Ko je od lidera DOS-a, i zašto, odlučio da "opere" biografiju generala Pavkovića. Kako neki lideri DOS-a podržavaju "Otpor" i traže istinu o Ivanu Stamboliću, a istovremeno pristaju da Rade Marković ostane na čelu SDB-a. Zašto nisu vraćeni svi Miloševićevi ambasadori iz inostranstva

      Predsednik Socijaldemokratske unije i jedan od lidera DOS-a, dr Žarko Korać, spada u veterane domaće opozicione scene i važi za čoveka bez "dlake na jeziku". Stoga je ovaj razgovor s njim, na samom početku predizborne kampanje u Srbiji posvećen najpre izborima, ali i odnosima unutar DOS-a, dakle temama koje - po logici - privlače i najveće interesovanje javnosti.
      
       Prvo pitanje glasilo je: kako sada funkcioniše DOS i šta je razlog povremenim vidljivim tenzijama među njegovim liderima?
       - Katkada su i neki od nas neoprezno baratali tezom da će se odmah posle izbora, već 23. decembra DOS raspasti. Međutim, u koalicionom sporazumu jasno piše, i to je realnost, da će stranke podržavati vladu i obimnu zakonodavnu delatnost vlade. Budući da će svi lideri DOS-a i sve stranke DOS-a biti predstavljeni u toj vladi, nije logično da će odbiti da podržavaju vladu koju sami grade.
       Međutim, najvažniji elemenat u ovoj priči jeste ogromna popularnost koju u ovom trenutku ima Vojislav Koštunica, a koja je veća nego što je bila popularnost Miloševića 1990. godine. Neki analitičari istočnoevropskih zbivanja govore da je u ovom trenutku to najveća popularnost koju je imao ijedan istočnoevropski političar posle promena. Kažu da je veća i od popularnosti Leha Valense u Poljskoj. To pokazuje ne samo neke lične sposobnosti Vojislava Koštunice i ispravnost njegovih političkih poteza, nego i ogromnu autoritarnost naših ljudi koji uvek glasaju za onoga koji je na vlasti i za onoga koga vide kao lidera. Upravo zbog te karakteristike političke svesti našeg prosečnog čoveka, došli smo u disproporciju unutar DOS-a da je čovek koji je nesumnjivo lično doprineo pobedi opozicije nad Miloševićem, takođe bio i neko u koga smo svi investirali svoje ambicije, svoje nade, svoje želje i svoj rad. Dakle, Koštunica je i realan čovek političar, koji je pobedio, ali i simbol svih nas, živ čovek i simbol jedne borbe.
      
       Koštunica trenutno vodi u anketi američkog magazina "Tajm" za čoveka godine. Nisu li, možda, neki i ljubomorni zbog toga?
       - To je lepo priznanje. Ali to je priznanje i meni i svima u DOS-u.
       Međutim, tako enormna podrška jednom čoveku i jednoj stranci koja nikad u javnom mnjenju nije imala više od sedam-osam odsto glasova, morala je stvoriti određene poremećaje unutar same opozicije. Dakle, došlo je do poremećaja odnosa unutar DOS-a, gde su inače u izbornoj kampanji bile dobro raspoređene funkcije. Ipak, postavljeno je i pitanje da li neko u ovom trenutku smatra da ogromna popularnost Koštunice i njegove stranke, treba da se pretvori u nešto realno? Zato će u Skupštini Srbije DSS ubuduće imati jednak broj poslaničkih mesta kao i Demokratska stranka, iako je poznato da je pre izbora Demokratska stranka bila znatno veća. Dakle, pravo odmeravanje snaga se za sada kreće po liniji - javno mnjenje - velika grupacija stranaka, i otuda nejasni odnosi između lidera dve najveće stranke.
      
       Da li su razlike među njima zaista realne?
       - Rekao bih da između Koštunice na jednoj, i Đinđića na drugoj strani, postoje razlike. One, možda, nisu dramatične, ali one realno postoje.
      
