Krajem decembra biće odigrano drugo poluvreme teške utakmice protiv Miloševića, ali nijedan od učesnika na izborima više nije uveren da je ta utakmica teška i neizvesna

      Ove nedelje uoči poslednjih istorijskih izbora u Srbiji samo najrevnosniji posmatrači režimskih, demokratskih i ostalih oslobođenih medija mogu da naslute kako se u ovoj zemlji vodi nekakva izborna kampanja. Iako sve stranke složno saopštavaju kako će voditi terenske kampanje, a njihovi aktivisti revnosno ići od vrata do vrata i ubeđivati glasače da je upravo njihov program pravi, u zemlji Srbiji je prilično teško pronaći birača na čija je vrata neko zakucao. Ako bi i zakucali, teško bi im otvorili.
       Pre tri meseca politička scena je bila nešto življa, ali građani nisu bili oduševljeni takvom vrstom političke dinamičnosti. Aktivisti i lideri svih političkih partija su neumorno špartali Srbijom, svakog dana su se pojavljivali novi plakati i bilbordi opozicije koji su po mraku ukrašavani istim crnim rukopisom, na predsedničkog kandidata Vojislavu Koštunicu bacano je kamenje i prosipana crvena farba, dok su specijalni istražitelji iz "Politike" konačno otkrili koliko ima mačaka, praćeni horom levičarskih perjanica koji su nepogrešivo detektovali izdajnike, hijene, pacove i ostala divna stvorenja.
      
       Septembarski šokovi
       U nezaboravnom političkom kermesu je sve bilo uključeno u kampanju, od Mrkonjića koji je neumorno useljavao mlade bračne parove i preslišavao nesavesne građevinare, Bojića koji je pred kamerama državne televizije lečio zdravstvo, do pravilno orijentisanih generala, sportista i neumornih pjevača sa Ibarske magistrale. Svega 12 nedelja kasnije vodi se najčudnija izborna kampanja novijeg doba: bez mitinga, plakata, letaka i opozicije u pravom smislu reči.
       Razloge za takvu vrstu kampanje valja potražiti u šokantnom, omamljujućem dejstvu septembarskih izbora i prilično originalnog načina utvrđivanja rezultata pomenutih izbora, koji je svim relevantnim partijama stavio do znanja da im nikakva kampanja nije potrebna. Lideri DOS-a ne vide kako bi mogli da izgube, a lideri socijalista, radikala i Srpskog pokreta obnove izgleda nisu pronašli tantru koja bi im omogućila izbornu pobedu. Jedan iz armije bivših socijalista, koji su uvek iznutra dizali glas protiv nedemokratskog režima, smatra da bi DOS na kraju 20.veka slobodno mogao da prisvoji prvu pobedničku parolu svemoćnog SPS-a: Sa nama nema neizvesnosti.
       Predsednik Demokratske stranke i budući mandatar vlade Zoran Đinđić objašnjava fenomen izborne letargije novostvorenim odnosima na političkoj sceni na kojoj nema ni klasične vlasti ni klasične opozicije. "Ne postoji polarizacija političkih stranaka. Socijalisti su suviše blizu vlasti da bi se pretvarali da su opozicija, ali su isuviše slabi da bi bili vlast. Na drugoj strani imamo opoziciju koja je preuzela ingerencije vlasti, ali su joj i dalje vezane ruke."
       Od trenutka kada je vrhovno božanstvo "najmoćnije partije na Balkanu" doživelo poraz na predsedničkim izborima, socijalisti su se ponašali kao srednjovekovni velmoža koji, nakon smrti jedinog sina, ostavlja celokupno imanje i odlazi u isposnike. Posle još nedefinisanog oktobarskog događaja, levičarski fatalisti izgubili su sve značajnije poluge vlasti i većinu biračkog tela. Niz medijskih otkrića o neverovatnim poslovnim poduhvatima, koji su obavljani dok je većina stanovništva padala duboko ispod crte egzistencijalnog minimuma, gotovo je nateralo nekada moćnu partiju da izbornu kampanju vodi iz potaje, u nadi da se neće previše čuti i razglasiti za njihove aktivnosti.
      
