački parlament - kaže Vesić.
       Ipak, u očekivanju konačne odluke lidera DSS-a, postoje izvesne zebnje. Jer, potpredsednik Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović kaže za naš list da njegova stranka nikako ne može da pristane na kancelarsku vladu, kakvu nudi Zoran Đinđić.
       - Unutar DOS-a postoje ozbiljne programske razlike i ako bismo mi pristali na to što traži Zoran Đinđić, onda bi naša stranka postojala samo formalno. Posebno je pitanje što mi mislimo da prema svojoj realnoj snazi imamo premalo uticaja u sadašnjim organima vlasti a nismo baš ni zadovoljni onim procentom koji smo dobili za republičke izbore.
       Da li je tu reč samo o neslaganju oko koncepta nove vlade, ili se iza brega nešto ozbiljnije valja?
       Ostaje nada da ćemo i to saznati već za koji dan.
      
       PETAR IGNJA