Mastodontski sistem treba postaviti na zdrave noge, a to, pre svega, znači vratiti 30 miliona maraka duga i otpustiti možda i polovinu zaposlenih

      Prelazno stanje na Radio-televiziji Srbije potrajaće još neko vreme, dok se tačno ne utvrdi kome i kakav RTS treba. Na to ukazuje i iskustvo drugih istočno evropskih zemalja u kojima je rekonstrukcija državnih medija uglavnom bila spora i neuspešna.
       Osnovno pitanje u raspravi u Medija-centru je bilo kako usmeriti RTS ka javnom radiodifuznom sistemu, kako je od sluge režima pretvoriti u javnu službu. To podrazumeva javno finansiranje i kontrolisanje Televizije. Problem je, međutim, što položaj javne radiodifuzije još nije zakonski regulisan, rečeno je u raspravi u kojoj je četrdesetak učesnika, predstavnika prelazne uprave RTS-a, republičkog Ministarstva za informisanje, Saveznog ministarstva telekomunikacija, nezavisnih produkcijskih kuća i asocijacija, fondacija, nezavisnih sindikata iznelo svoje predloge o novoj RTS.
       Učesnici su se složili da RTS izađe iz mamutskog sistema koji je stvoren '91. godine kada su centralizovani RTV NS, RTV Beograd, RTV Priština (danas RTV Toplica). Prvi korak je regionalizacija RTV Novi Sad. Predloženo je i da se broj kanala smanji, kao i da oni budu otvoreni za programe nezavisnih produkcija.
       Jedno od najosetljivijih je pitanje upravne strukture. Predloženo je stvaranje mehanizama koji bi onemogućili uticaj političkih partija, pre svega konstituisanje tela koje bi činili predstavnici organizovane javnosti uz mimimalno učešće političkih partija.
       RTS će morati da posveti veću pažnju programima koji su bili zapostavljeni proteklih godina: kulturnom, dramskom, školskom, obrazovnom. Cilj je da se razbije uverenje da je RTS prevashodno informativni program.
       Socijalno pitanje je možda najbolnije u ovom trenutku, jer RTS ima blizu 8 500 hiljada zaposlenih, od čega je oko 2 000 primljeno u poslednje dve godine. U novim, tržišnim uslovima taj broj će drastično biti smanjen.
       Veličina ove kuće može se sada meriti još samo po dugovima, koji iznose oko 30 miliona maraka.
       Skup je samo neka vrsta uvoda u međunarodni okrugli sto "Mediji za demokratsku Evropu", koji će se, u organizaciji Saveta Evrope i ANEM-a, održati u Beogradu od 10. do 12. decembra.
      
       A. OTAŠEVIĆ