       Uzaludne bitke
       Šef poslaničke grupe Jugoslovenske levice u republičkoj skupštini Milan Rodić izjavio je, pre samoraspuštanja pomenute institucije, da ne vidi svrhu izlaska JUL-a na izbore. "Mi na izborima nemamo šta da tražimo, ovakvi kakvi smo", izjavio je na konferenciji za novinare, pre nego što su iz redova te organizacije počeli da stižu optimističniji tonovi. Zvaničnici Jugoslovenske levice, međutim, nisu bili u stanju da odgovore kako će izgledati njihova kampanja.
       U bitku za poslanička mesta prvi su krenuli radikali, koji su lepili neutrošene plakate sa prošlih izbora: Vojislav Šešelj - mudrost, hrabrost i poštenje, viđeni su i plakatima na kojima se Tomislav Nikolić preporučuje za predsednika, ali su ostali bez glavne parole "Danas Zemun, sutra Srbija". Iako su period posle događanja buldožera iskoristili za lamentiranje nad medijskom blokadom, nijedan zvaničnik nije bio raspoložen za razgovor. Obećali su da će u slučaju pobede Šešelj biti premijer, a Nikolić predsednik skupštine, ali ih od pobede deli cirka milion i po glasova.
       "Za poslaničke kandidate imenovali smo ljude koje su predložili naši lokalni odbori i čitavu kampanju smo osmislili kao da je reč o lokalnim izborima. Oni će u direktnom kontaktu sa biračima, uz logističku i medijsku podršku iz centrale stranke, prezentovati program stranke i njihove sopstvene inicijative. Vodićemo neuporedivo skromniju kampanju od svih prethodnih, jer shvatamo u kakvom vremenu živimo", kaže šef izbornog štaba SPO-a Čedomir Radojičić, koji napominje da je ta stranka prva (21.novembra) predložila izborne liste i na televiziji počela da objavljuje reklamne spotove napravljene za septembarske izbore, kada najveća opoziciona stranka nije uspela da uđe u savezni parlament. Decembarski izbori bi mogli da budu presudni za SRS i SPO - dve velike stranke, koje su se u protekloj deceniji naizmenično i vatreno borile protiv Miloševića i njegovih protivnika, ali neće doneti neke nove snage na političku scenu.
       Dve nove zvezde na levici, Srpska socijaldemokratska partija Zorana Lilića i Demokratska socijalistička partija Milorada Vučelića takođe su odlučile da očaraju razočarane socijaliste. Lilićeva stranka se predstavila panoima sa porukom "Mi znamo ko hoće, ko može", dočim je Vučelićeva partija izazvala ganutost narodnih masa humanitarno:izbornim akcijama. Na kampanju se usudila i Stranka srpskog jedinstva, koja je udružena sa novostvorenom Partijom srpskog progresa Miodraga "nećete se vratiti" Vujovića, napravila ambiciozni promotivni skup u Sava centru na kojem se, među brojnim uglednicima, pojavila i estradna diva Ceca. Ako je verovati zloslutnim istraživanjima javnog mnjenja, svi oni će naposletku, sa pogledom punim čežnje gledati ka zgradi republičkog parlamenta, u kome mesta mogu da očekuju DOS, SPS i, možda, radikali. Istraživači odlaze i korak dalje, prognozirajući da će lista DOS-Vojislav Koštunica osvojiti oko tri četvrtine poslaničkih mesta, jer je proteklih nedelja značajan broj glasača, koji su uvek voleli da glasaju za vlast, odlučio da nastavi sa tom tradicijom.
      
