Opozicija je pokazala da ne voli nezavisne medije, nego da voli da ih kontroliše. To njihovi prvi potezi već pokazuju

      Program Televizije ANEM/B92 od oktobra se konačno može pratiti na 33. kanalu. Ova frekvencija dodeljena im je na osnovu zahteva koji su podneli 1998. godine, kada je bivše ministarstvo objavilo čuveni Oglas, ali je dozvola stigla posle više od godinu dana, baš u trenutku kada je Radio B92 preuzet. Nova ekipa napravila je dogovor sa preduzećem "Srbijašume", pa smo tako na tom kanalu gledali Televiziju "Srbijašume", kasnije preimenovanu u "TV Tera", sve uz pomoć dozvole i opreme koja je pripadala prvobitnom radiju B92.
       Od petog oktobra TV ANEM/B92 mogao se pratiti preko Televizije Vračar, a uskoro zatim i na 33. kanalu. Trenutno pokrivaju 60 odsto užeg dela Beograda, a prema poslednjim istraživanjima nalaze se na osmom mestu po gledanosti. U planu je stvaranje dva programa ANEM TV mreže i RTV B92.
       Prema rečima Verana Matića, direktora ANEM-a, iako je status ove televizije sada pravno regulisan, problem nelojalne konkurencije i statusa stanica ANEM-a i dalje je aktuelan.
       "Tražili smo moratorijum na transformaciju paradržavnih medija. Ministar nije reagovao na to nego je najavio moratorijum na dodelu frekvencija. Za nas je jasna situacija - svi koji su se prijavili na konkurs 1998. godine trebalo je da dobiju frekvenciju. Sada je situacija takva da nastavljaju da se kažnjavaju ANEM-ove stanice. Neophodno je da se napravi neko prelazno rešenje, jer u narednih šest meseci, sudeći po reklamama na nekim stanicama, one će i dalje praviti veliki obrt kapitala i tako biti favorizovane. Tražimo moratorijum, ali sa ispravljanjem nepravde. Neophodno je da se uvedu demokratska pravila igre, da se svima omogući nulta pozicija i da se obezbede mehanizmi za poštenu raspodelu frekvencija po društvenim prioritetima, a ne po finansijskim mogućnostima. Ne bi bilo dobro da bude onako kako je najavljeno "ko da više dobiće više, ko da manje dobiće manje".
      
       Da li su nezavisni mediji spremni da se sami izdržavaju, čak i ako se svima omogući ista startna pozicija?
       - Cela zemlja je u tranziciji pa i mediji moraju proći kroz to, ne samo kao informativne organizacije, nego kao deo tog procesa. Treba sačuvati ogromnu nezavisnu medijsku scenu od surove komercijalizacije, inače će biti pomor nezavisnih medija i monopol komercijalnih, što se desilo u mnogim zemljama istočne Evrope i biće kao u Rumuniji gde opet viri Čaušesku.
       Nezavisni mediji će morati da prođu kroz reforme ka ekonomskoj samoodrživosti. To je nemoguće u kratkom periodu i bez tržišta. U prošloj godini u Srbiji je kroz medije prošlo ukupno pet miliona DM, u sledećoj se očekuje dupliranje. Uporedite to sa Češkom gde je obrt prošle godine bio 400 miliona.
       Neophodan je prelazak na samoisplative medije, ali je to proces za koji je potrebno bar tri godine i neophodna je pomoć institucija. U Sloveniji je taj proces tek sada zaokružen, u Hrvatskoj i Crnoj Gori ide teško.
       Treba promovisati ideju o spojenim sudovima: onoliko koliko nezavisni mediji idu ka samostalnosti, toliko državni treba da se transformišu u javni servis. Ulogu javnog servisa do sada su igrali nezavisni mediji, pa ako to već postoji ne treba silovati situaciju i ulagati u javni servis, nego pomoći da se održi to što imamo.
      
       Problematičan je broj lokalnih stanica, u mnogim mestima ih ima po nekoliko, uključujući i nezavisne i dopisništva RTS-a. Mislite li da sve one mogu da se održe?
       - Ne može svaki grad da izdržava svoju stanicu. Logično je da ostane samo nekoliko regionalnih, koje bi bile delom vlasništvo opština, delom privatne. Ako bi opština zadržala 30 odsto, 30 odsto se, recimo, dalo zaposlenima, a 30 lokalnoj privredi, omogućila bi se i uloga javnog servisa i finansijska sigurnost i uticaj nepartijske lokalne zajednice. Bio bi to najbrži put ka samoisplativosti.
      
       Da li imate saradnju sa novim vlastima i da li mislite da se pokazuje razumevanje za probleme medija?
       - Od kako je formirana savezna vlada konstantno nudimo pomoć, privremena rešenja, zakone, ali nije bilo ozbiljnog odgovora. Tražili smo da se vrati oprema svim stanicama kojima je oduzeta, da se utvrdi koje su stanice i kako dobile frekvencije, moratorijum na kapital. Nismo dobili odgovor osim komentara na konferencijama za štampu.
       Nema intervencija, ali nema ni saradnje koju smo očekivali. Nema dvosmerne komunikacije. Opozicija je pokazala da ne voli nezavisne medije, nego da voli da ih kontroliše. To njihovi prvi potezi već pokazuju, postavljaju direktore i urednike po političkoj liniji, ponašaju se kao da je reč o trgovini žitom i mesom.
      
       Da li će se ANEM reorganizovati, s obzirom na to da je do sada imao uglavnom političku ulogu?
       - Do sada smo bili više medijski front, bavili se osvajanjem demokratije na lokalnom nivou da bi je osvojili na globalnom. Sada za to više nema potrebe. Prirodno je da ANEM ide ka klasičnoj asocijaciji, kao što je to u svetu, da se bavi problemima profesije, pravnim položajem, tehničkim uslovima, edukacijom novinara. Do sada smo bili kao nevladina organizacija, mešanjem medija i trećeg sektora dobije se polupolitička organizacija. Sada je vreme da razdvojimo uloge, ANEM kao profesionalna organizacija i RTV B92 kao frekvencija. Neće biti bitno da li druge stanice emituju centralni program, mada će verovatno želeti, jer je jeftiniji.
      
       IVANA JANKOVIĆ