Univerzitet treba braniti i od političara, i od profesora i od studenata jer će svako pokušati da izvuče od univerziteta ono što može na najlakši način, kaže LJubiša Rajić profesor na filološkom fakultetu

      U dvogodišnjem muku partijskog univerziteta u šta je pretvoren 1998. godine zakonom ondašnje vlasti, već rastresena i krhka građevina univerziteta počela je da se urušava dobijajući izgled svoje najcrnje karikature. Antiintelektualizam, potpomognut starom ideološkom strategijom diskvalifikacije elite, opasno je zapretio znanju, moralu i ugledu. Dekani kroz ideološki diskurs zaposeli su, odnosno zamenili sve institucije univerziteta.
       Na fakultete su dovodili ljude bez zadovoljavajućih stručnih znanja ali politički lojalne i unapređivali ih po brzom postupku bez javne rasprave na naučnonastavnim većima koja su jedino kompetentna da utvrde da li neko odgovara kriterijumima za nastavu.
      
       Revizija
       Sa Univerziteta u Beogradu je oterano preko dve stotine nastavnika najčešće srednje generacije. Na fakultetima su ostali uglavnom mladi asistenti i stari profesori. "Ovo je mesto pod suncem koje nije imalo perspektivu ni za intelektualce sa univerziteta ni za intelektualce uopšte", kaže profesor Ratko Božović - "i zato je veliki problem koji će ljudi uspostaviti kontinuitet na univerzitetu. Stariji profesori će otići i možda završiti jednu priču o zastarelom univerzitetu. Mora se menjati metodologija nastave i komunikacije. Zastarelost društva može se meriti zastarelošću univerziteta. Univerzitet koji ne brani znanje je sporan! Treba ga uspostaviti kao antisredinu u odnosu na konzervativnu sredinu i stvarnost jer on vuče zajednicu napred. Univerzitet mora biti poligon znanja moderniteta i kritičke obnove ili je ništa."
       Ipak, ima nade da se poboljša nivo nastave jer su oterani nastavnici pozvani da se vrate. "Čim vlada bude verifikovala sadašnju upravu Univerziteta, mi ćemo napraviti reviziju svih odluka koje su donesene tokom poslednje dve godine", kaže rektor Beogradskog univerziteta profesor Marija Bogdanović. "Revidiraće se ne samo prijem novih nastavnika na Univerzitet nego i unapređivanja. Formiraće se stručne komisije koje će pisati referate za novoprimljene i unapređene nastavnike u tom periodu. Ako naučnonastavna veća fakulteta zaključe da to nisu ljudi koji mogu da se bave nastavom i naukom na potrebnom nivou, oni će morati da odu sa fakulteta."
       Profesor LJubiša Rajić smatra da svi treba da prođu starinsku akademsku proceduru s javnim imenovanjem komisija, javnim referatima i javnim odlukama o tome ko će dobiti posao. "Ja sam za to da se svi konkursi koji su objavljeni i svi referati koji su napisani, ponovo objave. Mi ne smemo zaboraviti da su mnogi profesori koji to nisu zaslužili, i ranije primani. I jedan Vlada Teodosić i mnogi drugi slični izabrani su za redovne profesore našim glasovima. Ne po Zakonu o univerzitetu iz '98. nego iz '92. '86. i po prethodnim zakonima. Sada krivimo samo bivšu vlast a zaboravljamo krivicu koju Univerzitet sam snosi."
       Zato profesor Rajić smatra da u društvu u kome nema ni predstave o nekoj obrazovnoj politici, univerzitet treba braniti i od političara, i od profesora i od studenata jer će svako pokušati da izvuče od univerziteta ono što može na najlakši način. Nastavnici da provedu što manje vremena u nastavi koja im ne donosi zaradu i napredovanje u karijeri, studenti da steknu diplome, a ne znanje, političari da im univerzitet predstavlja što manji izdatak i problem, a da ako mogu napreduju po toj hijerarhiji pošto su im mnogo drage akademske titule kao i profesorima politički uzleti.
      
