NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dinkićev

Skoro nijedna vlast nije propustila da dinar upotrebi za svoje političke i ekonomske potrebe, a pojava novih novčanica odraz je političkih ili ekonomskih promena

      Ovoga dosad nije bilo - nove novčanice pred svoj svečani ulazak u opticaj, same sebe reklamiraju, i to sa bilborda po centru Beograda. Nova monetarna vlast odmah uvodi novi dinar. U četvrtak (kad ovaj broj bude u prodaji) guverner Mlađan Dinkić objasniće detalje iz budućeg života novih novčanica od 20, 50 i 100 dinara, kad se 15. decembra proglasi njihova konvertibilnost.
       Ovim potezom Dinkić je oborio rekord: ni mesec dana mu nije trebalo od postavljanja za guvernera do potpisivanja nove novčanice. Ortodoksni stručnjaci tvrde da za njenu pripremu treba bar godinu dana. Dakle ili je Dinkić ovo pravilo ukinuo, ili je novčanica pripremana i za vreme bivše monetarne vlasti, oličene u guverneru Dušanu Vlatkoviću. Na pitanje zašto se sada uvodi nova novčanica, zlobnici tvrde da je Dinkić pošto-poto hteo da i on potpiše novčanice pre nego što ga sa položaja guvernera smene. Dobronamerni ipak kažu da novi konvertibilni dinar zaslužuje i nove novčanice. Očekuje se da Dinkić saopšti da li će i kada biti puštene u opticaj i novčanice od 200 i 500 dinara.
       Nije nepoznato da je još Dragoslav Avramović planirao da ove apoene pusti u opticaj i da je bivša vlast novčanicu od 200 dinara (sa potpisom guvernera Vlatkovića) odštampala ali je oklevala da je pusti u promet. Kod nas i zamena dotrajalih novčanica izaziva negativne psihološke reakcije, priznao je svojevremeno i direktor trezora NBJ Stanko Cvijan: "Narod odmah misli - aha, opet štampaju pare."
       Zato je i bivši režim, podrazumevajući da će ostati na vlasti, planirao da posle izbora pusti u opticaj ovu novu novčanicu od 200 dinara. Tvrdi se da je bila pripremljena i nova desetodinarka, takođe sa Vlatkovićevim potpisom.
       Novi guverner do sada nije najavljivao krupnije apoene, bez obzira na tužnu činjenicu da naša najskuplja novčanica vredi tri marke.
       Svaka zamena novca skupa je operacija. Najnoviji dinari biće, zbog uštede, štampani u ofset a ne u dubokoj štampi. Jovan Hadži Pešić u svojoj knjizi "Novac SRJ od 1992. do 1996. godine" kaže da je svaka pojava nove vrste novca odraz i posledica privrednih ili političkih zbivanja. Događaji od same pojave dinara "na ovim prostorima" do Dinkićevog nastupa, to potvrđuju. Skoro nijedna vlast nije propustila da nacionalnu valutu upotrebi u svoje političke i ekonomske svrhe, što obavezno ide zajedno. Nijedna vlast, međutim, nije kao Miloševićeva, tokom 1993. godine nacionalnu valutu do te mere upropastila da je ono što se pre podne odštampa, po podne gubilo vrednost. Čak se i boja sa novčanica skidala i lepila za prste.
      
       Zakon
       Valutu kao zakonsko sredstvo plaćanja u jednoj državi (pa i emisiju nove novčanice) mora da verifikuje Savezna skupština i ona važi na teritoriji cele države, skrenuo je pažnju dr Dušan Jakovljević, bivši pomoćnik saveznog ministra finansija. Prema važećem zakonu o NBJ iz 1993 (član 48), "dinar je novčana jedinica i deli se na sto para". Jakovljević sad tvrdi da u tom smislu ni Avramovićev "super dinar" nije bio legitiman, pošto je savezna vlada 18. januara 1994. uredbom kao podzakonskim aktom uvela "novi dinar" koji je ubačen u opticaj 24. februara iste godine.
       Ako ikoristimo analogiju, Dinkićev slučaj još je drastičniji - on odaje utisak kao da je odluku o najnovijem dinaru doneo sam, a tačku o važenju na celoj teritoriji Jugoslavije bespredmetno je i razmatrati. Crnogorci su se, sa neskrivenom indignacijom, oslobodili dinara i nemačku marku proglasili za jedino sredstvo plaćanja. Sad se i u Srbiji govori da će Dinkić na mestu guvernera na kraju možda i "nadživeti" svoje novčanice pošto su one, smatra deo stručne javnosti, samo prelazno rešenje do usvajanja zajedničke valute evro. Drugi, pak, misle da neumereni optimizam teba zameniti opreznijim realizmom - to što nas je svet posle decenije izolacije opet pustio u svoje društvo, ne znači da ćemo odmah biti primljeni u evropsku monetarnu uniju.
       Bez obzira na to da li će ovaj dinar biti oproštajni, a Dinkić poslednji guverner koji ga je potpisao, ili je za opraštanje ipak (pre)rano, zanimljiva je priča kako je dinar dobio (i zadržao) status naše nacionalne valute.
      
