U decembarskoj predizbornoj anketi NIN-a raspoloženje građana Srbije je toliko na strani DOS-a da će predstojeći izbori dovesti do formiranja gotovo jednostranačke Skupštine Srbije

      Kako pokazuju rezultati decembarske telefonske ankete NIN-a Demokratska opozicija Srbije (DOS) može da na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, 23. decembra, računa na čak 84,8 odsto glasova građana Srbije. Daleko iza ove koalicije, u borbi da pređu izborni cenzus, nalaze se Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije sa po 5,5 odsto i Srpski pokret obnove sa 4,2 odsto glasova anketiranih. Na ovim izborima se očekuje veoma veliki odziv birača, jer je svega 17,5 odsto ispitanika izjavilo da nema nameru da toga dana poseti biračko mesto.
      
       Tišina
       Po svemu sudeći, DOS će ostvariti izborni rezultat koji pokazuje da se klatno promena zaljuljalo toliko snažno da je prešlo na potpuno suprotnu stranu i otišlo dalje nego što je bilo prethodno. Socijalisti nisu nikada na izborima dobili više od 50 odsto glasova, a DOS će sasvim sigurno dobiti dvotrećinsku većinu u republičkoj Skupštini.
       Kad je reč o političkim ličnostima, pozicije su takođe radikalno diferencirane. Od ispitanika u anketi smo tražili da nabroje do tri političara u koje imaju poverenje. Na ovoj "top listi" ubedljivo vodi Vojislav Koštunica, aktuelni predsednik SR Jugoslavije, sa do sada nezapamćenih 76,5 odsto glasova anketiranih. Daleko iza njega, na drugom mestu, i pored toga što nije političar (a možda i baš zbog toga), nalazi se agilni Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije i lider nevladine organizacije G17, sa 10,5 odsto glasova. Na trećem mestu je predsednik Demokratske stranke i kandidat za premijera Srbije Zoran Đinđić (9,0 odsto), kome rejting ubrzano raste. Slobodan Milošević je u zapećku, na najnižim granama od kada se pojavio na političkoj sceni Srbije, sa svega 3,5 odsto onih koji su mu i dalje verni.
       Izborni rezultati ovoga puta, sasvim sigurno, neće biti posledica uspešne predizborne kampanje, jer nje gotovo da i nema. Istina, građani u značajnom broju primećuju da se nešto promenilo u odnosu na prošle kampanje (43,5 odsto). "Manje je napetosti, više slobode", govori Vesna Đukić, PTT radnica iz Beograda. Poljoprivrednik Aleksandar Pantelić iz Poćute kod Valjeva tvrdi da su "ovo pravi izbori". Kad se uočavaju razlike nađe se dosta i kritičkih tonova: "Svi se bore za stolicu", kaže oficir iz Pavne kod Valjeva, a Ranisav Dragojlović iz Beograda kratko presuđuje: "Izdajničke razlike".
       Na pitanje "Da li ste primetili neki propagandni materijal (letke, plakate) stranaka u vašem mestu", 90,5 odsto anketiranih je odgovorilo da nije, a tek 9,5 odsto da je uočilo nešto od propagandne "buke" u ovoj kampanji.
      
       Poštenje
       Izostanak stranačkih aktivnosti ne može se pripisati strahu i lošim izbornim uslovima, jer čak 86,5 odsto anketiranih potvrđuje da postoje ravnopravni uslovi za sve učesnike u izborima (u septembru ove godine, pred savezne izbore, na istom pitanju došlo je do polarizacije anketiranih - 49 odsto je tvrdilo da su uslovi ravnopravni a 48,5 odsto da nisu).
       Da nema sumnje u nadmoć DOS-a potvrđuju i građani odgovarajući na pitanje "Kakve rezultate očekujete na izborima: koje stranke će dobiti više poslanika nego što su dobile na saveznim izborima 24. septembra?" Dve trećine anketiranih misli da će DOS dobiti više poslanika, tek četiri odsto da će SPS ovoga puta bolje proći, za SPO ovakav optimizam gaji 3,5 odsto anketiranih, dok svega dva odsto ispitanika tvrdi da radikali mogu popraviti svoj rejting.
       Pitali smo u našoj anketi "Kakav utisak na vas ostavljaju pojedine stranke (koalicije)... Koje od sledećih osobina imaju?", ponudivši im da se izjasne o poštenju, sposobnosti i doslednosti stranaka. Ocenjujući ove osobine anketirani su, opet, potpuno na strani DOS-a. Poštenje im priznaje 63,5 odsto anketiranih, sposobnost 71,5 odsto, a doslednost 64,0 odsto. Socijalistima ne cvetaju ruže, tako da im je poštenje primećeno tek u pet odsto slučajeva, sposobnost u 8,5 odsto, a doslednost u sedam odsto (pred septembarske savezne izbore situacija je bila drugačija, tada je koalicija SPS-JUL imala 50 odsto građana koji su joj priznali sposobnost, doslednost 40,5 odsto, a poštenje 32 odsto). Takođe, kod Srpskog pokreta obnove i radikala se svaka od ovih osobina zapaža na relativno niskom nivou, tek negde oko 10 odsto.
      
