NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Predstoji smak sveta!

U nedavno objavljenom eseju "Tren" Stanislav Lem govori o sumornom naličju napretka

      Posle 13 godina spisateljskog ćutanja proslavljeni bard naučnofantastičnih romana i traktata ponovo se oglasio esejom "Tren".
       Već u uvodnim rečenicama Stanislav Lem (80) nagoveštava svoja katastrofična iščekivanja: "Moramo da budemo svesni da stvaralačka ljudska civilizacija upravo doživljava poslednje trenutke evidentirane na brojčaniku univerzalnog geološkog časovnika koji otkucava četiri milijarditu godinu postojanja naše planete."
       Stanislav Lem je, dakle, izmenio svoja ranija optimistička, dalekovida predviđanja budućnosti čovečanstva. Pre četiri decenije, naime, nagoveštavao je fantastičan tehnički razvoj: Internet, virtualnu stvarnost, čuda biotehnologije. No, već tada je iskazao bojazan da će ljudi zloupotrebiti svoja otkrića. Jer, stvari se odvijaju takvom brzinom koju niko ne može da kontroliše i niko ne želi. A svetom se zacarila nemilosrdnost, surovost. Ipak je šezdesetih godina tvrdio da tehnika ima blistavo lice nade. A sada Lem u "Trenu" ukazuje na sumorno naličje napretka.
       No, valja podsetiti: Lem je učinio naučnofantastičnu literaturu vrednim, zapravo umetničkim žanrom. Napisao je četrdesetak uzbudljivih, inteligentno na nauci zasnovanih romana ("Solaris", "Glas gospodara", "Nepobedivi", "Zvezdani dnevnici" i dr.). Zatim zbirke kratih priča i mnoštvo eseja. NJegova dela doživela su tiraž od 27 miliona primeraka i prevedena su na 36 jezika. Ta Lemova već klasična majstorska dela utabala su put za uspešan prijem potonjih knjiga sa bizarnom kosmičkom tematikom.
       Ali, za razliku od ranijeg "optimističkog pesimizma", u "Trenu" je sada Lem izrazito pesimističan. Ogorčen je najnovijim razvojem u svakom pogledu. Stoga nije više spreman da išta predviđa sem - smaka sveta! Odriče svaku šansu futurologiji i više je ne smatra verodostojnom: "Ne želim da se uzvisim na pijedestal sveznajućeg naučnika. Nastojim jedino da budem slobodan spisatelj!"
       U "Trenu" Lem postavlja suštastvena pitanja: "Hoće li nauka da učini ljude besmrtnima? Jesmo li sami u svemiru? Da li će ljudi uspeti da stvore veštačku inteligenciju?" Lem, međutim, ne pruža odgovarajuće i smislene odgovore. U stvari, odgovori se duhovito, sarkastično i moglo bi se reći u šaljivom tonu svode na konstataciju: "Odista: nemam pojma!"
       A takvo poigravanje sa čitaocima je razočaravajuće. Naime, Lem je dosad imao izvanredne, hrabre vizije kojima je doprinosio etici čovečanstva. Svojim predviđanjima podsticao je ljude da steknu takve tehničke sposobnosti koje su dotad pripisivane jedino - Bogu!
       Postavlja se pitanje: da li se izmenio svet ili Lem? U "Trenu" on permanentno sugeriše čitaocima da je svet krenuo ka sunovratu. Lemov pesimizam proizilazi i sve većeg raskola između izuzetnih tehnoloških dostignuća i sramotnog ponašanja moderne civilizacije koja se guši u svom bezumlju. Lem ukazuje i na sulude načine kako ljudi koriste izvojevanu slobodu posle pada komunizma i ukidanja totalitarizma.
       "Tren" se završava grotesknim scenarijem smaka sveta. Naime, takoreći neprimetno civilizacija će propasti u haotičnoj zbrci stvorenoj virtualnom realnošću. Ovakva sumorna, apokaliptička prognoza nije nikakva novina, samo su se uzroci, tj. izazivači katastrofe promenili. Lem predviđa da će do uništenja čovečanstva doći zbog ubilačke strasti i težnje za razaranjem. Ranije je to pripisivao smrtonosnom gušenju u kalu svemoćnih medija.
      
       ANDRIJA GROSBERGER


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu