Mandator je bio bagovit, dobro je što smo ga apgrejdovali u mandatara...

      Jovan Vuletić živi u Švedskoj, u mestu s melodičnim imenom Solentuna. Srbiju je, kako piše, napustio još 1953. godine, ali prati beogradsku štampu. Pročitavši u jednom broju "Politike", ispod slike Zorana Žižića, reči "Mandatar je poznat", počeo je da razmišlja o pravilnosti te imenice.
       "Zbog te reči, mandatar, došao sam u sukob s nekim prijateljima ovde. Čini mi se da je tu stranu reč srpski jezik NAKARADNO posrbio, da treba reći mandator. Kažemo senator, a ne senatar, atentator a ne atentatar... Molim Vas da nam objasnite ko i kako greši. Samo da ne bude kao u onoj šali o Bosancu koji pita 'Je li pravilno reći može ili more?', na šta dobija odgovor 'Mere i tako i tako'..."
       Bojim se, gospodine Vuletiću, da ćete svojim prijateljima morati da platite kafu, ako ne i "švedski sto". Kod nas se decenijama govorilo mandator umesto mandatar, ali su jezikoslovci upozoravali da je to pogrešno. Mandator (lat. mandator) jeste onaj ko DAJE mandat za sastavljanje vlade, tj. šef države, ali njega nemamo mnogo potrebe da nazivamo tako, pošto tu dužnost obavlja po funkciji. Glavno je pitanje ko PRIMA mandat, to jest ko je mandatar (lat. mandatarius, sa istim nastavkom kao u sekretar, kancelar ili apotekar).
       Do preokreta je došlo one godine kad je mandatar bio Ante Marković. Možda zato što se tada prvi put ozbiljno a ne samo formalno govorilo o poveravanju mandata, mediji su odjednom počeli da pišu pravilno mandatar, i taj se oblik ustalio. To je jedan od vrlo retkih primera ispravljene jezičke greške.
       Kad već govorimo o vladi, da zabeležimo i ovu uspelu definiciju: "Prelazna vlada je, naravno, kao što joj i ime kaže, vlada u kojoj partneri misle samo o tome kako će koji koga preći." Autor je Miodrag Stanisavljević u "Republici".
       Gordana Galogaža, dugogodišnji korespondent ove rubrike, šalje mi iz lista "Danas" isečak s naslovom o nesreći u austrijskim Alpima: "U vagonu izgorelo najmanje 172 ljudi". "Vrlo često nailazim na slične greške", piše ona, "a još smo u osnovnoj školi učili da se do broja 4 imenica koja dolazi posle broja nalazi u jednini, a od 5 naviše u množini (četiri čoveka, a pet ljudi)."
       Zaista, gramatički ispravno bi bilo "Izgorela najmanje 172 čoveka". Ni to, doduše, nije idealno rešenje, jer ako pažljivo ne zagledate cifru, učiniće vam se da piše "sto sedamdeset čoveka", što para uši ne manje nego "dva ljudi". Treba priznati da je naš jezik pomalo nespretan s brojevima, što se pokazuje i na mnogim drugim primerima. Zamislimo da neko napiše "Svih 21 ljudi je došlo", ili "Odazvalo se svih 32 pozvanih". Te rečenice su nesumnjivo pogrešne, ali - kako ih ispraviti? Kako će glasiti rečenica "Odgovorio sam petorici čitalaca" ako je umesto čitalaca reč o čitateljkama? Razlomak 1/25 se zove (jedna) dvadesetpetina, a kako se zovu razlomci 1/21 i 1/22? Odgovora nema.
       Moglo bi se reći da nam je jezik bagovit. Tu reč sam našao u prazničnom broju "Glasa javnosti", u članku o novom Majkrosoftovom operativnom sistemu "Visler". Tu saznajemo da novi sistem ima implementaciju Houm netvorkinga, da ima help zasnovan na HTML-u koji podržava daunloudovanje apdejtova sa veb sajtova, pa vam se savetuje da apgrejdujete sistem, ali pazite: "novi interfejs je malo bagovit". Dobro je kad se sve tako lepo srpski objasni, da ne moramo da tražimo informacije na engleskom. Za onog ko slučajno nije razumeo, bagovit je izvedeno od bag (bug), "buba", tj. greška ili nedostatak u sistemu.
       Gordana Galogaža takođe pita da li je bolje travestit ili transvestit (u francuskom se kaže travesti, u italijanskom travestito, podseća ona) i zašto se francuska reč ešelon javlja i u obliku ešalon. Na ono prvo odgovor je "mere i tako i tako": travestit prema francuskom ili transvestit prema engleskom transvestite. Ešalon je kod nas u vojnom rečniku odavno postojalo samo s pogrešnim "a", ali se u novije vreme javio i oblik sa "e", koji odgovara francuskom Ochelon i kome treba dati prednost.