       Harizma
       Pitanje "Koji problem je u ovom trenutku najvažniji za građane Srbije", pokazuje da ovog meseca dominiraju ekonomski problemi (49 odsto), na drugom mestu je kosovska kriza (22,5), zatim sledi glavobolja koju izazivaju izbori (7,5 odsto), a nedostatak struje i grejanja ističe sedam odsto anketiranih.
       Građani su uvereni da im jedino DOS može pomoći u rešavanju aktuelnih problema. Čak 67,5 odsto anketiranih misli da im ova koalicija može popraviti standard, u socijaliste nade polaže tek jedan i po odsto, a u radikale i SPO po dva odsto.
       Kad je reč o izvođenju zemlje iz krize DOS je zadobio poverenje 77 odsto anketiranih, SPS jedan i po odsto, a SRS i SPO tek po jedan odsto.
       Red i poštovanje Ustava i zakona, prema NIN-ovom istraživanju, takođe, može obezbediti samo DOS (68 odsto). Radikalima se, valjda zbog njihovog čvrstorukaškog imidža, u ovoj oblasti daje nešto više poverenja - 3,5 odsto, SPS i SPO su opet na dnu liste sa dva odsto.
       Kod pitanja povratka Kosova u sastav Srbije stvari su malo beznadežnije. U sposobnost DOS-a da obavi ovaj zadatak veruje 55,5 odsto ispitanika, radikalima i socijalistima poverenje ukazuje jedan i po odsto, a sledbenicima Vuka Draškovića tek jedan odsto.
       U mogućnost DOS-a da popravi odnose Srbije i Crne Gore veruje 63,5 odsto građana, a ostale stranke imaju poverenje do dva odsto građana.
      
       Sila
       Želja Slobodana Miloševića da se vrati na političku scenu, potvrđena konzervativnim odlukama vanrednog kongresa SPS-a, samo potvrđuje nedostatak sluha za realnost. Bez suštinske reforme, sa balastom lica sa haške optužnice, uz medije koji nemilosrdno melju bivšu hijerarhiju, potpuno razvlašćena, ova partija će izlaskom na izbore doživeti katastrofu od koje se neće lako oporaviti. Na pitanje "Da li bi SPS bolje prošao na predstojećim izborima da se njen predsednik Slobodan Milošević povukao sa čela stranke", građani su većinom procenili da je harizma bivšeg predsednika prošla i da šteti ovoj partiji (54 odsto). Tek jedna petina ispitanika tvrdi da bi SPS lošije prošao bez njegovih usluga. Da se socijalistima svakako isto piše i sa i bez Slobodana Miloševića tvrdi 13,5 odsto građana.
       Šanse novih stranaka koje su formirali bivši istaknuti članovi Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić i Zoran Lilić, da osvoje neki poslanički mandat na predstojećim izborima su svakako male. Ipak, 28 odsto ispitanika u NIN-ovoj anketi misli da su one kadre da to ostvare, a 63 odsto im ne daje nikakve izglede. Ovakav rezultat im otvara nadu da će u budućnosti oni igrati značajniju ulogu.
       Najveće iskušenje za Demokratsku opoziciju Srbije od dolaska na vlast je otvaranje krize na jugu Srbije u Preševu i Bujanovcu. Pitali smo građane da li ove probleme treba rešavati intervencijom naše policije i vojske ili je bolje tražiti od međunarodne zajednice da ona preduzme mere za zaštitu teritorije Srbije. Skoro polovina anketiranih (49,5 odsto) je za diplomatsko rešenje, a samo nešto manje građana (44 odsto) je za dejstvo policije i vojske.
       S obzirom da se DOS opredelio za pritisak na međunarodne faktore, a skoro polovina anketiranih bi rado upotrebila silu, odgovori na ovo pitanje pokazuju polarizovanost građana Srbije, koja nije adekvatno politički reprezentovana. Pedesetdevetogodišnji zdravstveni radnik iz Beograda je za stara rešenja: "Meni je muka od svega toga, svako u svojoj kući treba da rešava probleme, da smo ih odmah sve proterali...". Ima i onih koji su puni iskustva: "Gde se mi upetljamo to se loše završi", tvrdi Ferenc Barčik, penzioner iz Malog Iđoša, a Šović Branko, zemljoradnik iz Donje Rače sledi jednostavan i ubedljiv princip: "Bolje da se pregovara nego da ginemo."
      
