NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta nam se dešava

("Ratni zločin ili nešto još gore", NIN br. 2603)

      Iznenadio nas je tekst Brane Petrovića kojim on, godinu i po posle stradanja 16 radnika RTS-a prilikom bombardovanja te kuće, pokušava da spere svaku odgovornost čelnih ljudi RTS-a.
       Da li je slučajno da se taj tekst pojavljuje baš sada?
       Možda je Petrović smatrao da za njega nije bilo vreme da piše s obzirom na to da su o tragediji pisale samo usamljene porodice nastradalih kao i pojedini hrabriji novinari. Naše i njihovo pisanje nije nimalo ugrožavalo tada nedodirljivo i bahato rukovodstvo RTS-a. Osim jednog oglašavanja Milorada Komrakova nekoliko meseci posle 23. aprila 1999, u kojem je rekao da je bio na odmoru te nije pratio napise koje odbacuje kao "gnusnu laž", nikada se niko nije oglasio.
       Međutim, tokom novembra ove godine, posle informisanja javnosti da je prijava za pokretanje krivične odgovornosti protiv rukovodstva RTS-a podneta jula 2000, proširena kvalifikacijom "ubistvo više ljudi sa umišljajem", kao i gostovanja Tatjane Lenard na III kanalu RTS-a, prikazivanja dokumentarnog filma "Anatomija bola 2.06" na I kanalu RTS-a i javljanja svedoka i očevidaca tragedije. Brana Petrović je odlučio da se oglasi.
       Svojim tekstom on pokušava da stavi u domen "monstruoznog razmišljanja" svaku pomisao o odgovornosti čelnih ljudi Televizije. Petrović takav način razmišljanja svrstava "u još monstruozniju pozadinu" od samog zločina koji je počinjen, podvrgava ga psihološkoj analizi, razobličava ga do tančina i na uvredljiv i posprdan način gura ga u sferu iracionalnog. Pri tom, Petrović zanemaruje činjenicu da rukovodstvo RTS-a i ljudi zaduženi za bezbednost nisu rad prilagodili ratnim uslovima, što im je bila zakonska obaveza.
       Petrović u svom tekstu pita: "Šta je sa nepobitnim dokazima. Skriva li neko telefonski razgovor ili službenu belešku?"
       Da, nađena je službena beleška od 2. aprila '99, koju su potpisala četvorica ljudi zadužena isključivo za obezbeđenje RTS-a, u kojoj oni izjavljuju da je Milanović odbio da sprovede naredbu o evakuaciji, te oni u daljem tekstu konstatuju da je "urađeno plansko rešenje za rad sa rezervnog mesta ali da isti nismo u mogućnosti da aktiviramo". Znači, sve je ostalo na papiru. Voljom jednog čoveka, Dragoljuba Milanovića, premeštanje radnika i opreme na postojeće rezervne punktove nije obavljeno. Ostali nadležni su ćutali. Ćutao je Slobodan Perišić (glavni za obezbeđenje), ćutala su ostala trojica potpisnika službene beleške, ćutala je savezna vlada koja se već izmestila sa svoje dotadašnje lokacije, ćutala je gradska vlada jer RTS nije pod njenom ingerencijom (izjava Dragana Čovića), ćutali su svi nadležni tada, kao što ćute i svih ovih 19 meseci. Radnici nisu ni znali da je naredba i postojala.
       Rukovodstvo RTS-a ne samo što nije aktiviralo postojeću naredbu, ono je, naprotiv, 8. aprila 1999, posredstvom čuvenog "patriotskog" komentara urednice spoljnopolitičkog programa Tatjane Lenard, uputilo NATO-u i poziv za bombardovanje.
       No, Petrović u svom tekstu ističe da je i on "sa skrajnute stranice NIN-a hrabro častio veliku Ameriku probranim vrstama srpskih govana" te da ih time nije isprovocirao da udare na NIN.
       A mi dodajemo: pogotovo ih nije isprovocirao da udare na njegovu decu, ako ih ima.
       Da li Petrović zaista misli da isti značaj ima njegovo pisanje u NIN-u i ratnohuškački jezik kojim je obilovao program RTS-a kao zvanično glasilo države u vreme našeg najvećeg stradanja?
       Petrović dalje kaže da "hoće da veruje da su stradali bili žrtve sopstvene duše i vere da je zločin tih razmera NEVEROVATAN".
       Tačno, i mi nismo verovali da će NATO gađati civilni cilj u kome znaju da se radi 24 časa neprekidno, to jeste NEVEROVATAN zločin, ali NATO je počinio svojim bombardovanjem na hiljade zločina širom naše zemlje. Ne znamo ko može da sudi NATO-u, ali tražimo da se ispita odgovornost čelnih ljudi RTS-a koje takođe smatramo krivcima za stradanje naših najmilijih.
       Prema tome, neka se Brana Petrović ne stavlja u ulogu analitičara, istražitelja i presuditelja. Verujemo da tragedija u RTS-u ne sme da ostane u okviru retorike "da to što su nam 'saveznici' učinili bio je samo jedan san, jedan košmar, jedna noćna mora".
       Ova država, ako želi da izađe iz sunovrata u kojem je sada, ako zaista želi da nastupi vladavina prava i zakona, morala bi da sprovede poštenu i iscrpnu istragu povodom ove tragedije i da suučinioce dovede pred lice pravde.
      
       Porodice radnika stradalih u bombardovanju RTS-a
      
       STOIMENOVSKI, STOJANOVIĆ, BANKOVIĆ, JOVANOVIĆ, MEDIĆ, STUKALO, DRAGOJEVIĆ, TASIĆ, DELETIĆ, JOKSIMOVIĆ, MUNITLAK, MITROVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu