Najkraće sumiranje rezultata izbora u Bosni i Hercegovini glasilo bi: ubedljiva pobeda HDZ među Hrvatima, a relativna pobeda Stranke demokratske akcije (SDA) i Srpske demokratske stranke (SDS) među Bošnjacima i Srbima

      U parlamentu RS, SDS će imati 31 poslanika, Partija demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića 11, koliko i socijaldemokrati Milorada Dodika. U parlamentu Federacije BiH, SDA vodi sa 38 poslanika, ispred Socijaldemokratske partije (SDP) Zlatka Lagumdžije (37), Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) sa 25 i Stranke za BiH Harisa Silajdžića sa 21 poslanikom. Poredak je nešto drugačiji u Predstavničkom veću Skupštine BiH: na prvom mestu je SDP sa devet poslanika, ispred SDA (8), SDS (6), HDZ (5) i SBiH (5).
       Trijumf nacionalnih stranaka pokopao je nade onih koji su verovali da će demokratske promene u Hrvatskoj i SRJ dovesti na vlast demokratsku opoziciju. Razočaranja jedino nema u izbornim štabovima političkih partija: one svoje izborne rezultate ocenjuju uspehom.
       Rezultatima drugih opštih izbora u BiH, a trećih u RS najmanje je zadovoljna međunarodna zajednica. Pokazalo se da je njena formula "izborima do demokratije" u BiH dala dva neočekivana rezultata. Prvo, na sve tri strane birači su prepoznavali patriotske stranke i ideologiju zaštite nacionalnih interesa, a drugo, broj apstinenata se povećao za deset odsto i udvostručio u odnosu na prve izbore.
       Analitičari u svojim analizama homogenizaciju nacionalnog korpusa vide u ravnoteži straha koji se namerno proizvodio u jeku izborne kampanje. Poruke tipa "Bosna bez entiteta" (H. Silajdžić), "Povjerenje ili istrebljenje" (HDZ) i "Oni su izabrali, a vi?" (SDA), svi se slažu, bile su mnogo jače od obećanja o zapošljavanju, ekonomskom napretku i boljem životu.
      
       Logika statistike
       Međutim, ima i onih koji logikom statistike dokazuju da rezultati nisu tako crni kako se predstavljaju. Ako se iz analiza odstrane nerealne želje i prevelika očekivanja lidera, pokazuje se, naime, da se biračko telo lagano pomera prema demokratskoj opoziciji i da sve tri nacionalne stranke trpe znatno osipanje biračkog tela. Tako je SDS, sa blizu 600 hiljada glasova 1996. godine, na ovim izborima osvojio oko 250 hiljada, SDA oko 235 hiljada, u odnosu na nešto više od 700 hiljada 1996, a HDZ, sa prvobitnih 337 hiljada glasova, oko 150 hiljada. Istovremeno, SDP je u Federaciji BiH utrostručio broj glasača (225 000), a Dodik dobio oko 30 hiljada novih.
       Kada se sve sabere i oduzme, pobednici nemaju mnogo razloga za slavlje, kao ni poraženi za nezadovoljstvo. Gubitnicima u RS mogu se bez sumnje smatrati samo socijalisti Živka Radišića i Srpski narodni savez Biljane Plavšić. Prvi su usvojili četiri poslanička mandata, a drugi jedva dva.
       Izborne pobednike očekuje teži deo posla. Ni jedna od nacionalnih stranaka u BiH ne može samostalno da konstituiše vlast, tako da se na svim stranama uvežbavaju varijante postizbornih koalicija.
       U RS, za parlamentarnu većinu SDS-u nedostaje 11 poslanika - tačno onoliko koliko ima PDP Mladena Ivanića. Otuda se koalicija ove dve partije spominje kao najrealnija mogućnost. Lider PDP Mladen Ivanić misli da će biti teško doći do koalicije i idealnog rešenja.
       "Koalicija nije prost zbir od 42 poslanika. Mnogi treba da odustanu od svojih ambicioznih zahtjeva i nerealnih očekivanja da bi se došlo do sastava vlade koja bi bila u stanju da nešto napravi", kaže Ivanić.
      
       Koalicije
       U ovoj koaliciji bi se verovatno našli i socijalisti, koji su javno podržali predsedničkog kandidata SDS Mirka Šarovića, kao i, od Biljane Plavšić otcepljeni, Demokratski narodni savez, što bi činilo relativno stabilnu parlamentarnu većinu od 49 poslanika. Ivanić u toj varijanti figurira i kao najozbiljniji kandidat za mandatara. On je političar sa nesumljivim ugledom politički nekompromitovanog lidera, ekonomskog stručnjaka i političara koji ima dobre kontakte sa međunarodnim zvaničnicima i dobar ugled u diplomatskim krugovima. Zbog toga je za SDS i predsednika RS Mirka Šarovića Ivanić u ulozi mandatara spasonosna formula za uspešno konstituisanje vlasti.
       Ivanić ponudu neće odbiti, ali se postavlja pitanje kako će izaći na kraj sa zahtevima međunarodne zajednice da SDS ne želi da vidi u vlasti. "Moraće se uzeti u obzir i stavovi međunarodnih institucija. Ali, ključno je pitanje kako povezati interese RS i interese pojedinih partija", objašnjava Ivanić složene političke prilike, jer očigledno ima u vidu zahteve koje će pred njega postavljati SDS.
       Budući mandatar će biti suočen i sa ostalim uslovljavanjima međunarodne zajednice. Jedan od uslova biće i učešće u vladi predstavnika manjinskih naroda, ali verovatno i zadržavanje u strukturi buduće vlasti kadrova bivšeg premijera Dodika.
       Glavni problem Ivaniću neće biti SDS jer više nije u situaciji da ga ucenjuje na način kako je to činio pre dve godine odbijajući da prihvati njegov ponuđeni koncept vlade nacionalnog jedinstva. Razlozi su jednostavni: za međunarodnu zajednicu ne postoji prihvatljivija ličnost od Ivanića, a bez Ivanića SDS ni u jednoj varijanti ne može imati parlamentarnu većinu.
       Za postizbornu kombinatoriku vezana je i jedna politička ironija: pre dve godine Ivanić je, zahvaljujući SDS-u, ulogu mandatara prepustio Dodiku, da bi mu je ovaj vratio, uz pomoć tog istog SDS-a.
      
       BRANKO PERIĆ