Pre nego što počnu pregovori o budućnosti zajedničke države, predstavnici Srbije i Crne Gore moraju da utvrde da li Jugoslavija postoji

      Uvažavajući rezoluciju skupštine Crne Gore, kojom se savezni izbori proglašavaju ništavnim, crnogorski državni mediji odlučili su da Vojislava Koštunicu liše titule predsednika SR Jugoslavije. Tako je ostvaren napredak u oblasti modernog žurnalizma na izmaku drugog milenijuma, jer se na naslovnim stranama i udarnim mestima govori kako je privatno lice, stanovnik Beograda i građanin Koštunica, pokrenuo inicijativu u ime Jugoslavije, obratio se Savetu Evrope i primio poziv američkog predsednika Bila Klintona. Diskretnom šarmu pomenutog građanina nije odoleo ni sam predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji je prisustvovao sednici Vrhovnog saveta odbrane, još neidentifikovane zemlje, i dopustio tom najuticajnijem građaninu da predsedava tim telom. Komentarišući podvige medijskih alhemičara, jedan od opozicionih lidera rezignirano je ocenio da će pregovori o budućnosti savezne države početi čim bude ustanovljeno da li ona, dakle, ta Jugoslavija, postoji.
       Od prilično jednostavnog pitanja - da li postoji Jugoslavija, zavisi i uspeh pregovora o odnosima Srbije i Crne Gore. Veoma jake razloge da veruje u postojanje Jugoslavije, izgleda, ima predsednik Jugoslavije. Nešto manje od pet miliona građana Srbije i Crne Gore izašli su 24. septembra na izbore uvereni da postoji nešto što se zove treća Jugoslavija, nadajući se da će se tog dana okončati harizmatske delatnosti njenog predsednika. Prijemom u Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije, svet je prihvatio postojanje Jugoslavije, ali nije Crna Gora. Zvanična Podgorica je u više navrata stavila do znanja da još samo Vojska Jugoslavije i savezna kontrola leta oličavaju federaciju na aparatima i izrazila spremnost da razgovara sa Srbijom o životu posle smrti treće Jugoslavije.
      
       Planinski dogovori
       Priroda i različita tumačenja tih pregovora izazvala su prve ozbiljnije sukobe unutar Demokratske opozicije Srbije, jer se predsednik Jugoslavije i mogućni nosilac republičke izborne liste Vojislav Koštunica usprotivio ideji da se pregovori vode samo između dve vladajuće koalicije, na nekoj od planina pogodnih za postizanje istorijskih sporazuma i uz ignorisanje saveznih institucija. Mediji, sa strogo demokratskom orijentacijom, pronašli su, u međuvremenu, dovoljno osnova da poveruju kako bi Koštunica mogao da doživi ono što je svojevremno doživeo pokretač sovjetske perestrojke. U periodu posle oktobarskog sloma Miloševićevog režima, Đukanović nije stigao da poseti Beograd, ali su u Podgoricu stizali predstavnici DOS-a od Koštunice, Đinđića do Koraća, koji su iznosili drugačije poglede na razrešenje jugoslovenske agonije.
       Tako je Đinđić, u intervjuu jagodinskoj Televiziji Palma plus, prvi izneo predlog o savezu Srbije i Crne Gore sa zajedničkom vojskom, valutom i spoljnom politikom, a bez zajedničkog parlamenta, vlade i predsednika, dok je Korać lamentirao nad neposlušnim Koštunicom. Čitavo zamešateljstvo nastalo je zato što DOS nema jedinstven odgovor na prozaično pitanje: vredi li rekonstruisati postojeću državu. Sva je prilika da će to pitanje biti njihov trenutak istine.
      
       Tajanstveni eksperti
       Iako je pre nekoliko nedelja "nova opoziciona vlast" najavila da će veoma brzo formirati ekspertski tim, koji će pripremiti platformu za pregovore sa Crnom Gorom, ta ekspertska grupa nije održala nijedan sastanak, a kada će, ne zna se. "Procenili smo da treba sačekati decembarske izbore kako bismo videli kakvu ćemo podršku dobiti za dijalog sa Crnom Gorom, ali i kako bismo se uverili u prirodu podrške međunarodne zajednice", ocenjuje jedan od opozicionih funkcionera.
       Ideja da se u pregovore uključe predstavnici savezne države izazvala je veoma oštre reakcije predstavnika vladajuće koalicije u Crnoj Gori, koji su kao refren popularnog šlagera ponavljali da Jugoslavija više ne stanuje tamo i "sjetovali" Koštunici da sebi pronađe mesto u delegaciji Srbije. U nešto umerenijim izjavama ističe se dogovor sa Svetog Stefana kada su sami lideri DOS-a prihvatili da se pregovori vode između Srbije i Crne Gore.
       Prema rečima potpredsednika Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapića, predstavnici demokratske opozicije ponašaju se kao da ne žele razgovore sa vladajućim partijama u Crnoj Gori. "Zahtev da u razgovore bude uključen Koštunica ili neke druge izjave iz Beograda upućuju na zaključak da neko želi da odugovlači sa pregovorima ili im do pregovora nije stalo. Ne želimo da otežavamo demokratskim snagama u Srbiji i njihovim naporima da se vrate u međunarodne organizacije, mi smo sa DPS-om postigli potpun konsenzus i svakako nećemo odstupiti od stava da Crna Gora mora da bude suverena, međunarodno priznata država koja bi mogla da zadrži neke zajedničke funkcije sa Srbijom."
       Predstavnici Narodne stranke su, međutim, upozorili da Jugoslavija postoji i podsetili da je vladajuća koalicija dobila izbore 1998.godine sa programom demokratske Jugoslavije i okončanja izolacionističke politike. Ove jeseni je taj proces počeo, ali se čini da je u Crnoj Gori samo pojačao zahteve za suverenu državu. "Mi smo stupili u koaliciju 'Da živimo bolje' na osnovu temeljnog dogovora o demokratskoj Crnoj Gori i Jugoslaviji, integrisanoj u međunarodnu zajednicu i taj dogovor je prerastao u zvaničnu platformu. Nama ne smeta što DPS i SDP sada zauzimaju oprečne stavove sve dok je reč o partijskim stavovima, ali ćemo se usprotiviti ako ti stavovi budu izneti pred skupštinu ili vladu", kaže predsednik Narodne stranke i ministar pravosuđa Dragan Šoć, dodajući da Jugoslavija postoji, ali njeni organi pate od manjka legitimnosti. "Taj državni organizam je nesporno teško bolestan, ali bi posle demokratskih promena u Srbiji svakako mogli da uspostavimo zajednicu koja bi bila stabilna i dugotrajna."
      