       Levičarski lament
       Zato i nisu iznenađujuće žalopojke socijalista iz provincije, koji tvrde da su najveći revanšisti njihovi bivši prijatelji ili opozicionari sa njihovog platnog spiska. "Ne mogu da nam oproste što su bili naši poslušnici", dodao je socijalista, koji kaže da u njegovom gradu vode kampanju kao ilegalci. U razgovoru za NIN član Izvršnog odbora SPS-a Branislav Ivković ističe da nije ispravno govoriti o revanšizmu u Srbiji već o političkom teroru. "O revanšizmu bi se moglo govoriti da smo mi u prethodnom periodu zapalili kuću predsedniku DS u Leskovcu ili da smo demolirali sedišta opozicionih stranaka. Oni su to uradili u noći između 5. i 6.oktobra i zbog toga odnos prema SPS-u treba kvalifikovati kao teror, koji nije viđen ni za vreme zloglasne Obznane. Mnogi rukovodioci su, i pored podrške kolektiva, smenjivani samo zato što su socijalisti, mi (SPS Vračara) ni danas ne možemo da se vratimo u svoje prostorije u Kursulinoj ulici, koje su inače demolirane neposredno nakon što je izvršen državni udar. O kakvim uslovima onda govorimo", kaže Ivković, koji napominje da nije oduševljen otvorenošću novih, demokratskih medija, iako otvorenost i demokratičnost starih medija još nije zaboravljena. "Trebalo bi samo videti kako RTS prati posete marginalnih lidera DOS-a Bujanovcu, a gotovo prećutkuje da je tu opštinu posetio predsednik vlade Milomir Minić, pa shvatiti u kojoj su meri mediji pod kontrolom novih demokratskih snaga profesionalni i objektivni."
       Glavni adut socijalista mogli bi da budu sasvim novi ljudi na listama kojih, kako sa ponosom ističe Ivković, ima oko 90 odsto. Imena na listi su poređana po azbučnom redu, a svaka sredina u Srbiji ima svog kandidata, nekompromitovanog čoveka koga svi znaju. Prema njegovim rečima, od 250 članova Glavnog odbora, samo njih 12 više nije u stranci, a od 29 predsednika okružnih odbora dvojica su smenjena. Na pitanje da li će se Milošević pojavljivati na predizbornim skupovima i obraćati se biračkom telu, Ivković odgovara kako veruje da će "predsednik Milošević proceniti da li treba da se obrati građanima pre izbora". Kako stvari stoje, neće otvarati novoizgrađene mostove.
      
       Završna ambicija
       Šef Izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije Čedomir Jovanović kaže da će kampanja te koalicije trajati od 10. do 20. decembra, u okviru koje će lideri obići 70 opština i preći 7.000 kilometara. On ne misli da će izvesnost izbornih rezultata izazvati izbornu apatiju ili nezainteresovanost birača. "U ovu kampanju ćemo krenuti još ambicioznije, jer je za demokratske snage veoma važno da zabeleže još ubedljiviju pobedu nego na septembarskim izborima, na kojima smo pobedili Miloševića, a sada treba da uspostavimo jedno novo društvo. Ubedljiva pobeda bi nam dala samopouzdanje pre nego što pokrenemo duboke, sistemske promene", ocenjuje Jovanović. Prema njegovim rečima, kampanja će biti zasnovana na razgovorima budućih članova vlade sa privrednicima, predstavnicima lokalne samouprave, a ne na mitinzima i luksuznim konvencijama.
       Zbog velikih međunarodnih i državnih obaveza, nosilac liste DOS-a i predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica će u kampanji imati simbolično učešće, ali nije teško zaključiti da će državne aktivnosti lidera DOS-a (Koštunica, Čović, Svilanović, Živković....) poslužiti kao veoma efektna promocija velike 18-člane koalicije. Opšta uverenost da će DOS "počistiti" ili "overiti" socijaliste i radikale mogla bi, međutim, da izazove značajnu izbornu apstinenciju kod ljudi koji u decembarskim izborima ne pronalaze primese istorijskog, prekretničkog jer smatraju da se promena već dogodila. Osobe koje su uverene da se 23.decembra odigrava samo drugo poluvreme utakmice protiv Miloševića i njegovog pogleda na svet, spremne su da sačekaju kraj utakmice i počnu da razmišljaju o prvim, pravim i demokratskim izborima u Srbiji.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