       (Ne)zadovoljstvo
       Prigodna predizborna zabrinutost socijalista i radikala za dobro građana Srbije, i nada da će problemi sa kojima se suočila nova vlast, okrenuti točak istorije unazad, jeste bez značajnog osnova u javnom mnjenju. Više od polovine anketiranih (53 odsto) je zadovoljno promenama nakon saveznih izbora, dok je nezadovoljnih upola manje (26 odsto). Delimično zadovoljnih je 16,5 odsto. Nezadovoljni poljoprivrednik iz mesta Kravlji Do kod Malog Crneća kaže: "Cene su se povećale, ništa se nije promenilo." Međutim, prisutna je i druga vrsta nezadovoljstva: "Nisu uklonili Miloševića i njegove saradnike", ističe Ištvan Deak, galvanizer iz Bečeja. Za zadovoljstvo je dovoljno i malo dobre volje: "Jeste sve poskupelo, ali ima svega, nema redova", tvrdi ekonomska tehničarka iz Zemuna. Najčešće izražen stav se može ilustrovati izjavom Verice Jakovljević, pravnice iz Beograda koja kaže: "Moglo je više da se uradi, ne može preko noći, ali posle izbora biće bolje."
       Kao što se vidi iz rejtinga stranaka i političara, ni oni koji su nezadovoljni ne okreću glavu od političke opcije DOS-a. U stvari, gotovo je nemoguće zamisliti šta bi to DOS mogao da uradi ili ne uradi pa da na ovim izborima osvoji manje od dve trećine poslaničkih mandata. Za sada DOS nema konkurenciju, pa ni u samom sebi. Drugo je pitanje da li je to dobro ili nije za demokratiju.
       U DOS-u svako s pravom vidi ono što želi: i Slobu u Hagu i našu vojsku na Kosovu, i Ruse i Amerikance, garante mira i iskusne ratnike, novac Zapada i samoupravljanje, nove i stare lidere... Možda je to normalno. Ovo je Srbija.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa U subotu 9. decembra 2000. godine Istraživački centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.        O pouzdanosti i valjanosti NIN-ove ankete govori i podatak da je na prethodnim, septembarskim saveznim izborima NIN prognozirao da će Vojislav Koštunica osvojiti 48,8 odsto glasova, a Slobodan Milošević 42,0 odsto glasova. Rezultati izbora su pokazali da NIN-ova telefonska anketa, i pored mnogih prigovora na veličinu uzorka, ostvaruje odlične prognostičke rezultate.        Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 174, što je nešto više od uobičajenog nivoa, ali osetno manje nego u septembru kada je odbijenih kontakata bilo 210.        Anketarsku ekipu su činili: Bojana Janićijević, Jelena Vukadinović, Milica Ležajić, Tanja Nikolić, Ana Vujnović, Marija Vidaković, Renata Šuman, Ksenija Janićijević, Maja Radinović Lukić, Emilija Petković, Andrijana Kokotović, Miša Ristić i Nataša Vukosavljević. Koordinator istraživanja je bio Jasmin Kovačević.        Autor istraživanja: Zoran M. Marković        Autor ilustracija: Goran Ratković