       Uloga liberala
       Posmatrači političkih neprilika očekuju da će, u slučaju da demokratska Srbija ne bude kooperativna, vladajuća koalicija uskoro umesto NS zatražiti podršku Liberalnog saveza ili raspisati vanredne izbore, koji bi predstavljali referendum pre referenduma. Predsednik Liberalnog saveza Miroslav Vicković u razgovoru za NIN procenjuje da će koalicija verovatno opstati i napominje da crnogorska vlast vodi dvosmislenu i kontradiktornu politiku jer u DPS nije postignut konzenzus o statusu Crne Gore i odnosu prema Srbiji. "Verujem da će oni pokušati da zadovolje suvereniste i one koji su za zajedničku državu, jer govore da neće vratiti nijednu državnu funkciju na savezni nivo, a zatim najavljuju da će budući savez imati zajedničku vojsku, monetu i spoljnu politiku. Dakle, sve ono što jednu državu čini državom. Zato i mislim da je ovde reč o staroj suštini u novoj formi."
       I dok se u Podgorici razmatra o terminu za održavanje referenduma, organizacija pod imenom Građanska inicijativa pozvala je na potpisivanje peticije za raspisivanje referenduma, koju je za nekoliko dana potpisalo 20 000 građana. Nekoliko agencija za ispitivanje javnog mnjenja iz Podgorice i Beograda kontinuirano sprovode ispitivanja koja sigurno nisu fokusirana na rejting stranaka.
       Savetnik crnogorskog predsednika Miodrag Vuković izjavio je u intervjuu "Večernjem listu" da nezavisnost podržava oko 80 odsto građana, iako je njegov predsednik na konferenciji u Dejtonu izjavio da bi više od 55 odsto građana glasalo za nezavisnost ako bi referendum bio raspisan danas. Takva većina bi sigurno bila sasvim dovoljna u Danskoj ili Norveškoj, ali postoje ozbiljne indicije da su podele u Crnoj Gori ostale jednako duboke iako je poražen generalni sponzor Đukanovićevih protivnika.
       Nestanak Jugoslavije gotovo izvesno otvara vrata za nezavisnost Kosova, što bi predstavljalo veliki udarac za Srbiju, a ne bi doprinelo stabilnosti Makedonije i Crne Gore. Govoreći na skupu povodom petogodišnjice Dejtonske mirovne konferencije, Đukanović je upozorio da "ne treba vezivati više problema u jedan čvor, kao na crnogorski predlog pitanjem - a šta će biti sa Kosovom". "Prihvatanjem crnogorske inicijative, stvorili bi se trajni uslovi za dokidanje velikodržavnih projekata na Balkanu, koji su kroz vekove stvarali probleme i sukobe", rekao je predsednik Crne Gore, ostavljajući utisak potpune nespremnosti za kompromis sa demokratama iz Srbije.
       Zamoreni bahatim ponašanjem Miloševićevog režima, koji je učinio sve što je mogao da poništi volju građana Crne Gore, iskazanu na izborima 1997. i 1998.godine, lideri trojne koalicije su početkom protekle godine počeli da odustaju od uzvikivanja poetskog političkog slogana o njegoševskoj Jugoslaviji. Odluka da se za saveznog premijera izabere Momir Bulatović, pošto je ubedljivo poražen na izborima, upotreba Vojske u disciplinovanju neposlušnih reformista svakako su prigušili jugoslovenski entuzijazam pored Morače i pomogli da se pusti duh iz boce. Usledile su priče o srpskim hegemonistima koji su vazda pokoravali Crnu Goru, a umetnicima koji bi, između dve loze, pričali o neraskidivim, bratskim vezama Srbije i Crne Gore, stavljano do znanja da te veze i nisu od tako čvrste građe. Za nepopravljive zagovornike zajedničke države nevolju predstavlja i što se sve veći broj smrtnika u Srbiji umorio od uveravanja da nemaju nikakve zadnje, hegemonističe namere prema braći iz druge republike.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Slučaj Dinkić Najava Socijalističke narodne partije da neće podržati izbor Mlađana Dinkića za guvernera Narodne banke Jugoslavije predstavlja veoma ubedljivu ilustraciju dubokog nerazumevanja između Srbije i Crne Gore. Lideri DOS-a su složno najavili da će ostati pri Dinkiću i po cenu raspada savezne vlade. Ostaje, međutim, nejasno zašto se SNP protivi Dinkiću ako se njegova delatnost odnosi samo na Srbiju, jer dinar u Crnoj Gori stavljen je van upotrebe. Jedan od opozicionih lidera prokomentarisao je u nezvaničnom razgovoru da u SNP "izgleda nisu prežalili srpske levičare, dok DPS nije oduševljen dolaskom demokrata".