       Da li će lideri DOS-a, kao ministri sa gospodinom Đinđićem na čelu, sutra činiti jednu grupaciju, suprotstavljenu Koštunici kao saveznom predsedniku?
       - Đinđićevo političko ponašanje karakteriše izraziti pragmatizam. On je svestan da je kod savezne vlade teško reći kakva je i čija politička ruka koja je formirala tu vladu. Tamo ima mnogo različitih političkih tendencija od kojih nijedna nije do kraja izvedena. Savezna vlada će zato imati ogromne teškoće u svom radu. Đinđić to želi da izbegne i to je vrlo fer. Zaista mislim da postoji mogućnost da ta nova republička vlada bude uspešna.
       Prošli izbori su bili izbori za promene, a ovo su izbori za konsolidaciju političkih interesa. Tek treći i četvrti izbori će biti pravi politički izbori.
      
       Da li iza podela postoje i neki različiti interesi?
       - Dakle, u ovom trenutku nema pravih političkih podela, one nisu stvarne i nisu fiksirane, nego su fluktuirajuće. Kad se pogleda, na primer, poseta Vojislava Koštunice Hilandaru, oko njega vidiš ljude koji imaju neku vrstu nacionalno-religiozno-konzervativne političke vizije, kao što su Velja Ilić ili Milan St. Protić i neki drugi, ali u nekim drugim podelama na političkoj sceni Srbije, toga opet nema. Ja bih rekao da naša politička scena još nije sazrela da se različiti interesi artikulišu kao autentični politički interesi. Mi smo još uvek jedna nedovoljno zrela politička scena, koja se nije do kraja isprofilisala. Znači, podele unutar DOS-a su još moguće, a nijedna neće biti logična i neće biti izvedena do kraja.
      
       U javnosti postoji vidljiva doza nezadovoljstva zbog toga što obećane promene nisu dovedene do kraja. Šta se zapravo desilo?
       - Mislim da prisustvujemo jednom paradoksu. Koštunica ima enormnu podršku i popularnost u narodu, međutim, za činjenicu da nije došlo do promene u vojsci i policiji direktnu odgovornost snosi on. To je, potpuno je jasno, njegova politička odluka. Moram da kažem da je to meni nerazumljiva odluka i duboko joj se protivim. Smatram da je time određen u potpunosti karakter promena koje će Srbija doživeti budući da su dva stuba represije prošlog režima - policija i vojska - ostala nepromenjena. Jedan opozicioni lider daje oglas u novinama u kojem traži da se unište dosijea članova "Otpora", a istovremeno ništa ne kaže o tome da čovek koji je napravio ta dosijea i za njih odgovara, i dalje sedi na mestu načelnika državne bezbednosti. Ili da neko podržava sve ove očajničke aktivnosti da se nađe istina o Ivanu Stamboliću, a zna da je prvi koji na to mora detaljno da odgovori načelnik Službe državne bezbednosti. Da ne pominjem slučaj Ćuruvija...
       Smatram da je time učinjen opasan presedan koji ima političku poruku - da je, u stvari, jedini rđav u ovoj zemlji bio Slobodan Milošević, a svi ostali su morali da mu služe i to je, po mom mišljenju, definitivno odredilo karakter početka promena u Srbiji. To je jedna vrsta paternalističkog odnosa prema državi i društvu: ja sam taj da vas štitim, vi ste do sada imali rđavog gospodara a sada je dobar gospodar koji smatra da su sve razlike nebitne u odnosu na činjenicu da je srpski narod stradao i da sad treba pomiriti sve. To je jedan jasan politički stav i mislim da je to jedinstven politički stav u čitavoj istočnoj Evropi.
       Dakle, smatram da je to pogrešno i da je jedan veliki deo tenzije unutar opozicije nastao zbog toga.
      
       Da li postoje i neki dublji razlozi za to...?
       - General Pavković se pokazao lukavijim čovekom nego što izgleda. Ja sam do sada imao prilike da vidim da je on jako koristoljubiv čovek i da se neka vila gradi tamo na Dedinju za njega. Međutim, on je uložio monumentalan napor da priđe nekim liderima DOS-a, nekima je uspeo da priđe i s njima se povremeno viđa, kao čovek koji je spreman da služi. Za mene je duboko zabrinjavajuće da je jedan broj lidera DOS-a, neću ih imenovati, pristao da se s njim viđa i tajno i javno i time daju svoj doprinos da se on zadrži na svom položaju i da mu se praktično opere biografija. Manje bi me brinulo pranje njegove lične biografije, da to nije pranje klasične zloupotrebe Ustava, jer je vojska za vreme Miloševića do kraja iskorišćena u političke svrhe.
       To pokazuje još jednu karakteristiku našeg političkog trenutka, a to je da se kod nas smatra da su instrumenti vlasti dobri onda kada služe tebi, a rđavi kada služe drugome. Dakle, smatram da slučaj Pavković i Marković nisu personalna pitanja, nego su od duboke važnosti za budućnost Srbije.
      
