1.
       Proizvođači krize i scenaristi kriznih žarišta po svetu s neskrivenom nervozom propratili su ODLUČNO IZVEDENE demokratske promene u Srbiji.
       Tačan je račun da stabilizacija Srbije nije mogućna bez stabilizacije Kosova.
       Stabilizacija Kosova, po tom istom računu, predstavljala bi poraz od koga bi se i proizvođači krize i njihovi poslodavci teško oporavili.
       Mnogo je uloženo, mnogo ljudi poubijano, mnogo kuća i svetinje porušeo, uništene su sve pretpostavke za normalan život, e da bi sad sve to bilo prepušteno opskurnim zagovaračima stabilizacije.
       Gde ste bili - nigde, šta ste radili - ništa.
      
       2.
       Na demonstraciju odlučnosti da se kriza na Kosovu ne ispusti iz ruku, nije se dugo čekalo.
       Oružane jedinice sastavljane od svih, svačijih i svakakvih, upale su na državnu teritoriju Srbije (onog njenog dela koji nije pod okupacijom). Pale su prve žrtve, stanovništvo se dalo u bežaniju, u bestragiju.
       Tolerantnost Srbije testirana je još jednim poniženjem.
      
       3.
       Francuski predsednik Žak Širak, centralna figura samita u Zagrebu, obišao je Kosovo. Onako usput, reklo bi se. Nasmejan, žovijalan, sveže izbrijan, izdašno se rukovao sa svojim vojnicima na Kosovu. Francuska vojska, ponos Francuske. Ima li i srpska vojska pravo na vojnički ponos, to je već naša, srpska stvar.
       Ili smo se definitivno opredelili za život u poniženju?
      
       4.
       Da li je poseta francuskog predsednika, ovakva kakva je bila, ohrabrila nadu za razrešenje kosovske krize? Za razrešenje koje ne bi bilo ponižavajuće za srpski narod?
       Najnovija agresija na Srbiju ocenjena je, od visokog gosta iz Francuske, kao otežavajući faktor. Ponovljeno je da se sporna pitanja ne mogu rešavati silom nego kroz pregovore.
       Bombardovanje nije pominjano. Bilo, prošlo.
       Ni slovo o uništenim manastirima i svetinjama, sve odreda iz najskupocenije zbirke svetske kulturne i civilizacijske baštine.
       Ni reč (pokajanja?) zbog degradirane srpske zemlje, zagađenih voda, ojađenih ljudi, kao da Francuska nije dala svoj doprinos.
       Živela Francuska!
      
       5.
       Da su projektanti i izvođači krize na Kosovu u punoj formi i da su planovi o stabilizaciji izmešteni u budućnost, pokazuje i mučko ubojstvo jednog od najbližih saradnika Ibrahima Rugove. Izabranik na "izborima" (u režiji proizvođača krize) Rugova je ipak nešto drugo u odnosu H. Tačija zvanog Zmija, favorita proizvođača krize i ličnog miljenika one dražesne gospođe. Uostalom, od čvrstog militantnog jezgra Rugova je već bio otpisan. U koncepciji permanentne krize on bi mogao da bude remetilački faktor.
       Da li je i posle "izbora" ostao čovek za pregovore, ostaje da se vidi. Već mu je, na najbrutalniji način, dato na znanje da na kompromise sa srpskom pregovaračkom stranom i ne pomišlja.
       Sa srpske strane, na inicijativu dr Vojislava Koštunice, ponuđeno je upravo to, pregovori. Suprotna strana čini sve da za pregovore bude kasno.
       Računa se, takođe, da Srbija nije odredila limit popuštanja.
       Dr Koštunica mora pokazati da su ti računi pogrešni.
      
       6.
       Oslobađanje Flore Brovine, inače osuđene za teško krivično delo, ne mora da bude znak popustljivosti i slabosti. Uzmimo to i kao jedan muški gest našeg predsednika. S ženama u zatvoru samo nevolje - mogu se i poroditi. (Posle ga valja ljuljati.)
       Amnestija nije u koliziji s pozitivnim zakonima.
       Slobode nikad nije mnogo.
      
       7.
       Svi nam pomažu; bože, što su dobri!
       Da preživimo zimu, da se ne posmrzavamo. Poslali su i seno za našu stoku. Šalju i ćebad. Svi nas jako vole. I bombardovali su nas da nam bude dobro. Okupirali su nam Kosovo za naše dobro. Oterali su nas s Kosova da budemo bliže Evropi, Kosovo je daleko. Na severu je viši standard, na severu je Norveška. Na severu nije zima, zima je u Srbiji. Zato nam pomažu da preživimo zimu, još jednu srpsku zimu.
       Da li smo zauvek trampili Kosovo za demokratiju?
       Ima li iđe skuplje demokratije od ove naše, srpske?