       Bolest
       Višegodišnji kampanjski uslovi na univerzitetu, štrajkovi, protesti, obustave nastave i druga sredstva protiv potčinjavanja univerziteta, držala su studente više na ulicama nego u učionicama. Odrođeni od prave akademske atmosfere, studenti su neredovno posećivali predavanja i vežbe. Prema statistici Biološkog fakulteta u Beogradu, čak tridesetak odsto studenata je bolesno. Na to ukazuje lekarska dokumentacija kojom su pravdani izostanci. Zaista je teško poverovati u ovakav zdravstveni karton mladih biologa. Ako uslovi studiranja ne budu pooštreni, i dalje će važiti ovdašnje čudno pravilo da uz malo upornosti i drskosti svako može da postane ono što hoće i da je nerealna ambicija bolja preporuka od unutrašnjih potencijala ambicioznih.
       "Osnovni zadatak budućeg razvoja univerziteta u celini je da prepozna i da favorizuje elitu među studentima", godinama ponavlja i zbog toga trpi posledice nekadašnji dekan Biološkog fakulteta profesor LJubiša Topisirević. "Konačno se mora reći da ne mora svaki student koji se upisao na fakultet i da ga završi. Jednostavno rečeno, univerzitet ne sme da bude socijalna kategorija za rešavanje problema nezaposlenosti po sistemu odlaganja ovog problema kroz upis maladih ljudi na fakultete. Poslednjih godina se drastično ublažuju i uslovi za upis u narednu godinu studija čime se remeti rad sa dobrim studentima. Posledica ovoga je smanjenje kvaliteta diplomiranih studenata. Takav pristup se kao bumerang vraća kroz formiranje stručnog kadra na kome treba da se bazira razvoj zemlje."
       Bivšoj vlasti je savršeno odgovaralo da studije traju što duže jer osim odlaganja zapošljavanja omladine, ovakvom politikom je veći deo finansiranja sa državnog budžeta prebacivan na studente, a sa većim brojem studenata, i nastavnici imaju manje vremena da se bave politikom pa i naukom. Izgleda da će se novi zakon pozabaviti i ovim problemom. Profesorka Bogdanović kaže da će ubuduće ispitni rokovi precizno biti utvrđeni tako da neće biti potrebe niti da se traže dodatni rokovi, niti pomeranje ispita i uslova. Ipak, sve ovo traži bar minimalne uslove za rad na fakultetima. U prvim zvaničnim kontaktima naših univerziteta sa akademskim institucijama u Evropi iz čije smo zajednice bili izbačeni zbog ponižavajućeg zakona iz '98. godine, obećana je materijalna pomoć u opremi za praktičnu nastavu i udžbenicima.
       Evropska rektorska konferencija koja je ukinula suspenziju uz obrazloženje da ne treba čekati donošenje novog zakona jer su demokratski procesi već otpočeli na univerzitetima, obećala je da će tražiti od velikih izdavačkih kuća da nam šalju primerke knjiga i časopisa iz svih disciplina. Boljestojeći univerziteti pomoći će svojom još upotrebljivom opremom za praktičan rad u nastavi.
      
       Izbacivanje
       Iako je nastava na fakultetima nezamisliva bez nauke, bivša vlast je sve naučne institute izbacila iz sastava univerziteta i tako prekinula prirodnu vezu između visokog obrazovanja i nauke. Sva svetska predviđanja govore da će u tehnologijama 21. veka znanje činiti 70 odsto finalnog proizvoda pa prema tome, zemlje koje na vreme ne reaguju visokim osposobljavanjem svojih ljudi, zapašće u velike teškoće oko uvođenja novih tehnologija, odnosno jaz između onih koji znaju i onih koji ne znaju pa još i neće ništa da menjaju, postaje nepremostiv. A u naše naučne institute godinama ništa nije ulagano, tako da se nisu obavljala ozbiljnija fundamentalna istraživanja. Ako se malo bolje pogleda sastav naše dosadašnje vlade i privrednih komora, ovakva marginalizacija nauke i domaćih istraživača i pronalazača sasvim je prirodan odnos prema njima. Tamo su sedeli ljudi više zainteresovani za trgovinu i za kupovinu licenci i uvoz robe uz dobar procenat, nego za razvoj domaće nauke.
       "Privredu je baš briga za saradnju sa univerzitetom", kaže profesor Rajić. "Godinama privreda nije odgovarala čak ni na pitanja tipa koliko im je i kog profila stručnjaka potrebno, a za privredu bi dugoročni interes bio što bolji obrazovni sistem, jer bi tako dobijala bolje stručnjake, a univerzitet bi imao interes da se bavi naukom bez političkih i komercijalnih interesa. Ako se sve prepusti komercijali, niz naučnih oblasti će umreti."
       Na Zapadu je danas dominantno merkantilističko poimanje univerziteta (ali uz velike kritike), prema kojem je univerzitet uslužni organ za potrebe državne uprave i privrede. Nastavnici ne treba da imaju nikakvu autonomiju, a upravni odbor u većini treba da čine oni koje je postavila vlada pa čak postoje predlozi da nastavnici imaju manje prava nego radnici zaposleni u fabrikama. Suprotstavljena ovoj je humboltovska ideja univerziteta koja proklamuje slobodu nastave i nauke, a država je tu da kontroliše da se u toj slobodi ne pretera. Tu je i izvorno američka ideja po kojoj univerzitet treba da bude na tržištu, da je privatno vlasništvo, da proizvodi i prodaje znanje. I kod nas je unutar neoliberalnih krugova ekonomista delimično prihvaćena ova ideja. Ipak, profesor Rajić smatra da mi to ne možemo da prihvatimo jer bi nas dovelo do poražavajućih rezultata kao u Bugarskoj i Rumuniji u kojima se zalagalo za privatizaciju univerziteta da bi na kraju dobile desetine univerziteta koji ne valjaju.
      