       Da li je DOS zaista tako kadrovski bogat kao što se hvali? Javnost je, čini se, zbunjena nekim DOS-ovim kandidatima koji sada izlaze na videlo. Ili, ponašanjem nekih od tih kandidata, kao u slučaju Dinkić, kome je čak zaprećeno smenom tek što je imenovan?
       - Prvo, Dinkić je kandidat DOS-a u smislu da smo podržali izbor gospodina Labusa. On je rekao da će da ode iz savezne vlade ako Dinkić ne bude guverner.
       Međutim, ovde se nije radilo o partijskoj disciplini nego o mnogo ozbiljnijim stvarima - kako se shvata vlast u našoj zemlji. Vlast je ovde vlasništvo.
      
       Da li to zamerate i predsedniku Koštunici?
       - Iz njegovog obraćanja javnosti se može shvatiti da on smatra da su celokupna spoljna politika i kosovski problem u rukama predsednika. Uspostavljaju se izvesni monopoli na bavljenje politikom. Zato moramo biti vrlo oprezni u prvim danima nove vlasti. Ovo je period tranzicije, a on je vrlo težak.
      
       Vi ste bili pomenuti i kao mogući ministar spoljnih poslova, a posle će to mesto dobiti Goran Svilanović. Šta se desilo?
       - Ja sam prosto bio pomenut i mislio sam da nekim svojim međunarodnim vezama mogu da pomognem svojoj zemlji. Koliko znam, na jednom od sastanaka je predsednik Koštunica rekao da je on direktno zainteresovan za mesta ministara za pravosuđe i spoljne poslove. Očigledno je da je on napravio ovakav izbor, poveravajući resor spoljnih poslova Svilanoviću.
      
       Da li ste zadovoljni njegovim izborom?
       - Zadovoljan sam sadašnjim izborom. Svilanović je čovek iz stranke koja nesumnjivo ima jako dobru prošlost. Uostalom i ja sam ugradio deo svog političkog života u istoriju te stranke. To je stranka sa izrazito antiratnim stavom i iskustvom u borbi za poštovanje ljudskih prava. Mislim da je važno da naš ministar u inostranstvu, a naročito na prostoru bivše Jugoslavije, iza sebe ima kredibilitet političke opcije koja izaziva poštovanje.
      
       Hoće li stranke iz DOS-a sutra učestvovati i u podeli mesta u diplomatiji? Da li ste zadovoljni dosadašnjim promenama u toj službi?
       - Da sam ministar, opozvao bih sve dosadašnje ambasadore, tražio da se svi vrate pa bih tek onda odlučio ko može da nastavi da obavlja takve funkcije. Neverovatan je apsurd da je i danas ambasador u Moskvi Bora Milošević, koji je učestvovao u predizbornoj kampanji svoga brata.
       Potrebno je činiti radikalne rezove i mislim da ovaj tempo puzećih promena nije dobar.
      
       Dakle, bi viste i u ovoj oblasti drugačije?
       - Mogao bih biti dobar ili loš ministar spoljnih poslova, ali bih svakako bio samostalan. Inače, Ministarstvo je kadrovski zapušteno. Veliki broj ljudi je otpušten. Daću punu podršku Svilanoviću i svima koji rade na tome, ako oni to od mene zatraže.
       Inače, ne mislim da ambasadorska mesta treba da popunjavaju politički ljudi. Diplomatija je profesija i to vrlo teška profesija. Treba vratiti diplomatiji profesionalizam koji je Milošević svojim manipulacijama ukinuo.
      
       Šta će biti sa malim strankama u Srbiji?
       - Doći će do ukrupnjavanja, nadam se - do logičkog ukrupnjavanja, jer kod nas je do sada ukrupnjavanje i raskrupnjavanje išlo mimo logike. Moja je želja da budem na demokratskoj levici.
       Ušao sam u politiku da bih se borio za promene. I, kao u pesmi našeg poznatog pesnika, pitam se sada - "Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj." Pitao sam se da li ću ja umeti da zadovoljim velika očekivanja i osećam veliku odgovornost.
      
       STEVAN NIKŠIĆ