       Istorija
       Dinar, čiji naziv potiče od denariusa (desetka), srebrnog novca koji su Rimljani kovali od 269. godine pre naše ere, u Srbiji je počeo da se kuje negde od početka 12. veka na dvoru kralja Dragutina. Da ne širimo priču o tome kako, tek, preuzeli su ga i Arapi, pa je dinar sada svetsko plaćanje i u Iraku, Jordanu, Tunisu i Iranu (tamo je stoti deo rijala). Mada nema saglasnosti o tome kad je dinar ponovo uveden u Srbiju, najčešće se pominje da je to bilo početkom sedamdesetih godina devetnaestog veka.
       U trenutku stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na njenoj teritoriji bilo je šest valuta: srpski dinar, austrougarska kruna, mađarska kruna, crnogorski perper, bugarski lev i nemačka marka. Pripreme za zajedničku valutu trajale su tri godine i najzad je 1. januara 1923. za službenu valutu Kraljevine SHS proglašen dinar. Prva serija dinara Kraljevine SHS štampana je u Francuskoj i Americi. Uz pomoć Francuske banke Kraljevina SHS izgradila je Zavod za izradu novčanica koji je počeo da radi 15. decembra 1929. godine. On je tada bio jedan od najsavremenijih u Evropi, potpuno po uzoru na francuski zavod. Prvi metalni novac iskovan je 1932. godine u sadašnjoj kovnici novca: bio je to srebrnjak sa likom kralja Aleksandra I.
       Potom je tadašnji ministar finansija Milan Stojadinović vezao dinar za švajcarski franak u paritetu 100:7. Krajem 1939, kad je u Evropi već izbio Drugi svetski rat, dinar je vezan za dolar u odnosu 55:1.
       Slomom Jugoslavije 1941. prestala je da postoji i zajednička valuta - Narodna banka je likvidirana i uvedene su valute okupatorskih zemalja. U Srbiji je, po odluci okupacionih vlasti, uveden takozvani Nedićev dinar. Izbeglička vlada u Londonu ponovo je formirala Narodnu banku Jugoslavije koja je 1944. izdala kompletnu seriju novčanica sa likom kralja Petra II Karađorđevića. Ovaj novac nikad nije pušten u opticaj. Za vreme rata, 1943. godine, štampane su obveznice AVNOJ-a koje su potpisivali njegovi delegati. Ovo nije bio jedini pokušaj uvođenja "partizanskog" novca u opticaj.
       Prvi posleratni dinari pušteni su u opticaj 1. maja 1945. godine po idejnom rešenju slikara Đorđa Andrejevića Kuna, a po nalogu Ivana Milutinovića, tadašnjeg poverenika za narodnu privredu u Nacionalnom komitetu narodnog oslobođenja Jugoslavije. Kad je Tito odobrio idejno rešenje, ono je poslato specijalnim evionom u Moskvu, gde je izrađena kompletna serija novčanica. Narodna banka Jugoslavije je 1947. godine ponovo preuzela svoju emisionu funkciju.
      
       Politika
       Prema istraživanju novinara Nebojše Bugarinovića i Jugoslava Ćosića, objavljenom u zagrebačkom "Svijetu" 1990. godine, najtajanstvenija serija novčanica štampana je tokom 1949. i 1950. godine - nikad nije ušla u opticaj, a razlozi nisu javno saopšteni. Stručnjaci tvrde da su ove novčanice odštampane za slučaj da dođe do sukoba sa Sovjetskim Savezom (posle Rezolucije IB). Pošto su važeće novčanice štampane u Sovjetskom Savezu, strahovalo se da ih oni mogu naštampati u neograničenim količinama i ubaciti u Jugoslaviju, kako bi razorili naš monetarni sistem. Ove novčanice strogo su čuvane do kraja 70-ih godina, a onda su spaljene.
       Kad je započela privredna reforma 1965. godine (ministar finansija bio je Kiro Gligorov), denominacijom dinara izbrisane su dve nule. Tad se nije ni sanjalo da će se tokom samo jedne godine (1993) izvršiti tri denominacije. Najveća tada odštampana novčanica od 500 milijardi dinara odavno je vrlo tražena kod stranih kolekcionara.
       U očekivanju Dinkićevog medijskog nastupa (i recimo, poziranja sa podignutim novim novčanicama u ruci) podsetimo se premijera bivše Jugoslavije Ante Markovića. Za skupštinskom govornicom je 18. decembra 1989. godine ustreptaloj naciji obrazlagao mere privredne reforme. U jednom trenutku, nasmejan, podigao je novu novčanicu, objavio denominaciju i vezao dinar za marku. Onda se država raspala, dinar se "odvezao" od marke i krenuo u hiperinflatorni sunovrat. Od proglašenja SRJ do sada emitovana je 41 vrsta novčanica i 25 vrsta kovanog novca.
       Kao dokaz direktnog uticaja politike na emitovanje novčanica, pa i njihov dizajn, možda govori jedan detalj: 1985. godine u opticaj je puštena novčanica od 5000 dinara sa Titovim likom. Raspad države bio je na pomolu, raspad ekonomije takođe. Zato je na ovaj simboličan način pokušano da se produži kontinuitet i naglasi vrednost nove novčanice. Kad je i ova novčanica usled narastajuće hiperinflacije obezvređena, borci NOB-a tražili su da se povuče iz opticaja jer "vređa lik pokojnog predsednika". Govorilo se da se predsednik, za života, kategorički protivio mogućnosti da se nađe na novčanici.
       Možda bi se i NJegoš, Mokranjac i Tesla sad protivili, možda ne bi voleli da se smeše sa bilborda, ali nisu u poziciji da se pobune.Najgore što može da im se dogodi, jeste da ih zadesi sudbina nedužnog Jove Jovanovića Zmaja, koji je imao peh da se baš njegov lik ovekoveči na "istorijskoj" novčanici od petsto milijardi dinara.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu