("Drž'te lopova", NIN br. 2598)

      U svojoj poznatoj kolumni M. Glišić kaže da se "pri demokratskom prevratu javlja revolucionarni talog". Dalje, govoreći o nekim "nataloženim elementima", ističe da "revanšizma ne sme biti, ali bi valjalo pribeležiti neka imena za istoriju beščašća, da se takva istorija i ta imena ne bi ponovila". Nabraja, zatim, neka imena, a onda posebno ističe Milenu Arežinu, predsednicu Privrednog suda u Beogradu, koju su smenili "zato što je za dve godine nanela nesagledive štete beogradskoj i srpskoj privredi, a što joj se moglo kao kadru JUL-a; postavljena je po naređenju...da uništava firme koje zapadnu za oko levici, kako bi ih, posle stečaja, levica prigrabila". Ishodi da je pomenuta (bivša) predsednica Privrednog suda u Beogradu bila, kako neki kažu, deo lanca preko koga je privredna mafija, na nezakonit način, lako i za male pare, dolazila do uspešnih firmi.
       Na opštu žalost, slučaj predsednice Privrednog suda u Beogradu, koja je samo "za dve godine nanela nesagledive štete beogradskoj i srpskoj privredi", nije usamljen, već, naprotiv, jako rasprostranjen. Slučaj, sada već bivšeg, predsednika Privrednog suda u Leskovcu može da posluži kao školski primer nestručnog i nezakonitog rada. I njemu se "moglo" da, kao nečiji "kadar", bude decenijama predsednik suda i predsednik svih stečajnih i likvidacionih veća koja su, na krajnje nestručan i nezakonit način uništavala društvena preduzeća i omogućavala da njihovu imovinu, u stilu prave mafije, prisvajaju i otimaju neki naši tajkuni. Na taj način su ti i takvi postupci stečaja i likvidacije, uz krajnje sumnjivo delovanje odgovarajućih veća i činjenicu da nisu izrađivani odgovarajući bilansi, predstavljali poslednju fazu organizovane pljačke društvene imovine. Time je privredi društvenog sektora, koja je potpuno opljačkana i uništena, naneta neprocenjiva i nenadoknadiva materijalna i druga šteta.
       Dakle, osim revolucionarnog, ima još taloga, ali i imena za istoriju beščašća.
      
       DIMITRIJE DRAŠKOVIĆ,
       Leskovac