Popravljanje treba da počne od menjanja dugo sticanih navika, počev od banalnih primera: navići se na rano ustajanje, obavljanje jutarnje toalete i potrebu da uredan, mirišljav i čist kreneš u novi poslovni dan, navići se da je osmeh na licu i pozitivan stav nešto što privlači uspeh

      Na pomisao o svim aktivnostima koje bi predstavljale odgovor na ovako jednostavno pitanje, nameću mi se reči uvaženog profesora Jerotića koga citiram: "Nije li bolje ili malo štetno za sve ako se prosečan (kažimo, uslovno, verujući) srpski intelektualac ne bavi politikom, ili crkvenom politikom, već se zadovolji da radeći na popravljanju sebe i temeljno se ogledajući i afirmišući u svojoj struci, ovako, na posredan način, pomogne napretku i njegove crkve i srpske države."
       Kao čovek koji se u kompaniji DHL bavi odabirom zaposlenih i njihovim razvojem, smatram da ova ideja o popravljanju sebe, a time davanju najvećeg doprinosa prosperitetu kompanije za koju radiš a potom i sveukupnog društva, svakako jeste jedan od mogućih odgovora na ovo pitanje, možda i ključno.
       Popravljati sebe i biti svestan utakmice na tržištu radne snage koja upravo počinje predstavlja prvi korak transformacije uvreženih načina razmišljanja.
       Popravljanje treba da počne od menjanja dugo sticanih navika, počev od banalnih primera: navići se na rano ustajanje, obavljanje jutarnje toalete i potrebu da uredan, mirišljav i čist kreneš u novi poslovni dan, navići se da je osmeh na licu i pozitivan stav nešto što privlači uspeh. Popraviti sebe, ne tražeći krivce u porodici ili u društvu za sve loše navike koje smo stekli, već težeći prihvatanju novih navika i ugledati se na pozitivne primere.
       Popravljanje sebe kroz stručna usavršavanja u uskoj oblasti kojom se baviš ali imati i svest da stručnost nije i jedini uslov da bi se utakmica koju želiš da odigraš dobila. Raditi na usavršavanju veštine komunikacije (verbalne i neverbalne), veštine aktivnog slušanja, veštine prezentacije, međuljudskog razumevanja i uvažavanja različitih kriterijuma ličnih vrednosti, raditi na razvijanju osećaja za rad u timovima gde će svako imati svoje veoma značajno mesto i pobeđivati sujetu, popravljati sebe tako što ćemo razvijati druge i nesebično im prenositi svoja znanja, imati inicijativu i proaktivan stav.
       Svetska kretanja usmerena su na ulaganje ogromnih sredstava u razvoj i edukaciju zaposlenih u okviru kompanija za koje rade. Sa velikim ulaganjima u ovu oblast raste i odgovornost svakog zaposlenog za sopstveno usavršavanje. Završetkom zvaničnog školovanja i sticanjem diplome ne prestaje proces razvoja uspešnog poslovnog čoveka, razvoj svakog pojedinca tu upravo počinje jer je stekao neophodna znanja da krene putem usavršavanja koje traje čitavog života. To je nešto što i ovde mora da postane uobičajeno kako bi se izbegavala veoma prisutna priučenost a najrazličitija poimanja odlika poslovnog čoveka zamenila standardom kojem treba težiti.
       Budući da popravljanje sebe jeste u ovoj fazi našeg društva samo lična potreba i odgovornost svakog pojedinca, a u moralnom smislu zahteva veoma visoku svest, to smatram za prevashodnu dužnost svih ljudi koji se bave edukacijom i vaspitanjem da se trude da ukažu na potrebu neprestanog sopstvenog usavršavanja, kako na poslovnom, tako i na duhovnom planu.
      
       (Autor je direktor personala i obuke kompanije DHL)