       Reforma
       "U programu DOS-a se pominje obrazovanje ali je to daleko od obrazovne politike. Jedna od osnovnih stvari koja ovde treba da se razjasni, jeste da prosveta nije trošak već investicija u budućnost. Ako ne shvatimo da je znanje roba u svojoj suštini drugačija od bilo čega drugog, onda nam se loše piše", upozorava Rajić.
       Za ovako ojađen univerzitet reforma je sada prejaka reč. Toga je svesno i Ministarstvo za visoko i više obrazovanje koje je formiralo komisiju sa zadatkom da izradi nacrt zakona o univerzitetu. "Stav koji smo zauzeli je da se u konačnu reformu ne može ići sa ove pozicije", kaže ministar Gašo Knežević. "Napraviće se jedna međustanica koja, kao prvo, podrazumeva vraćanje potpune autonomije univerzitetu i to personalne, teritorijalne, kadrovske i ekonomske. Uticaj države mora biti minimalizovan. U prelaznom periodu ovog tranzicionog zakona o univerzitetu koji bi važio onoliko koliko to bude potrebno, treba da se poboljšaju materijalni, kadrovski i tehnički uslovi na univerzitetima da bi u budućnosti mogli da prihvatimo rešenja koja Evropa traži. A Evropa traži ukidanje velikih i stvaranje sektorskih, strukovnih univerziteta. Traži kompatibilnost studija, nastavu na engleskom jeziku, nema više dvosemestralnih predmeta nego samo jednosemestralnih u smislu kurseva."
       Ova strategija je za nas sada više nego zahtevna, pre svega, na kadrovskom nivou pa bi trebalo što pre vratiti ljude koji su otišli u inostranstvo kako bi se polako pripremali za neki budući univerzitet. Hoćemo li ovim putem, a drugog nema u ovom smeru, sada pre svega zavisi od političkih zbivanja u zemlji. Od toga kakve će nam biti skupština i vlada. Akademska zajednica im je ponudila svoje dobre usluge.
      
       DIJANA IVANOVIĆ
      
      

Mi smo perspektivni Planovi Alternativne akademske mreže su dugoročni jer svi uslovi koji su se stekli ili će se tek steći, neće tako brzo dovesti do rezultata i do reforme univerziteta. Univerzitet je opterećen mnogim elementima nasleđa sa kojima će se dugo boriti. Treba vremena da se stare navike, koje su profesori stekli dugo radeći na jedan staromodan način, promene. Reforma univerziteta neće ići brzo, tako da Alternativna akademska mreža ima još dugi niz godina da radi. Mislim da je perspektiva Alternativne mreže dugotrajna. Za ove dve poslednje godine, naročito kada su u pitanju društvene nauke, mi smo bili jedina veza sa svetom.        Mi smo uspevali, ali sa ograničenjima zbog negativnog odnosa države prema nama, da dovodimo profesore sa drugih univerziteta. Pred samo bombardovanje naš gost bio je čuveni francuski sociolog Alen Turen. Naši gosti su bili profesori iz Rumunije, Bugarske i drugih jugoistočnih zemalja sa kojima nismo imali vize, ali mi smo bili primani u Evropski parlament i učestvovali na rektorskim konferencijama bez obzira na to što nismo bili zvanični univerzitet. Stvorili smo osnovu za saradnju sa Londonskim i sa Vestminster univerzitetom u Londonu gde smo u procesu uključivanja u njihove programe. Na sličan način smo se uključivali u saradnju i sa nekim univerzitetima u Nemačkoj tako da imamo sve šanse da se uključimo u reformske procese u Evropi.